Душан Јованчић

С Википедије, слободне енциклопедије
Душан Јованчић
FC Salzburg FK Roter Stern Belgrad 04.jpg
Јованчић у опреми Црвене звезде, пред
сусрет са Ред Булом у Салцбургу, 2018.
Лични подаци
Пуно име Душан Јованчић[1]
Надимак Дуца,[2] Јованча[3]
Датум рођења (1990-10-19)19. октобар 1990.(33 год.)[1]
Место рођења Београд, СФР Југославија[6]
Висина 1,86 m[4]
Маса 75 kg[5]
Позиција централни везни[1]
Клупске информације
Тренутни клуб
Астана
Број 29
Јуниорска каријера
1997—2008 Обилић
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2008—2010 БПИ Славија
2010 Шумадија Јагњило 5 (0)
2010—2011 Шумадија Јагњило 22 (1)
2011—2012 Земун 23 (6)
2012—2015 Борац Чачак 88 (1)
2016—2018 Војводина 67 (5)
2018—2020 Црвена звезда 41 (2)
2020—2021 Ризеспор 4 (0)
2021 Тобол 17 (0)
2022 Тобол 24 (3)
2023— Астана 0 (0)
* Датум актуелизовања: 17. фебруар 2023.

Душан Јованчић (Београд, 19. октобра 1990) српски је фудбалер, који тренутно наступа за казахстанску Астану.[7] Висок је 186 центиметара и игра у везном реду.

Каријера[уреди | уреди извор]

Почеци[уреди | уреди извор]

Душан Јованчић рођен је 19. октобра 1990. године у Београду, а одрастао је на Црвеном Крсту. Фудбалом је почео да се бави недалеко одатле, те је са седам година кренуо да тренира у школи Обилића.[6] Током стасавања у том клубу, Јованчић је био капитен свих млађих селекција, али је по његовом навршетку омладинског стажа клуб испао у аматерски степен такмичења, те је из матичне екипе отишао као слободан играч.[3] Своју сениорску каријеру започео је у Београдској зони, приступивши саставу Славије, који је своје утакмице одигравао у Макишу.[8] Ту се задржао до краја календарске 2009, док је на пролеће наредне године прослеђен Шумадији из Јагњила.[9] До краја сезоне 2009/10, Јованчић је уписао укупно пет наступа у Српској лиги Београда.[5] Током периода у Шумадији, Јованчић је претрпео повреду, због које је неко време одсуствовао са терена, али се касније вратио у састав, где је потом био један од носилаца игре те екипе.[10] Наредне сезоне одиграо је 22 утакмице и постигао један гол. После тога је прешао у Земун, са којим се такође надметао у београдској групи Српске лиге, те је на 23 сусрета постигао шест голова, док је три пута бивао проглашен најзапаженијим појединцем на терену током такмичарске 2011/12.[5] Поред клупских такмичења, Јованчић је током пролећног дела сезоне добио позив у аматерску селекцију Београда.[11]

Борац Чачак[уреди | уреди извор]

Након запажених игара у нижелигашком фудбалу, Јованчић је добио позив тадашњег директора чачанског Борца, Слободана Илића, да се прикључи том клубу.[6] У савезном рангу дебитовао је на отварању такмичарске 2012/13. у Првој лиги Србије, када је у игру ушао уместо Миланка Рашковића током сусрета са екипом Металца из Горњег Милановца.[12] У следећем колу, против Слоге у Краљеву, Јованчић није улазио у игру, те је на наредних неколико утакмица најчешће имао улогу резервисте.[13] У стартној постави екипе по први пут се нашао на сусрету шеснаестине финала Купа Србије, када је Борац био бољи од екипе Колубаре након једанаестераца. Јованчић је био један од стрелаца у пенал серији, те је његов тим укупним резултатом 5:4 остварио пласман у наредну фазу тог такмичења.[14] Неколико дана касније, Јованчић је одиграо свих 90 минута у минималној победи над Вождовцем у оквиру 8. кола Прве лиге,[15] што је поновио и на гостовању Инђији, следеће такмичарске недеље.[16] На четвртој узастопној утакмици у првој постави своје екипе, против лучанске Младости, Јованчић је постигао свој једини погодак за Борац. Сусрет је окончан резултатом 5:1, док је Јованчић био стрелац у 62. минуту игре.[17] У ротацији са осталим играчима средине терена, Јованчић је сезону завршио са 21 лигашком и три куп утакмице.[5]

Статистика[уреди | уреди извор]

Клупска[уреди | уреди извор]

Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу
Клуб Сезона Лига Национални куп Европа Остало Укупно
Дивизија Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова
Шумадија Јагњило 2009/10. (позајмица)[5] Српска лига Београд 5 0 5 0
2010/11.[5] 22 1 22 1
Укупно 27 1 27 1
Земун 2011/12.[5] Српска лига Београд 23 6 23 6
Борац Чачак 2012/13.[5] Прва лига Србије 21 1 3 0 24 1
2013/14.[5] 19 0 2 0 21 0
2014/15. Суперлига Србије 27 0 0 0 27 0
2015/16. 21 0 1 0 22 0
Укупно 88 1 6 0 94 1
Војводина 2015/16. Суперлига Србије 9 0 1 0 10 0
2016/17. 25 2 4 1 6 0 35 3
2017/18. 33 3 3 0 2 0 38 3
Укупно 67 5 8 1 8 0 83 6
Црвена звезда 2018/19. Суперлига Србије 27 2 3 0 10 0 40 2
2019/20. 3 0 0 0 8 1 11 1
Укупно 30 2 3 0 18 1 51 3
Каријера 235 15 17 1 26 1 278 17

Трофеји[уреди | уреди извор]

Црвена звезда[уреди | уреди извор]

Тобол[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Jovančić, Dušan”. Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 8. 8. 2019. 
  2. ^ „Kako zovu Stojiljkovića, Melega i Jovančića? Nova pojačanja Zvezde otkrila koji su im nadimci (VIDEO)”. Телеграф. 21. 6. 2019. Приступљено 8. 8. 2019. 
  3. ^ а б „Јованчић: Са Вошом желим да освојим први трофеј у каријери”. ФК Војводина, званична презентација. 1. 2. 2016. Архивирано из оригинала 25. 07. 2019. г. Приступљено 8. 8. 2019. 
  4. ^ „Prvi tim - sezona 2012/13”. ФК Борац Чачак, званична презентација. Архивирано из оригинала 08. 11. 2012. г. Приступљено 9. 8. 2019. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж з „Јованчић, Душан”. srbijafudbal.net. Архивирано из оригинала 12. 08. 2014. г. Приступљено 28. 5. 2019. 
  6. ^ а б в Nedeljković, Darjan (13. 11. 2019). „INTERVJU – Dušan Jovančić: Bilo je trenutaka kada nisam video svrhu...”. mozzartsport.com. Приступљено 8. 8. 2019. 
  7. ^ „Astana promovisala Srbina: Jovančić pojačao šampiona Kazahstana”. mozzartsport.com. 16. 12. 2022. Приступљено 18. 2. 2023. 
  8. ^ Ljubenović, D. (6. 1. 2019). „DUŠAN JOVANČIĆ ZA INFORMER: I dok sam igrao za Jagnjilo, hteo sam sa Zvezdom u Ligu šampiona!”. Информер. Приступљено 8. 8. 2019. 
  9. ^ Nedeljković, Darjan (19. 9. 2018). „Dušan Jovančić – dete iz doktorske familije i nova verzija Dragana Mladenovića”. mozzartsport.com. Приступљено 8. 8. 2019. 
  10. ^ „Nestvaran put Dušana Jovančića: Pre pet godina u Šumadiji iz Jagnjila, a sad Liga šampiona!”. mozzartsport.com. 30. 8. 2018. Приступљено 8. 8. 2019. 
  11. ^ „Amaterska reprezentacija Beograda se vratila iz Republike Koreje”. Фудбалски савез Београда. 26. 3. 2012. Архивирано из оригинала 08. 08. 2019. г. Приступљено 8. 8. 2019. 
  12. ^ „Živanović za prvu radost”. ФК Борац Чачак, званична презентација. 11. 8. 2012. Архивирано из оригинала 25. 8. 2012. г. Приступљено 9. 8. 2019. 
  13. ^ Daišević, Aleksandar (18. 8. 2012). „PLS: Sloga – Borac 1:1”. srbijasport.net. Приступљено 9. 8. 2019. 
  14. ^ „U osminu finala Kupa posle penala”. ФК Борац Чачак, званична презентација. 26. 9. 2012. Архивирано из оригинала 16. 11. 2012. г. Приступљено 9. 8. 2019. 
  15. ^ „Gol jedan, tri boda vredan”. ФК Борац Чачак, званична презентација. 29. 9. 2012. Архивирано из оригинала 16. 11. 2012. г. Приступљено 9. 8. 2019. 
  16. ^ „FK Inđija - FK Borac Čačak 1:1 (1:1)”. ФК Инђија, званична презентација. 7. 10. 2012. Приступљено 9. 8. 2019. [мртва веза]
  17. ^ Petarda kraj Morave”. ФК Борац Чачак, званична презентација. 13. 10. 2012. Архивирано из оригинала 20. 11. 2012. г. Приступљено 9. 8. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]