Драгутин Кириџић
| Драгутин Кириџић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1877. |
| Место рођења | Лис, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 1933. (55/56 год.) |
| Место смрти | Лис, Краљевина Југославија |
| Уметнички рад | |
| Поље | Клесарство |
| Правац | Каменорезаштво западне Србије |
Драгутин Кириџић (1877-1933) из села Лис био је један од познатијих драгачевских каменорезаца, активан у првим деценијама 20. века.[1]
Клесању се обучавао код мајстора окупљених око мајдана пешчара у оближњем Пухову. Надгробне споменике и крајпуташе израђивао је по селима доњег Драгачева и у околини Чачка, неке заједно са земљаком Миланом Милићевићем.[1] Израдио је многа надгробна обележја, а њему - нико.[2]
Дело[уреди | уреди извор]
Један је од најоригиналнијих драгачевских каменорезаца.[1] Споменике је израђивао у две форме: у виду стубова „усадника”, или - нешто ређе - вертикалних плоча са изрезаним крстом, углављених у масивна постоља, обе са покривком у виду „капе” која споменик штити од атмосфералија.[3]
У мек пуховски пешчар мајсторски је урезивао лепа, правилна слова, крстове и кандила, голубове који зобљу грожђе и разноврсне предмете - виноградарски алат, кључеве, чутуре, амреле, преслице и сл, који ближе одређују пол и занимање покојника.
Војницима је урезивао ратничка обележја: пушке, сабље, реденике и ордење.[1]
Епитафи[уреди | уреди извор]
На споменик трагично настрадалим рабаџијама у Јездини уклесао је представу волујских кола и епитаф који сведочи о трагедији која je 1908. године задесила Ћурђа Продановића и његовог брата:
- 15. маја пo пoдне, y 4 сата,
- небеска ce отворише врата.
- Ha сред пута крај моије кола
- гром и уби с оба моја вола.
- Рабаџија јесте бијо први
- и oд њега протекло je крви,
- Волови су укопани онде,
- код ћуприје, крај воде Скрапежа.[4]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- ^ Маринковић, Радован М.; Николић, Драган (2019). Летопис Пухова и Лиса : [монографија]. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-44-1.
- ^ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
- ^ Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.
Литература[уреди | уреди извор]
- Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир.
- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
- Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.
- Маринковић, Радован М.; Николић, Драган (2019). Летопис Пухова и Лиса : [монографија]. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-44-1.