Привреда Уједињеног Краљевства

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Привреда Уједињеног Краљевства
Canary Wharf London.jpg
Пословни небодери у Лондону
ВалутаБританска фунта (GBP)
Фискална година6. април - 5. април
Чланство у организацијамаЕУ, Комонвелт, ОЕЦД и СТО
Статистика
БДП (номинална)$ 2.29 билиона (2010) (номинално)
БДП раст1,7 % (2010)
БДП по становнику$ 32,798 (2009) (номинално)
БДП по секторупољопривреда: 0.9%, индустрија: 22,1%; услуге: 77,1% (процена из 2010.)
Инфлација (ИПЦ)4,2 % (мај 2011)
Становништво
испод линије сиромаштва
14% са приходима испод 60% просечних прихода у Великој Британији (процена из 2006.)
Џини индекс0.36 (2008.)
Радна снага31,45 милиона (процена из 2010.)
Размена
Извоз$ 405,6 милијарди (процена из 2010.)
Извозна добраготови производи, горива, хемикалија, храна, пића, дувана
Главни извозни партнериСАД 14.71%, Немачка 11,06%, Француска 8%, Холандија 7,79%, Ирска 6,89%, Белгији 4,65%, Шпанија 4% (2009)
Увоз$ 546,5 милијарди (процена из 2010.)
Увозна добраготови производи, машина, горива, намирница
Главни увозни партнериНемачка 12,87 %, САД 9,74%, Кина 8,88%, Холандија 6,94%, Француска 6,64%, Белгија 4,86%, Норвешка 4,84%, Ирска 4,01%, Италија 3,99% (2009)
СДИ stock$ 1.169 билиона (процена из 2010.)
Бруто спољни дуг$ 8.981 билиона (30. јун 2010)
Јавне финансије
Јавни дуг£ 771,5 милијарди (53,5% БДП-а) (фискалне 2009-10 године)
Приходи£ 514.6 милијарде (фискалне 2009-10 године)
Расходи£ 669.3 милијарде (фискалне 2009-10 године)
Економска помоћ$ 8 милијарди (донатор)
Кредитни рејтингAAA (домаћи)
AAA (страни)
Све вредности, ако није другачије назначено, изражене су у америчким доларима

До 18. века аграрно - рурална земља подељена на грофовије. Појавом парне машине пред крај 18. века у Уједињеном Краљевству се проводи Прва индустријаска револуција. Подижу се градови близу рудника железа и угља јер је транспорт сировина на веће удаљености био неисплатив. Будући да је било неизведиво превожење радника близу фабрика подижу се радничка насеља чиме започиње процес индустријске урбанизације. У том раздобљу настају бројни нови градови, а постојећи градови се проширују. Спајањем суседних градова настају конурбације којих у УК има седам: Велики Лондон, Бирмингем, Ливерпул, Манчестер, Лидс и Бредфорд, Њукасл и Глазгов. Крајем 19. века изумом електричне енергије и Другом индустријском револуцијом индустријски погони су се могли слободније размештати у простору.

УК је колевка индустријске револуције због традиције мануфактуре, богатих налазишта сировина, поморске оријентације на колоније и техничких и технолошких иновација. Захваљујући индустријским производима и трговином по целом свету релативно мала острвска држава постаје најбогатија на свету. У 20. веку светски су ратови, економске кризе, распад колонијалног Царства и Успон Кине ,САД-а, Јапана и Немачке узроковали пад УК са самог економског врха али се још увек налази међу седам економски најзначајнијих земаља света као пета светска економија(чланица Г7).

У УК се само 1,9 % становништва бави примарним делатностима, 23,4 % секундарним и око 70% терцијарним. Око 70% пољопривредне производње отпада на сточарство, а превладавају поседи у власништву велепоседника (енгл. Landlords). Што су у доба индустријске револуције за УК значила налазишта угља и железа то су данас налазишта нафте и природнога гаса у Сјеверном мору. Док остале еуропске земље те основне сировине морају куповати УК их има и за свеје потребе и за извоз. Индустријска производња је високоразвијена, од традиционалних индустријских грана задржана је производња челика, а производе се транспортна средства, аутомобили, авиони, возови, електроника, фармацеутски производи, телекомуникациона опрема. Иако је инд. рев. почела текстилним погонима због конкурентских земаља са јевтинијом радном снагом производња одеће се ограничила на висококвалитетне и производе високе моде.

Спољашње везе[уреди]