Хуан I од Кастиље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хуан I од Кастиље
Juan I..png
Датум рођења (1358-08-24)24. август 1358.
Место рођења Епиле, Сарагоса, или Тамарите де Литера, Уеска
Кастиља
Датум смрти 9. октобар 1390.(1390-10-09) (32 год.)
Место смрти Алкала де Енарес
Кастиља
Династија Династија Трастамара
Отац Енрике II од Кастиље
Мајка Хуана Мануел
Супружник Елеонора Арагонска, краљица Кастиље, Беатрис од Португала
Потомство Фернандо I од Арагона
Претходник Енрике II од Кастиље
Наследник Енрике III од Кастиље

Хуан I од Кастиље (шп. Juan I de Castilla; Епила, Сарагоса или Тамарите де Литера, Уеска, 1358 — Алкала де Енарес, 1390) био је краљ Краљевине Кастиље од 24. августа 1379. до 9. октобра 1390. Био је други краљ из династије Трастамара, син Енрикеа II и Хуане, ћерке дон Хуана Мануела де Виљене. Родио се у Арагону, док је његов отац био у прогонству пре него што је постао краљ.

Спољна политика[уреди]

У сукобу за кастиљански престо који се водио између Енрикеа II и Педра Суровог, Хуанов отац је добио значајну подршку из Француске, што му је омогућило да на крају победи и постане краљ Кастиље. У знак захвалности, Енрике, а касније и његов син Хуан, пружали су помоћ Француској у Стогодишњем рату против Енглеза. Хуан је такође прекинуо вишедеценијско непријатељство са краљевима Наваре, и одржавао је пријатељске односе са Карлосом III од Наваре који му је уједно био и зат, пошто је био ожењен Хуановом сестром Леонор.

Када је умро португалски краљ Фернандо I од Португалије, отац Хуанове друге жене Беатриз од Португалије, Хуан је преузео португалски престо, а у Кастиљи је оставио као регента свог учитеља Педра Гонзалеза (1384). Следеће године, 1385. Хуан је заратио око португалског престола са Хуаном од Авиза, полубратом свог таста, и ванбрачним сином Педра I. Након катастрофалног пораза код Алхубароте, Хуан је једва извукао живу главу с бојишта и морао је да се одрекне претензија на португалски престо.

Унутрашња политика[уреди]

Кћерке Педра I, Констанца и Исабел, биле су удате за два сина енглеског краља Едварда III, Џона од Гента, војводе од Ланкасера, и Едмонда од Ланглија, војводе од Јорка. Кад је Хуан дошао на престо, оне су, сматрајући се легитимним наследницама свог оца, па самим тим и кастиљанског престола, тражиле право на престо које су сматрале да им припада. Сукоби су престали 1388. године када се склопио брак између Хуановог сина, Енрикеа (будућег Енрикеа III), и Каталине, кћерке Констанце и Џона од Гента, војводе од Ланкастера. Млади брачни пар је, према одредбама споразума из Бајоне, новоформирану титулу принца и принцезе од Астурије, титула коју ће од тада, па све до данас, носити престолонаследници прво Кастиље, а потом и Шпаније.

Брак и деца[уреди]

Хуан се оженио 1375. године са Леонор од Арагона, кћерком Педра IV Свечаног. Из тог брака, родило се двоје деце:

Након смрти Леонор, Хуан се поново оженио са Беатриз од Португалије, наследницом португалског престола. Са Беатриз имао је једно дете, Мигела, који је умро као дете.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Санчо IV од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
8. Фернандо IV од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Марија де Молина
 
 
 
 
 
 
 
4. Алфонсо XI од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Denis of Portugal
 
 
 
 
 
 
 
9. Констанца од Португала
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Елизабета од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
2. Енрике II од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Álvaro Perez de Guzman
 
 
 
 
 
 
 
10. Pedro Núñez de Guzmán
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Maria Giron
 
 
 
 
 
 
 
5. Eleanor of Guzman
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Fernán Pérez Ponce de León, Lord Cangas and la Puebla
 
 
 
 
 
 
 
11. Beatriz Ponce de León
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Urraca Gutiérrez de Meneses
 
 
 
 
 
 
 
1. Хуан I од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Фернандо III од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
12. Мануел од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Elisabeth of Hohenstaufen
 
 
 
 
 
 
 
6. Хуан Мануел, принц од Вилене
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Амедео IV од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
13. Беатриче Савојска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Cecilia of Baux
 
 
 
 
 
 
 
3. Хуана Мануел
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Ferdinand de la Cerda
 
 
 
 
 
 
 
14. Fernando de la Cerda
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Blanche of France
 
 
 
 
 
 
 
7. Blanca de La Cerda y Lara
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Juan I Núñez de Lara
 
 
 
 
 
 
 
15. Juana Núñez de Lara
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Teresa Diaz de Haro
 
 
 
 
 
 

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]

  • Suárez Fernández, Luis. Juan I de Trastámara, 1379-1390. Palencia: La Olmeda. 1994. ISBN 978-84-8173-012-8.