Фанула Папазоглу

С Википедије, слободне енциклопедије
Фанула Папазоглу
Фанула Папазоглу
Лични подаци
Датум рођења(1917-02-03)3. фебруар 1917.
Место рођењаБитољ, Краљевина Србија
Датум смрти26. јануар 2001.(2001-01-26) (83 год.)
Место смртиБеоград, СР Југославија
Научни рад
ИнституцијаФилозофски факултет у Београду

Фанула Папазоглу (Битољ, 3. фебруар 1917Београд, 26. јануар 2001) била је српска историчарка, доктор историјских наука, професор универзитета и академик.

Биографија[уреди | уреди извор]

Фанула Папазоглу интернирана у Бањичком логору 1942.

Фанула Папазоглу је рођена 3. фебруара 1917. године у породици грчког порекла у Битољу, у Краљевини Србији, где се школовала до факултета. Студирала је Класичну филологију са историјом Старог века и археологијом на Филозофском факултету у Београду. Фанула Папазоглу је као члан студентске организације давала подршку југословенском партизанском покрету. Била је затвореник у логору Бањица шест месеци током 1942. и 1943. године.[1] Дипломирала је 1946. године на Филозофском факултету у Београду. Докторску дисертацију Македонски градови у римско доба одбранила је 1955. године. На Катедри за историју старог века на Филозофском факултету у Београду радила је од 1947. године. За редовног професора је изабрана 1965. године. Постала је дописни члан САНУ 1974. године, а редовни 1983. године.[2] Оснивач је Центра за античку епиграфику и нумизматику.[3] Била је стални сарадник Центра за балканолошка испитивања АНУ БиХ, члан Немачког археолошког института, почасни доктор на Сорбони, почасни члан Филолошког друштва Парнасос у Атини и члан Македонске академије наука. Аутор је око 130 научних радова из области историје Старог века.[2] Била је удата за Георгија Острогорског, једног од највећих светских византолога.[1] Преминула је у Београду 26. јануара 2001. године.[3][2]

Награде[уреди | уреди извор]

Изабрани радови[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Milosavljević, Monika (2017). „Teorijsko-metodološke osnove u delu Fanule Papazoglu: arheološka perspektiva”. Archaica. 5. 
  2. ^ а б в г „Fanula Papazoglu” (PDF). web.archive.org. SANU. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 27. 8. 2019. 
  3. ^ а б „Vremeplov (3. februar 2017)”. www.rts.rs. Приступљено 27. 8. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]