Елеонора од Португалије, царица Светог римског царства

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Елеонора од Португалије
4G7FM PL0062-20.jpg
Елеонора, царица Светог римског царства
Датум рођења(1434-09-18)18. септембар 1434.
Место рођењаТорес Вердас
Краљевина Португалија
Датум смрти3. септембар 1467.(1467-09-03) (32 год.)
Место смртиВинер Нојштат
Свето римско царство
ГробВинер Нојштат
ДинастијаАвиз
ОтацДуарте I
МајкаЕлеонора Арагонска
СупружникФридрих III
ПотомствоМаксимилијан I, Кунигунда
Царица Светог римског царства
Период1452-1467
ПретходникБарбара Цељска
НаследникБјанка Марија Сорфоза

Елеонора (Торес Вердас, 18. септембар 1434 — Винер Нојштат, 3. септембар 1467) била је принцеза из династије Авиз. У периоду од 1452-1467 била је жена цара Фридриха III и царица Светог римског царства.

Биографија[уреди]

Рођена је у Торес Вердасу 18. септембра 1434 године као трећа ћерка краља Дуартеа I и краљице Елеоноре Арагонске. У својој четвртој години остаје без оца. Убрзо након тога ,1440 године, њена мајка одлази у егзил у Кастиљу након борбе око регентства са Педром од Коимбре. Млада принцеза заједно са својом браћом и сестрама остаје под надзором регента Педра[1].

Регент Педро ангажује своју сестру Изабелу војвоткињу од Бургундије да нађе адекватну прилику за Елеонорину удају. Разматране су две прилике Фридрих III и Луј XI.[1] Одлучено је да је због интереса династије да се Елеонора уда за цара Светог римског царства. Њен ујак, краљ Арагона и Напуља, Алфонсо V шаље уметнике са свог двора да насликају Елеонорин портрет.

Царица Светог римског царства[уреди]

Фридрих III и Елеонора од Португалије

Уговор о браку између Фридриха III и Елеоноре склопљен је у Напуљу 10. децембра 1450 године. 1451. године Елеонора напушта Португалију и плови за Италију. Са Фридрихом се среће у Сијени 19. новембра 1451. Својом лепотом Елеонора је задивила цара.

Брак је склопљен у Риму 16. марта 1452 године а Папа Никола V их је у базилици Светог Петра крунисао 19. марта 1452. године. Свадбено весеље организовао је краљ Алфонсо V.[2]

Елеонора и цар Фридрих су били различити по многим питањима и нису били срећни у браку. Док је цар био рационалан, штедљив и ненаметљив човек, Елеонора је показивала велико интересовање за забаву, плес, коцку и лов. Њихов брак је био погођен бројним размирицама. Цар Фридрих је Елеонору окривљивао за смрт њихове деце па је тако у потпуности преузео бригу о осталој преживелој деци.

Царица Елеонора је преминула у 32 години живота 3. септембра 1467. године у Винер Нојштату.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Афонсо IV од Португалије
 
 
 
 
 
 
 
8. Педро I од Португалије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Беатрис од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
4. Жоао I од Португалије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Лоуренцо Мартинс
 
 
 
 
 
 
 
9. Тереза Лоуренцо
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Санча Мартинс
 
 
 
 
 
 
 
2. Дуарте I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Едвард III Плантагенет
 
 
 
 
 
 
 
10. Џон од Гента
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Филипа од Еноа
 
 
 
 
 
 
 
5. Филипа од Ланкастера
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Хенри од Гросмонта, 1. војвода од Ланкастера
 
 
 
 
 
 
 
11. Бланш од Ланкастера
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Изабела Бомон
 
 
 
 
 
 
 
1. Елеонора од Португалије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Енрике II од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
12. Хуан I од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Хуана Мануел
 
 
 
 
 
 
 
6. Фернандо I од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Пере IV од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
13. Елеонора Арагонска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Елеонора од Сицилије
 
 
 
 
 
 
 
3. Елеонора Арагонска, краљица Португалије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Алфонсо XI од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
14. Санчо Алфонсо, 1. гроф од Албуркерка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Елеонора од Гузмана
 
 
 
 
 
 
 
7. Елеонора од Албукерка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Педро I од Португалије (= 8)
 
 
 
 
 
 
 
15. Беатрис од Португалије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Инес од Кастра
 
 
 
 
 
 

Потомство[уреди]

У браку са царем Фридрихом III имала је петоро деце од којих је само двоје преживело:

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 COELHO, M.H. da Cruz (2002—2003) pág. 46
  2. ^ Almedia 1935, стр. 30-33.

Литература[уреди]

  • Sigrid-Maria Größing, AEIOU - Glück und Unglück im österreichischen Kaiserhaus, Verlag Amalthea. ISBN 978-3-85002-633-8.
  • COELHO, M.H. da Cruz. "A política matrimonial da dinastia de Avis: Leonor e Frederico III da Alemanha". Revista Portuguesa de História. 2002-2003, tXXXVI, 1. ISSN 0870-4147.
  • Almedia, Lopo de (1935). Cartas de Itália. Lisboa: Imprensa Nacional.