Луј XI

Из Википедије, слободне енциклопедије
Луј XI Валоа

Луј XI
Луј XI

Датум рођења 3. јул 1423.
Место рођења Бурж (Француска)
Датум смрти 30. август 1483.
Место смрти дворац Плеси ле Тур (Француска)
Порекло и породица

Луј XI (фр. Louis XI de France, 14231483), краљ Француске 1461—–1483. Успешно се борио против феудалаца и ујединио све покрајине осим Фландрије и Бретање. Помагао је градове и развој трговине, заната, просвете и културе. Извршио реорганизацију војске. Но, одлучна је промена извршена у доба Луја XI, када је у Француској била створена снажна артилерија, тада једна од најбољих у Европи. Даље јачање краљевске власти, њено дефинитивно учвршћење и победа над феудалном распарчаношћу падају у доба владе краља Луја XI.

Стални порези и стајаћа војска који су краља учинили независним од феудалне војске и државних сталежа дали су му у руке моћно политичко оружје.

Физички изглед и способност[уреди]

Луј XI представља врло интересантну фигуру на француском престолу. Тај слабуњави погурени човек с ружмо дугачким, повијеним носом на ружном, од малена старачком лицу, са слабим, од болести унакаженим ногама био је најистакнутији политичар свога времена. Многи савременици прекоревали су Луја што жели да све сам ради, што сам управља свим пословима, што је он, како су говорили, „носио све саветнике на леђима свог коња”. У жељи да буде у току са свим што се дешава Луј је створио оригиналну полицију; једни његови агенти имали су да прате друге. У избору својих помоћника Луј није имао никаквих предрасуда: он је узимао свакога ко би показао добру вољу да му служи. Додуше, није волео крупне сениоре и велможе, али је и њих било доста у његовој служби. Ипак је он давао предност »новим људима« који су му дуговали за читаво своје благостање и којима је могао да располаже по свом нахођењу. Он је био дубоко убеђен да се сваки човек може купити. Нико у томе није успевао као он „који је — по речима Маркса — свуда имао своје шпијуне и свуда себи стицао присталице подмићивањем (он је познавао подмитљивост аристократије)”.

Луј је био врло искусан дипломата. Он није волео ратове и потсмевао се ритерској ратној слави. Више је волео да спорна питања решава дипломатским путем, преговорима и уговорима, пошто је у таквим пословима он био мајстор да надмудри своје противнике. Тај „светски паук” по речима хроничара непрекидно је плео све нове и нове мреже интрига у које је хватао своје непријатеље. Он је био врло вешт лицемер и када је умирао, оставио је свом сину у аманет да има на уму како онај »који не уме да се претвара не уме ни да влада«.

Бургундски рат[уреди]

Прве године владе Луја XI нису биле повољне за краљевску власт. Против краља је образована коалиција принчева краљевске крви и крупних феудалаца, с Карлом Смелим на челу, такозвана Лига друштвеног благостања. Само је помоћу опрезног лавирања и вештих интрига, користећи се свађама између феудалаца, тајно потстрекавајући против моћног бургундског војводе његове суседе, Лују пошло за руком да разбије коалицију својих непријатеља и да се од њих откупи разним уступцима и издашним пензијама.

Најопаснији супарник Луја XI био је бургундски војвода Карло Смели. Поседи Карла Смелог представљали су уствари две територије које једна с другом нису биле спојене — Низоземску и Бургундију. Политика Карла Смелог била је усмерена на то да уједини те раздвојене делове, да створи непрекидну територију и да је претвори у краљевину. Због тога је долазило до оштрих сукоба с Лујем XI. Карло Смели је стално ратовао с лотариншким војводама и са Швајцарцима које је Луј XI на све могуће начине подбадао пружајући им финансиску помоћ. У бици са Швајцарцима и Лотаринжанима код Нансија (1477. г.) Карло Смели је погинуо.

1477 г. представља годину пада моћи бургундске куће. Луј XI је заузео војводство Бургундију. Остали део поседа Карла Смелог припао је његовој јединој кћери Марији Бургундској која се удала за сина цара Фридриха III — Максимилијана Хабзбуршког.

