Европско првенство у атлетици у дворани 1971 — штафета 4 х 200 метара за жене

С Википедије, слободне енциклопедије

Такмичење штафета на 4 х 200 метара у женској конкуренцији на другом Европском првенству у атлетици у дворани 1971. одржано је у Фестивалској дворани у Софији 13. марта.

Ова штафета је на првим такмичењима у дворани позната и под именом 4 х 1 круга, јер у почецима дворанских атлетских такмичења све доворане нису имале прописану дужину кружне стазе од 200 метара, па се није могла звати 4 х 200 м јер је круг био мањи. Резултати постигнути на краћим стазама се нису могли уврстити у рекорде штафете 4 х 200 м. На овом такмичењу кружна стаза је износила 200 метара.

Титулу освојену у Бечу 1970. одбранила је штафета Совјетског Савеза.

Учествовало је 12 такмичарки у 3 штафете у исто толико земаља.

Рекорди[уреди | уреди извор]

Извор:[1]

Рекорди пре почетка Европског првенства у дворани 1971.
Светски рекорд Надежда Бесфамилна,
Вера Попкова,
Галина Бухарина,
Људмила Самотесова
 Совјетски Савез 1:35,7 Беч, Аустрија 14. март 1970.
Европски рекорд у дворани
Рекорди европских првенстава
Рекорди после завршеног Европског првенства у дворани 1971.
Нових рекорда није било

Резултати[уреди | уреди извор]

Због малог броја учесника одржана је само финална трка, а све три штафете су освојиле по медаљу.[2]

Коначан пласман[уреди | уреди извор]

Пласман Атлетичар Земља Резултат Белешка
Марина Никифорова, Татјана Кондрашева, Људмила Аксјонова, Наталија Чистјакова Совјетски Савез Совјетски Савез 1:37,1
Анелија Вилден, Елфгард Шитенхелм, Анегрет Кронингер, Кристине Такенберг, Западна Немачка Западна Немачка 1:37,6
Иванка Венкова, Иванка Кошничарска, Софка Казанџева, Моника Бобчева Бугарска Бугарска 1:39,7

Укупни биланс медаља у трци 4 х 200 метара за жене после 2. Европског првенства у дворани 1970—1971.[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „17. Светско првенство у атлетици у дворани: IAAF Statistics Handbook. Бирмингем 2018.” (pdf). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2018. стр. 383. Приступљено 30. новембар 2018. 
  2. ^ Резултати на сајту maik-richter

Спољашње везе[уреди | уреди извор]