Душан Павловић

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Душан Павловић
Датум рођења(1894-11-24)24. новембар 1894.
Место рођења?
Датум смрти25. април 1969.(1969-04-25) (74 год.)
Место смртиНови Сад
 СФРЈ
ШколаВојна академија у Београду

Душан Павловић (?, 24. новембар 1894Нови Сад, 25. април 1969) био је српски и југословенски војни пилот, учесник Првог светског рата и ваздухопловни пуковник.

Биографија[уреди | уреди извор]

Пошто је завршио гимназију 1913. године уписује Војну академију. Услед избијања Првог светског рата завршава је већ 1914. године.[1] У чин пешадијског потпоручника произведен 13. октобра 1914. Првих година рата био је водник, да би касније био постављен за командира чете у пешадији.[2]

У септембру 1917. године, на основу одлуке Врховне команде, упућен у групи од десет млађих официра на обуку за пилота-извиђача.[3] Обука је обављена у Тренажном центру француске Источне војске у Седесу код Солуна. У новембру 1917. распоређен у ескадрилу АР.521 у Вертекопу. Задаци ескадриле обухватали вршење коректуре артиљеријске ватре и бомбардовања. Нарочито се истакао за време пробоја Солунског фронта обављајући извиђачке летове и одржавајући везу са пешадијом.[2] Имао више од 200 борбених летова у авиону Доран АР.1 А2.[4] Крај рата дочекао у чину поручника. У међуратном периоду стекао чин ваздухопловног потпуковника, а касније унапређен у пуковника.

За учешће у борбама 1914—1915. године одликован Златном медаљом за храброст. За залагање на Солунском фронту 1916—1917. године у оквиру пешадијских трупа одликован са две сребрне и две златне медаље за храброст, као и Карађорђевом звездом са мачевима четвртог реда. За заслуге у авијацији током Првог светског рата примио златну медаљу за храброст и француски Ратни крст. Орден Белог орла V степена добио за учешће у борбама против албанских качака 1920. и 1921. Носилац Албанске споменице и Споменице за рат ослобођења и уједињења 1914—1918. године.[2]

Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.[5]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Питомци војне академије: списак свршених питомаца 1-46 класе 1855.1914last=. Београд. 2012. стр. 62. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Микић 1932, стр. 515-516
  3. ^ Вујовић 1993, стр. 118-119
  4. ^ Политика, 1.12. (1969). стр. 8 (некролог)
  5. ^ Политика, 23.4. (1972). стр. 28 (помен)

Литература[уреди | уреди извор]

  • Вујовић, Војислав (1993). Српска авијатика: 1912-1918. Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  • Микић, Сава Ј. (1932). Историја југословенског ваздухопловства. Београд: Штампарија Драг. Грегорић.
  • Приређивачи: Александар М. Огњевић, Огњан М. Петровић и Ненад М. Миклушев (2015). Споменица Српског војног ваздухопловства - Миодраг Томић. Београд: Instant System. ISBN 978-86-917625-1-3. 
  • Циглић, Борис (2009). Крила Србије: Ваздухопловна команда и авијатика српске војске 1912–1920. Београд: Infinitas. ISBN 978-86-6045-005-2.