Јагњило (Младеновац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јагњило
Jagnjilo (Mladenovac) 3.jpg
Јагњило
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Општина Младеновац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1931
Географске карактеристике
Координате 44°22′23″ СГШ; 20°43′20″ ИГД / 44.373166° СГШ; 20.722166° ИГД / 44.373166; 20.722166Координате: 44°22′23″ СГШ; 20°43′20″ ИГД / 44.373166° СГШ; 20.722166° ИГД / 44.373166; 20.722166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Јагњило на мапи Србије
Јагњило
Јагњило
Остали подаци
Поштански број 11412
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Јагњило је насеље у општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1931 становника.

Историја[уреди]

Нема података на основу којих би се могла утврдити старина овога села. По предању, на месту Кућеринама било је некада насеље, а у дворишту тада Томе Матијевића постојала је стара црква у чијој је близини извор Црквенац. Данас од те старе цркве нема никаквих трагова. Некада је у Јагњилу, а то су запамтили стари људи, било тако велика шума да се кроз њу ишло све до цркве у Маскару. Изгледа да су овде раније била трла где су се овце јагњиле, па је по томе и село добило име.

Јагњило се помиње у арачким списковима и имало је 1818.г. 50, а 1822.г. 79 кућа. Године 1846. село је имало 95 кућа, а по попису из 1921.г. у селу је било 340 кућа са 2118 становника.

Најстарије породице се сматрају: Бељаковићи, старином из Дробњака. Из ове породице био Стеван Филиповић који се помиње у Првом Устанку. Старе су породице и : Кнежевићи (Филиповићи) чији су преци пре устанка дошли од Сјенице. Из ове породице био кнез Ђука лепенички оборкнез; Лазићи, Матејићи и Радмиловићи су старином од Сјенице

До 1830.г. село је ишло у кусадачку црву, а те је године подигнута црква у Трстени. До 1912.г. школа је била код цркве и доста удаљена; те је године подигнута школска зграда у самом селу. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Овде се налазе Кућа породице Баџак и Црква Светих апостола Петра и Павла у Јагњилу са собрашицама.
Овде се налази Запис Јовановића орах (Јагњило).

Демографија[уреди]

У насељу Јагњило живи 1843 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (40,7 код мушкараца и 42,5 код жена). У насељу има 619 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,68.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 2.694
1953. 2.785
1961. 2.756
1971. 2.513
1981. 2.576
1991. 2.553 2.508
2002. 2.279 2.319
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
2.256 98,99 %
Роми
  
4 0,17 %
Македонци
  
2 0,08 %
Југословени
  
2 0,08 %
Хрвати
  
1 0,04 %
Словенци
  
1 0,04 %
непознато
  
4 0,17 %


Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.13.др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из «Летописа општине села Јагњила, Бр, 2030./927.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Коришћена Литература:
  • „Насеља“ књ.13.др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из «Летописа општине села Јагњила, Бр, 2030./927.
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево“
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]