Пређи на садржај

Хуан I од Кастиље

С Википедије, слободне енциклопедије
Хуан I од Кастиље
Лични подаци
Датум рођења(1358-08-24)24. август 1358.
Место рођењаЕпиле, Сарагоса, или Тамарите де Литера, Уеска, Кастиља
Датум смрти9. октобар 1390.(1390-10-09) (32 год.)
Место смртиАлкала де Енарес, Кастиља
СупружникЕлеонора Арагонска, краљица Кастиље, Беатрис од Португала
ПотомствоФернандо I од Арагона, Enrike III od Kastilje, Miguel, Crown Prince of Portugal
РодитељиЕнрике II од Кастиље
Хуана Мануел
ДинастијаДинастија Трастамара
ПретходникЕнрике II од Кастиље
НаследникЕнрике III од Кастиље

Хуан I од Кастиље (шп. Juan I de Castilla; Епила, Сарагоса или Тамарите де Литера, Уеска, 1358 — Алкала де Енарес, 1390) био је краљ Краљевине Кастиље од 24. августа 1379. до 9. октобра 1390. Био је други краљ из династије Трастамара, син Енрикеа II и Хуане, ћерке дон Хуана Мануела де Виљене. Родио се у Арагону, док је његов отац био у прогонству пре него што је постао краљ.

Спољна политика

[уреди | уреди извор]

У сукобу за кастиљански престо који се водио између Енрикеа II и Педра Суровог, Хуанов отац је добио значајну подршку из Француске, што му је омогућило да на крају победи и постане краљ Кастиље. У знак захвалности, Енрике, а касније и његов син Хуан, пружали су помоћ Француској у Стогодишњем рату против Енглеза. Хуан је такође прекинуо вишедеценијско непријатељство са краљевима Наваре, и одржавао је пријатељске односе са Карлосом III од Наваре који му је уједно био и зет, пошто је био ожењен Хуановом сестром Леонор.

Када је умро португалски краљ Фернандо I од Португалије, отац Хуанове друге жене Беатриз од Португалије, Хуан је преузео португалски престо, а у Кастиљи је оставио као регента свог учитеља Педра Гонзалеза (1384). Следеће године, 1385. Хуан је заратио око португалског престола са Жоаом од Авиза, полубратом свог таста, и ванбрачним сином Педра I. Након катастрофалног пораза код Алжубароте, Хуан је једва извукао живу главу с бојишта и морао је да се одрекне претензија на португалски престо.

Унутрашња политика

[уреди | уреди извор]

Кћерке Педра I, Констанца и Исабел, биле су удате за два сина енглеског краља Едварда III, Џона од Гента, војводе од Ланкастера, и Едмунда од Ланглија, војводе од Јорка. Кад је Хуан дошао на престо, оне су, сматрајући се легитимним наследницама свог оца, па самим тим и кастиљанског престола, тражиле право на престо које су сматрале да им припада. Сукоби су престали 1388. године када се склопио брак између Хуановог сина, Енрикеа (будућег Енрикеа III), и Каталине, кћерке Констанце и Џона од Гента, војводе од Ланкастера. Млади брачни пар је, према одредбама споразума из Бајоне, новоформирану титулу принца и принцезе од Астурије, титула коју ће од тада, па све до данас, носити престолонаследници прво Кастиље, а потом и Шпаније.

Брак и деца

[уреди | уреди извор]

Хуан се оженио 1375. године са Леонор од Арагона, кћерком Педра IV Свечаног. Из тог брака, родило се двоје деце:

Након смрти Леонор, Хуан се поново оженио са Беатриз од Португалије, наследницом португалског престола. Са Беатриз имао је једно дете, Мигела, који је умро као дете.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Suárez Fernández, Luis. Juan I de Trastámara, 1379-1390. Palencia: La Olmeda. 1994. ISBN 978-84-8173-012-8.