Државни празници у Хрватској
Државни празници у Хрватској уређени су Законом о празницима, задушницама и нерадним данима (хрв. Zakon o blagdanima, spomendanima i neradnim danima).[1]
Државни празници[уреди | уреди извор]
| Државни празници (нерадни) | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Датум | српски назив | хрватски назив | покретна
Датум 2022 |
покретна
Датум 2023 |
Примедбе |
| 1. јануара | Нова година | ||||
| 6. јануар | Богојављење | Света три краља | |||
| покретна | Васкрс | Ускрс | 17 април | 9 април | |
| покретни | Ускршњи понедељак | 18 април | 10 април | ||
| 1. мај | Празник рада | ||||
| 30. мај | Дан државности | Празници од 1991. до 2001. и од 2020.* | |||
| покретни | Корпус Христи | Тијелово | 16. јун | 8 јун | |
| 15. август | Велика Госпа | ||||
| 1. новембар | Сви свети | Дан свих светих | |||
| 25. децембар | Божић | ||||
| 26. децембар | Стевањдан | Свети Стјепан | |||
*2020. године дошло је до промене празника: 25. јун (до 2019. је био Дан државности, 2020. постао Дан неовисности)
Напомена: Држављани Републике Хрватске који славе различите верске празнике имају право не радити на те датуме. Хришћани који славе Божић, Ускрс и Васкршњи понедељак по јулијанском календару, муслимани на дане Рамазанског бајрама и Курбан бајрама, а Јевреји на дане Рош Хашане и Јом Кипура.
| Датум | српски назив | хрватски назив |
|---|---|---|
| 9. мај | Дан Европе | Dan Europe i Dan pobjede nad fašizmom |
Незванични празници[уреди | уреди извор]
- Популарне карневалске прославе у већини градова и места у земљи одржавају се на покладни уторак, када је уобичајено да предузећа у јавном сектору и угоститељству престају са радом за дан раније него иначе, али тај дан није званично одређен као државни празник.
- Неки градови такође славе де факто државне празнике на празнике својих свеца заштитника. На пример, у Сплиту[2] се дан Светог Дујма (Свети Дује) слави 7. маја,[3] док се у Дубровнику[4] дан Светог Власија (Свети Влахо)[5] обележава 3. фебруара.; посао ових дана обично престаје са радом раније него обично. Већина сеоских сеоских жупа у Славонији славе своје свеце заштитнике фестивалом кирбај/кирвај када су школе обично затворене на један дан.
- Иако Бадње вече (24. децембар), дочек Нове године (31. децембар) и Велики петак нису државни празници, предузећа се обично затварају раније (већ од 12 часова).
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Zakon o blagdanima, spomendanima i neradnim danima u Republici Hrvatskoj” (на језику: Croatian). Narodne novine. 14. 11. 2019. Приступљено 30. 12. 2019.
- ^ „Great celebration of Sveti Duje - Day of the city of Split, Croatia - Expat In Croatia” (на језику: енглески). 2023-05-02. Приступљено 2023-12-06.
- ^ „O svetom Dujmu ili Duji, te o njegovoj svetkovini u Splitu - Vatican News”. www.vaticannews.va (на језику: хрватски). 2019-05-05. Приступљено 2023-12-06.
- ^ „Sveti Vlaho – zaštitnik Dubrovnika”. Laudato (на језику: хрватски). Приступљено 2023-12-06.
- ^ „Sveti Vlaho - legenda koja živi stoljećima”. DUBROVNIK SUN GARDENS (на језику: хрватски). Приступљено 2023-12-06.