Душан Павловић
| Душан Павловић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 24. новембар 1894. |
| Место рођења | непознато |
| Датум смрти | 25. април 1969. (74 год.) |
| Место смрти | Нови Сад, СФРЈ |
| Образовање | Војна академија у Београду |
Душан Павловић (?, 24. новембар 1894 – Нови Сад, 25. април 1969) био је српски и југословенски војни пилот, учесник Првог светског рата и ваздухопловни пуковник.
Биографија[уреди | уреди извор]
Пошто је завршио гимназију 1913. године уписује Војну академију. Услед избијања Првог светског рата завршава је већ 1914. године.[1] У чин пешадијског потпоручника произведен 13. октобра 1914. Првих година рата био је водник, да би касније био постављен за командира чете у пешадији.[2]
У септембру 1917. године, на основу одлуке Врховне команде, упућен у групи од десет млађих официра на обуку за пилота-извиђача.[3] Обука је обављена у Тренажном центру француске Источне војске у Седесу код Солуна. У новембру 1917. распоређен у ескадрилу АР.521 у Вертекопу. Задаци ескадриле обухватали вршење коректуре артиљеријске ватре и бомбардовања. Нарочито се истакао за време пробоја Солунског фронта обављајући извиђачке летове и одржавајући везу са пешадијом.[2] Имао више од 200 борбених летова у авиону Доран АР.1 А2.[4] Крај рата дочекао у чину поручника. У међуратном периоду стекао чин ваздухопловног потпуковника, а касније унапређен у пуковника.
За учешће у борбама 1914—1915. године одликован Златном медаљом за храброст. За залагање на Солунском фронту 1916—1917. године у оквиру пешадијских трупа одликован са две сребрне и две златне медаље за храброст, као и Карађорђевом звездом са мачевима четвртог реда. За заслуге у авијацији током Првог светског рата примио златну медаљу за храброст и француски Ратни крст. Орден Белог орла V степена добио за учешће у борбама против албанских качака 1920. и 1921. Носилац Албанске споменице и Споменице за рат ослобођења и уједињења 1914—1918. године.[2]
Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.[5]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Питомци војне академије: списак свршених питомаца 1-46 класе 1855.1914last=. Београд. 2012. стр. 62.
- ^ а б в Микић 1932, стр. 515–516
- ^ Вујовић 1993, стр. 118–119
- ^ Политика, 1.12. (1969). стр. 8 (некролог)
- ^ Политика, 23.4. (1972). стр. 28 (помен)
Литература[уреди | уреди извор]
- Вујовић, Војислав (1993). Српска авијатика: 1912-1918. Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. ISBN 978-86-901403-1-2.
- Микић, Сава Ј. (1932). Историја југословенског ваздухопловства. Београд: Штампарија Драг. Грегорић.
- Приређивачи: Александар М. Огњевић, Огњан М. Петровић и Ненад М. Миклушев (2015). Споменица Српског војног ваздухопловства - Миодраг Томић. Београд: Instant System. ISBN 978-86-917625-1-3.
- Циглић, Борис (2009). Крила Србије: Ваздухопловна команда и авијатика српске војске 1912–1920. Београд: Infinitas. ISBN 978-86-6045-005-2.