Привреда Финске

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Привреда Финске
Suomen Pankki Helsinki.jpg
Централна банка Финске
ВалутаЕвро (EUR)
Фискална годинакалендарска година
Чланство у организацијамаЕвропска унија
Светска трговинска организација (СТО)
Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) и друге
Статистика
БДП (номинална)$187,6 милијарди (2010)
БДП раст3,1 % (2010)
БДП по становнику$35,300 (2010)
БДП по секторупољопривреда: 2,6%, индустрија: 29,1%; сектор услуга: 68,2% (2010)
Инфлација (ИПЦ)1,2 % (2010)
Становништво
испод линије сиромаштва
-
Џини индекс26.8 (2008)
Радна снага2,68 милиона (2010)
Радна снага
по занимањима
пољопривреда и шумарство 4,5%, индустрија 18,3%, грађевинарство 7,3%, трговина 16%, финансије, осигурање и пословне услуге 14,5%, саобраћај и комуникације 7%, јавне услуге 32,4% (2008)
Размена
Извоз$73,53 милијарди
Извозна добраелектрични и оптички уређаји, машине, транспортна опрема, целулоза и папир, хемикалије, метал, дрво
Главни извозни партнериНемачка 10,32 %, Шведска 9,79%, Русија 9%, САД 7,85%, Холандија 5,9%, Велика Британија 5,24%, Кина 4,1% (2009)
Увоз$69,11 милијарди
Увозна добрапрехрамбени производи, нафта и нафтни деривати, хемикалије, транспортна опрема, гвожђе и челик, машине, текстилна предива и тканине, житарице
Главни увозни партнериРусија 16,28 %, Немачка 15,76%, Шведска 14,65 %, Холандија 6,99%, Кина 5,29%, Француска 4,22 % (2009)
СДИ stock$87,99 милијарди (2010)
Бруто спољни дуг$370,8 милијарди (2010)
Јавне финансије
Јавни дуг45,4 % (2010)
Кредитни рејтинг51
Све вредности, ако није другачије назначено, изражене су у америчким доларима

Историја[уреди]

Други светски рат је оставио Финску са огромним привредним проблемима укључујући високу инфлацију, незапосленост и неповољан трговински биланс. Од тада индустријски сектор се ширио до шездесетих година прошлог вијека више особа је запослено у индустрији него у оба сектора пољопривреди и шумарству, трговинска равнотежа се побољшала. Осим јавних установа, индустрија и бизнис су приватизовани. Влада, дакако, контролише економију низом прописа. Национални буџет 1998. предвиђао је 41,3 милијарди долара буџетских прихода и 43,1 милијарди долара расхода. Бруто домаћи производ (БДП) је порастао у 2000. г. на 121,5 милијарди долара.

Пољопривреда[уреди]

Фармерство је углавном ограничено на плодне приобалне регионе и свега 7% подручја Финске је под пољопривредним културама. Већина фарми су мање од 20 хектара, мање од 20% фарми упошљава плаћене раднике. У 2001. години усеви су били јечам, зоб и пшеница (3,9 мил. метр. тона), и коренасто поврће као кромпир и шећерна репа (816.000 метр. тона)

Индустрија[уреди]

Дрвна маса, папир дрвопрерађивачка индустрија представља значајан сегмент финске индустрије. Раних деведесетих је произвођено око 1,3 милиона метр. тона хартије годишње. Производња осталих папирних и дрвних производа укупно износи 7,9 милиона m³ годишње. Финска поседује индустрију тешких машина, метала, бродова, штампарског материјала, електро индустрију, индустрију хране и пића, текстилну индустрију, индустрију одеће, хемикалија, керамике и стакла.

Финска је значајан извор бакра (произ. 11.600 метр. тона 2000. г.), цинка, сребра (24 метр. тоне), хром, никл и злато се такође ископавају. Папир, дрвна маса и дрвни производи чине 40% год. Финског извоза. Увоз укључује бензин, хемикалије, машине, транспортну опрему, гвожђе, челичне производе, храну и текстил. Значајна трговина се води са Немачком, УК, Шведском, и другим земљама ЕУ. 2000. г. увоз је био 32,6 милијарди долара, а извоз 44,5 милијарди долара. Финска је члан слободне трговинске уније од 1961., а јануара 1995. придружила се ЕУ. Радна снага броји 2,6 милиона људи 2000. г. Раднике заступају радничке уније груписане у две велике федерације: Централна организација и Конфедерација плаћених радника.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]