Милан Милићевић (каменорезац)
| Милан Милићевић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1884. |
| Место рођења | Лис, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 1916. (31/32 год.) |
| Место смрти | Хамел, Аустроугарска |
| Уметнички рад | |
| Поље | Клесарство |
| Правац | Каменорезаштво западне Србије |
Милан Милићевић (1884-1916) из села Лис био је драгачевски каменорез, активан почетком 20. века. Споменике је израђивао широм доњег Драгачева и селима у околини Чачка, поједине заједно са земљаком Драгутином Кириџићем.[1]
Кратко је живео. Учествовао у Балканским и Првом светском рату.[2] Заробљен је 1915, а преминуо у аустроугарском логору 1916. године, о чему сведочи крајпуташ у Лису:
- Еј путниче стани овде!
- дужнос[т] зове
- те прочитај речи ове,
- име моје доста је познато,
- дични Србин
- МИЛАН МИЛИЋЕВИЋ
- каменорезац
- и одборник овог, с[ела] Лиса.
- А бивши војник 4 чете I бата[љона]
- 10 пука I позива
- кои је учествовао у рату,
- Турском, Бугарском 1912-1913. г.
- и Аустријском,
- у 1915. г. заробљен је.
- У 32. год[ини] своје старости,
- умро је у Хамелу,
- 10. јануара 1916. год.
- и реците
- Бог да му душу прости.
- Овај тужни спомен подигоше му
- стара мајка Риста, супруга Милојка
- и синовац Десимир.[1]
Дело[уреди | уреди извор]
Споменике је израђивао од меког пуховског пешчара у који је мајсторски урезивао ликове покојника, правилна слова, крстове, кандила, чираке са свећама, симболичне представе голубова који зобљу грожђе и разноврсне употребне предмете који ближе одређују пол, узраст и занимање умрлог.[3]
Епитафи[уреди | уреди извор]
Епитафи садрже основне биографске податке. Често су поетски узвишени.[1]
Споменик девојци Крстини Ђорђевић (†1905) (Гуча – Гротница)
- Овај Свету мој жалосни цвету,
- рано цветаг, па рано увенуг :
- као ружа од јаркога сунца
- Овде почива раба Божија
- КРСТИНА
- девојка
- кћер Милије П. Ђорђевића
- из Гуче
- која часно поживи 19 г.
- Умрла је 8. децембра: 1905 г.
- Овај спомен сподигоше јој
- отац Милија, мајка Миленија
- браћа Видосав и Милосав и остали
- Писа Милан Ђ. Милићевић
- из Лиса[4]
Споменик пинтеру Дмитру Обрадовићу (†1912) (Ртари – Рајковача)
- У овом мрачном гробу
- А вечном дому
- тихо почива тјело
- ДМИТРА Обрадовића
- поштованог грађанина
- и домаћина из овога села Ртара
- који је поживијо 82 године
- А престави се у вечност
- 10 марта 1912. г.
- Поштовани отац
- нека тије алал овај дар
- који ти прилажем
- нека ти је лака земља
- коју ти прах костију покрива.
- Бог да ти душу опрости.
- Спомен подиже син Сретен
- Написаше Милан Милићевић
- и Драгутин Кириџић
- обадва из Лисе[5]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- ^ Маринковић, Радован М.; Николић, Драган (2019). Летопис Пухова и Лиса : [монографија]. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-44-1.
- ^ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
- ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
Литература[уреди | уреди извор]
- Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир.
- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
- Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.
- Маринковић, Радован М.; Николић, Драган (2019). Летопис Пухова и Лиса : [монографија]. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-44-1.