Друштво археолога Републике Српске
| Друштво археолога Републике Српске | |
|---|---|
 Лого Друштва археоолога Републике Српске | |
| Датум оснивања | 29. август 2014. |
| Метод деловања | Удружење грађана |
| Локација |  Република Српска |
| Седиште | Бања Лука |
| Подручје деловања | Друштвено-стручна организација |
| Службени језици | Српски |
| Председник | Горан Калинић |
| Веб-сајт | службени сајт |
Друштво археолога Републике Српске" (ДАРС) је званично удружење археолога Републике Српске. Многи значајни археолози Републике Српске су чланови овог друштва. Друштво археолога Републике Српске је добровољна друштвена, стручна и научна организација археолога, удружених ради остваривања заједничких циљева и задатака утврђених овим Статутом. Основано је 29. августа, 2014. године а уписано у регистар друштвених организација у јануару 2015. године. Основали су га археолози Републике Српске ради унапређења заштите археолошке баштине, као и унапређења археолошке струке и науке у Српској.
Историја[уреди | уреди извор]
Републике Српска је током 2014. године добила Друштво археолога Републике Српске, а прва изборна скупштина овог друштва одржана је у Музеју Републике Српске у четвртак, 26. маја. 2016. године уз избор руководства, и потписивање сарадње са Српским археолошким друштвом из сусједне Србије. Друштво археолога Републике Српске основано је у августу 2014. и званично са радом почело у јануару 2015. године. Формирано с циљем унапрјеђења археолошке струке и науке, али и уопштено заштите археолошке баштине у Српској и БиХ. Друштво археолога путем научне комуникације археолога у земљи и иностранству, популише археологију и повезује се са просвјетним и другим друштвеним организацијама. Унапрјеђење општег познавања археолошке баштине друштво ће извршавати и путем публикације Гласник Друштва археолога Републике Српске.[1]
Организација и циљеви друштва[уреди | уреди извор]
Главни циљеви и задаци друштва су организовању научне и стручне дјелатности археолога на територији Републике Српске и на другим територијама на којима су професионално ангажовани чланови Друштва, заступању и заштити интереса археолога и археологије Републике Српске у Републици Српској, Федерацији БиХ, као и иностранству, унапрјеђење, праћење и помагање стручног и научно-истраживачког рада у области археологије, затим развој, усавршавање и подизање стручног и научног угледа друштва, стручно усавршавање чланова друштва, публиковање и приказивање резултата археолошких истраживања, популарисање археологије, помоћ и подстицај за изложбе, издаваштво, практичне курсеве који ће унаприједити опште познавање археолошке баштине и популаризовати је.[2]
Рад друштва се одвија кроз четири секције:
- Праисторијска археологија
- Античка археологија
- Средњовијековна археологија
- Методологија археолошких истраживања
Пројекти[уреди | уреди извор]
Током прве године дјеловања Друштво археолога Републике Српске базирало се на промоцији. Први пројекат који је друштво реализовало је спроведен у сарадњи са Музејом Републике Српске и филмским ствараоцима, а то је пројекат првог документарног археолошког филма Републике Српске "Растуша, ризница праисторије". Ријеч је о документарном археолошком филму о пећини Растуша, најзначајнојој археолошкој локацији за истраживање палеолита сјеверне Босне.[3]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Изборна скупштина археолога — Muzej Republike Srpske[мртва веза]
- ^ „Društvo Arheologa Republike Srpske[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 03. 12. 2016. г. Приступљено 07. 06. 2016. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ Projekti[мртва веза]