Егесип
Егесип, Хегесип или Егесипус (стгрч. ΗγησιπποςΗγησιππος; умро око 180.) - ранохришћански књижевник и историчар који је осудио јереси гностика и Маркиона[1]. Према Јевсевијем, живео је за време Хадријанове владавине, стигао је из Коринта у Рим под папом Аникетом и још увек је био жив под папом Елевтеријом. Његови списи нису сачувани, са изузетком појединих одломака које сам Јевсевије цитира у својој Црквеној историји[2].
Биографија[уреди | уреди извор]
Из Јевсевијевог дела произилази да је Егесип забележио апостолско предање у пет књига. Пошто је био Јеврејин, у почетку је практиковао јудаизам и био је упознат са Јеванђељем Јевреја. Јевсевије је из свог дела позајмио опис мучеништва св. Јакова и, могуће, списак првих јерусалимских епископа. У средњем веку, „Хегесипова црквена историја“ помиње се у каталогу књига Корби опатије, али је у источним библиотекама сачувана до 17. века.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Biechler, James E. (1972). „Book Review: Nicolai De Cusa Opera Omnia 14/1–4: De Concordantia Catholica, Nicolai De Cusa Opera Omnia 7: De Pace Fidel”. Theological Studies. 33 (2): 341—343. ISSN 0040-5639. doi:10.1177/004056397203300215.
- ^ „Hegesippus”. Brill’s New Pauly. Приступљено 2024-03-04.