Драгомир Дража Петровић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Драгомир Дража Петровић
Датум рођења(1865-07-30)30. јул 1865.
Место рођењаГорња Врањска
Датум смрти26. јануар 1937.(1937-01-26) (71 год.)
Место смртиШабац

Драгомир Дража Петровић је био српски адвокат. Рођен је у Малој Врањској код Шапца, 30. јула 1865.[1][2]

Крај 19. века[уреди]

Драгомир Петровић је учио Основну школу у родном селу и у Шапцу, а гимназију у Шапцу и Београду. Потом је, 1891. године, дипломирао на Правном факултету у Београду. У државној служби, радио је у Шабачком окружном суду, Првостепеном суду за варош Београд и у Нишком првостепеном суду. У лето 1893. године, положио је адвокатски испит. После смрти брата Владимира, половином 1893. године, напустио је државну службу и посветио се адвокатури. Целокупну адвокатску каријеру стекао је у Шапцу. Као члан Радикалне странке ушао је у Редакциони одбор листа Радикалац, где је сарађивао са потоњим познатим књижевником Јанком Веселиновићем.

Време ратова 1912 — 1918.[уреди]

Подигао је кућу у Шапцу 1912. године.

У току балканских ратова, као резервни пешадијски поручник, био је командант последње одбране Шапца. У Првом светском рату, мада већ педесетогодишњак, повлачио се са српском војском преко Косова, Црне Горе, и Албаније, до острва Крф.

У октобру 1917. упућен је у Женеву, како би организовао хуманитарну помоћ осиромашеним српским породицама у Подринском округу. У Женеви је написао и објавио ратни роман Војник Стојан. За штампу је припремио још два дела: Моје ратне успомене и Песме певане у туђини, а завршавао је и аутобиграфску књигу Један успели живот.

Послератно време[уреди]

По доласку у Шабац, 1918. године, преузео је дужност окружног начелника, али је већ наредне године поднео оставку и поново се посветио адвокатури. Поред бројних хуманитарних и других функција, био је председник Одбора за подизање споменика у порти Шабачке цркве. Уз присуство краља Александра, споменик је свечано откривен 3. јуна 1934. године, уз Дражин пригодан говор.

После дуже болести, умро је 26. јануара 1937. године, у Бановинској болници у Шапцу. Сахрањен је на шабачком Доњошорском гробљу, где и данас постоји гробница његове породице.

Референце[уреди]

  1. ^ „Шабац и Шапчани”. Архивирано из оригинала на датум 26. 11. 2011. Приступљено 30. 10. 2013. 
  2. ^ Шабац на длану