Са присаједињењем бургундских земаља могло се сматрати да је Француска готово уједињена.

Освајање Прованске и њен значај[уреди]

Отприлике у исто време била је присаједињена Прованса, која се налазила на границама Светог Римског царства. Присаједињење Провансе поред територијалног проширења краљевског домена имало је и велики економски значај. Прованса је била једно од најважнијих подручја медитеранске трговине. Ту се налазио град Марсељ, који је у медитеранској трговини играо готово исту улогу као и велики лучки градови северне Италије. Још пре тога Луј XI се умешао у свађе између арагонског краља Хуана II и Каталоније и за помоћ пружену Арагону добио Русијон.

Уједињење Француске и порески притисак[уреди]

Крајем његове владе постојале су само две територије у границама Француске које нису ушле у састав краљевског домена. То је на првом месту град Кале са околином који је био у рукама Енглеза и војводство Бретања које је 1491. г. (а затим коначно 1532 г.) ушло у састав краљевског домена. Година присаједињења Бретање може се сматрати као датум дефинитивног уједињења француске територије.

Многобројни ратови Луја захтевали су јачање пореског притиска. Упоредо с порастом непосредних пореза (за време Луја XI „тај” се повећао за 3—4 пута) видимо како јача и систем закључивања зајмова код буржоазије и брзи пораст посредних пореза.

Развој привреде[уреди]

Луј XI је гледао на пораст трговине и занатства у Француској као на важан предуслов за богаћење краљевске касе. Захваљујући развитку индустрије држава је добила могућност да знатно смањи увоз стране робе, да повећа извоз своје робе преко границе и да на тај начин привуче у Француску велику количину племенитих метала. За време Луја XI ми већ видимо клице система меркантилизма који се у првом реду базира на позитивном трговинском билансу. Краљевска власт је у томе играла нарочиту улогу. Луј XI, покушавајући да нађе нове изворе прихода, настојао је да потстакне буржоазију на нове подухвате; он је негодовао што је буржоазија у Француској сувише непокретна, што се не одлучује на нове смеоне подвиге.

Луј XI је натерао лионске занатлије да почну израђивати свилене тканине. Када су они почели да се супротстављају тој иницијативи, краљ је запретио Лиону да ће му одузети све трговачке повластице. У Лиону су уз краљеву помоћ били организовани сајмови који су ускоро бацили у засенак женевске.

Краљевска власт је, дакле, потстицала пораст буржоаског богатства користећи га за своје интересе.

Смрт и наставак његове политике[уреди]

После смрти Луја XI 1483. године на престо је ступио његов малолетни син Карло VIII уз кога је образовано регентство које је углавном наставило политику Луја XI.

1484 г. сазвани су државни сталежи у Тур. На то заседање посланици су дошли са захтевима својих бирача. У тим се захтевима тражило да се снизе порези и да државни сталежи ограниче краљевску власт. Посланици су подвргли оштрој критици апсолутистичку политику Луја XI и захтевали редовно сазивање државних сталежа сваке две године. Али, краљевску је власт већ била довољно учврстила политика Карла VII и Луја XI, па се она није бојала таквих захтева. Државни сталежи пошто су добили неке делимичне уступке и изгласали тражену субвенцију, распуштени су и после тога нису сазивани током читавих 75 година.

Крајем XV в. у Француској већ почиње да се формира национална држава. Мноштво појединих области, феудалних поседа и градова, који су живели својим засебним животом, сада се ујединило у једну територију. Поред локалних језика почео је да се изграђује заједнички језик за целу земљу (на основу језика северне Француске) и да се ствара заједничка култура. Раније су се обично само становници северне Француске називали Французима; Бургунђани, Провансалци, Бретонци и Гаскоњци нису себе сматрали Французима. Сада се почела развијати француска нација као »историјски формирана стабилна заједница људи поникла на бази заједнице језика, територије, економског живота и психичке конституције, која се испољава у заједници културе«.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]



Претходник:
Шарл VII Победник
France Ancient.svg
Француски краљеви
(14611483)
Наследник:
Шарл VIII
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}