Други рат дијадоха

Из Википедије, слободне енциклопедије
Други рат дијадоха
Део Ратови дијадоха
Kassander316BC.jpg
Касандер, победник у рату
Време: 319. п. н. е. - 315. п. н. е.
Место: Грчка, Македонија, Мала Азија
Резултат: победа Касандера
Сукобљене стране
Полиперхон
Еумен
Олимпијада
Еакид Епирски
Касандер
Антигон
Филип III Аридеј
Птолемеј
Лизимах

Други рат дијадоха назив је за оружани сукоб Александрових наследника вођен од 319. до 315. године п. н. е.

Увод[уреди]

Александар Македонски умро је јуна 323. године п. н. е. Последњих дана свога живота је изгубио моћ говора те није могао именовати свога наследника. Једини гест био је давање прстена са царским печатом соматофилаку и хилијарху Пердики. Пердика је због тога себе сматрао законитим наследником великог македонског цара. Своју власт наметао је осталим дијадосима чиме је изазвао непријатељство и стварање прве коалиције. У коалицију против законитог владара ушли су Антигон Једнооки, Антипатер, Птолемеј, Лизимах и Кратер. На Пердикиној страни остао је једино Еумен.

Први рат дијадоха завршен је 320. године п. н. е. победом коалиције. Пердика је убијен након неуспешног похода на Египат. Еумен је поразио Кратера, али није успео да спречи нову поделу Александровог царства. Антипатерова двогодишња владавина донела је мир царству.

Узрок[уреди]

Двогодишњи мир прекинула је изненадна Антипатерова смрт. Дијадох је за свога наследника одабрао Полиперхонта. Међутим, Полиперхонтово право на престо оспоравао је Антипатеров син Касандер. Остали дијадоси заузимају стране. Антигон, Птолемеј, Лизимах пристају уз Касандера. На Полиперхонтову страну пристаје Еумен и Александрова мајка Олимпијада.

Рат[уреди]

Полиперхонт је на своју страну настојао привући Грке. Због тога је издао едикт којим им је вратио слободу коју им је гарантовао Филип Македонски на Свехеленском конгресу. Сличан едикт донео је и Птолемеј. Спарта и Атина пристају уз Полиперхонта због чега Касандар напада Пелопонез. Атина се дуго одупирала, али је на крају била приморана на предају.

Олимпијада у Македонији хапси Филипа Аридеја и Еуридику. Аридеј је осуђен на смрт, а Еуридика приморана на самоубиство. Сазнавши за ове догађаје, Касандер напушта Грчку и одлази у Македонију. Олимпијада са малим Александровим сином се склонила у Пидну. Касандер је опседа. Опсада Пидне трајала је до пролећа 316. године п. н. е. када Касандер осваја град. Олимпијада се предала. Изашла је пред тужиоце где је осуђена на смрт. Полиперхонт бежи код Еолаца. Антигон односи победу над Еуменом који гине у боју. Следеће, 315. године п. н. е. склопљен је мир. Владар Европе постао је Касандер, а Антигон је, освојивши Малу Азију, преузео главну улогу у царству.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • Историја хеленизма - Фанула Папазоглу (Доба дијадоха)