Јагњило (Младеновац)

Јагњило
Јагњило;
	Јагњило
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Општина	Младеновац
Становништво
— 2022.	1.816
Географске карактеристике
Координате	44° 22′ 29″ С; 20° 43′ 25″ И / 44.374693° С; 20.723695° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Јагњило Јагњило на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11412
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Јагњило је насеље у градској општини Младеновац, у граду Београду. Према попису из 2022. било је 1816 становника.

Историја

Нема података на основу којих би се могла утврдити старина овога села. По предању, на месту Кућеринама било је некада насеље, а у дворишту тада Томе Матијевића постојала је стара црква у чијој је близини извор Црквенац. Данас од те старе цркве нема никаквих трагова. Некада је у Јагњилу, а то су запамтили стари људи, било тако велика шума да се кроз њу ишло све до цркве у Маскару. Изгледа да су овде раније била трла где су се овце јагњиле, па је по томе и село добило име.

Јагњило се помиње у арачким списковима и имало је 1818.г. 50, а 1822.г. 79 кућа. Године 1846. село је имало 95 кућа, а по попису из 1921.г. у селу је било 340 кућа са 2118 становника.

Најстарије породице се сматрају: Бељаковићи, старином из Дробњака. Из ове породице био Стеван Филиповић који се помиње у Првом Устанку. Старе су породице и : Кнежевићи (Филиповићи) чији су преци пре устанка дошли од Сјенице. Из ове породице био кнез Ђука лепенички оборкнез; Лазићи, Матејићи и Радмиловићи су старином од Сјенице

До 1830.г. село је ишло у кусадачку црву, а те је године подигнута црква у Трстени. До 1912.г. школа је била код цркве и доста удаљена; те је године подигнута школска зграда у самом селу. (подаци крајем 1921. године).^[1] ^[2] Овде се налази ОШ „Милица Милошевић” Јагњило.

Овде се налазе Кућа породице Баџак и Црква Светих апостола Петра и Павла у Јагњилу са собрашицама.
Овде се налази Запис Јовановића орах (Јагњило).

Демографија

У насељу Јагњило живи 1843 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (40,7 код мушкараца и 42,5 код жена). У насељу има 619 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,68.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	2.694
1953.	2.785
1961.	2.756
1971.	2.513
1981.	2.576
1991.	2.553	2.508
2002.	2.279	2.319

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	2.256	98,99%
Роми	4	0,17%
Македонци	2	0,08%
Југословени	2	0,08%
Хрвати	1	0,04%
Словенци	1	0,04%
непознато	4	0,17%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	11	6
80+	30	33
75—79	25	52
70—74	75	94
65—69	55	61
60—64	67	61
55—59	59	57
50—54	107	93
45—49	108	85
40—44	73	75
35—39	60	54
30—34	81	87
25—29	74	74
20—24	59	70
15—19	79	64
10—14	73	72
5—9	62	43
0—4	49	51
Просек :	40,7	42,5

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	520	561	620	597	620	588	619

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	73	131	94	134	79	59	27	13	7	2	3,68

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	963	245	635	56	26	1
Женски	966	147	631	163	25	0
УКУПНО	1.929	392	1.266	219	51	1

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	545	195	0	3	177
Женски	308	144	0	0	59
Укупно	853	339	0	3	236

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	13	9	18	7	58
Женски	1	0	18	6	10
Укупно	14	9	36	13	68

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	14	20	8	17
Женски	2	3	10	20	34
Укупно	3	17	30	28	51

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	4	0	0	1
Женски	1	0	0	0
Укупно	5	0	0	1

Референце

^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.13. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из «Летописа општине села Јагњила, Бр, 2030/927.
^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Коришћена Литература:
„Насеља“ књ.13. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из «Летописа општине села Јагњила, Бр, 2030/927.
Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган објављено (1927 г.)„Напредак Панчево“
„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе

[1] Подаци су узети из: „Насеља“ књ.13. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из «Летописа општине села Јагњила, Бр, 2030/927.

[2] Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

п р у Градска општина Младеновац
Насеља Младеновца	Амерић Белуће Бељевац Велика Иванча Велика Крсна Влашка Границе Дубона • Јагњило Ковачевац Кораћица Мала Врбица Марковац Међулужје Младеновац Младеновац (село) Пружатовац Рабровац Рајковац Сенаја Црквине Шепшин
Верска здања	Црква Успења Пресвете Богородице Црква Светих апостола Петра и Павла Манастир Павловац
Знаменитости и културна добра Младеновца	Кусадачко језеро Кућа породице Баџак Марковачко језеро Рабровачко језеро Селтерс бања Спомен обележје Варовнице Спомен чесма „Црквенац“ Споменик деспоту Стефану Лазаревићу (Црквине) Споменик деспоту Стефану Лазаревићу (Младеновац) Споменик и гробље ослободилаца Београда 1806. године Споменик палим ратницима 1912—1918.
Спорт у Младеновцу	ФК Шумадија Јагњило ФК Ковачевац ОФК Младеновац
Саобраћај у Младеновцу	Железничка станица Влашко Поље Железничка станица Младеновац Железничка станица Ковачевац Градско саобраћајно предузеће Београд Београд - Интегрисани тарифни систем 2
Грб Младеновца * Градска општина Младеновац