Пређи на садржај

Привреда Турске

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Економија Турске)

Привреда Турске је под великим утицајем страног капитала, пре свега америчког, али и немачког и британског. Значајну улогу у привреди Турске има државни сектор (енергетика, железнички и ваздушни саобраћај, пошта, банке). У питању је аграрно-индустријска земља са развијеним рударством.

Истанбул

Индустријализација

[уреди | уреди извор]

Темељи за стварање државног сектора били су постављени 1936. национализацијом највећег басена каменог угља Зонгулдак и свих железничких пруга (које су пре тога биле својина страног капитала) као и стављањем целокупне индустрије, рударске производње, саобраћајних средстава, савремених комуникација и свих шумских комплекса и јавних служби под државну контролу.

Мада је индустријализација почела још између два светска рата, у послератном периоду економски развој врло много је био подређен војно-стратегијским интересима САД, а главни напори земље и њене радне снаге били су усресређени на изградњу многобројних ваздухопловно-ракетних база, ратних лука, стратегијских путева и других војних објеката НАТО-пакта и због тога је привреда била занемарена.

Интезивна индустријализација настављена је тек од средине ’60-их година, током спровођења петогодишњих планова. У наредном периоду долази до презадужености у иностранству, инфлације и пораста незапослености.

Пољопривреда

[уреди | уреди извор]
  • обрадива површина 25,4 мил. ha (32,6% територије)
  • воћњаци, виногради и маслињаци 3 мил. ha
  • ливаде и пашњаци 9,6 мил. ha
  • под шумом 20,2 мил. ha
  • необрађено и непродуктивно 19,8 мил. ha
Производња памука у Турској

Сточарство је веома развијено, нарочито у планинским регионима:

  • овце 49,6 мил.,
  • козе 18,9 мил.,( око 6 мил.ангорских)
  • говеда 16 мил.,
  • коњи 770 000

Индустрија

[уреди | уреди извор]

Главне гране индустрије у турској су :

  • црна металургија(2,2 милиона тона сировог гвожђа, 2,6 мил. тона челика, металуршки кокс...)
  • обојена металургија( алуминијум 74 000 тона, бакар 34 700 тона, олово 6 500 тона...)
  • машинска (аутомобили, аутобуси, камиони, бродоградња, монтажа авиона...)
  • електроиндустрија
  • рафинерије ( 4 са укупним капацитетом 24 милиона тона нафте)

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Главне луке у Турској су : Истанбул, Смирна(Измир), Самсун, Мерсин, Измит...

Већи аеродроми: Истанбул, Анкара, Смирна, Адана, Бурса и Самсун

Железница- 8 200 km пруге, друмски саобраћај- 232 000 km путева.

Туризам је у развоју, најпопуларнија туристичка дестинација у Турској јесте Истанбул. На годишњем нивоу у Турску стигне 1,5 милиона туриста, највише из Немачке, Грчке, САД, Француске, Аустрије и др.[1][2][3]

Референце

[уреди | уреди извор]