Ел Аин
| Ел Аин арап. العين | |
|---|---|
 Поглед са Зеленог Мубазараха | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Уједињени Арапски Емирати |
| Емират | Абу Даби |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 518.316 |
| — густина | 40 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 24° 07′ 22″ СГШ; 55° 26′ 39″ ИГД / 24.1227° СГШ; 55.4441° ИГДКоординате: 24° 07′ 22″ СГШ; 55° 26′ 39″ ИГД / 24.1227° СГШ; 55.4441° ИГД |
| Апс. висина | 292 m |
| Површина | 13,100 km² km2 |
  Ел Аин Ел Аин на мапи УАЕ | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Халифа ибн Зајед ел Нахјан |
Ел Аин (арапски језик العين, ал-ʿаyн), познат и као Баштенски град због свог зеленила, други је по величини град у Емирату Абу Дабију и четврти у Уједињеним Арапским Емиратима. Град се налази око 160 километара источно од Абу Дабија и 120 километара јужно од Дубаија, у близини границе с Оманом. Аутопут који повезује градове Ал Аин, Абу Даби и Дубаи чини скоро правилан троугао са страницама дугим око 130 км.
Знаменитости[уреди | уреди извор]
| Ел Аин العين | |
|---|---|
 | |
| Светска баштина Унеска | |
| Званично име | Локалитети око Ел Аина |
| Место | Абу Даби, Уједињени Арапски Емирати |
| Координате | 24° 12′ 27″ СГШ; 55° 44′ 41″ ИГД / 24.2075° СГШ; 55.7447° ИГД |
| Укључује |
|
| Критеријум | Културно добро: iii, iv, v |
| Упис | 2011. (35. седница) |
| Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/1343 |
Културна места Ел Аина (Хафит, Хили, Бида Бинт Сауд и оазе) су уписани на УНЕСКО-в Списак места Светске баштине у Азији и Аустралазији 2011. године као прва Светска баштина у УАЕ.[1] Они чине серију локалитета који сведоче о трајном становању људи у пустињском подручју од неолита с више слојева праисторијских култура. Можда најзнаменитије су кружне камене гробнице (из око 2500. п. н. е.), као и бунари, палате и усправне зграде. Надаље, ови локалитети представљају раздобље људског друштва током преласка с ловачко-скупљачке културе у седелачку културу.
У Хилију се налазе једни од најстаријих примера комплексног система наводњавања, афлаџ, који датира из бронзано доба. Највећа кружна камена гробница има торањ висине 12 м[2] и припада култури бронзаног доба Ум ан-Нар (2600—2000. п. н. е.) која се распростирала у данашњим УАЕ и Оману.
Ел Аин оаза је највећа у Ел Аину и у њој се налазе музеји Државни музеј Ел Аин и Музеј палате Ел Аин, а најпознатија је по афлаџу којим се наводњавају велики насади палми и оближње фарме. Јужно од њега налази се Спортски клуб Ел Аин, а југозападно Болница оазе.
Панорама Ел Аина 
Афлаџ Ел Аин оазе 
Зелени Мубазарах 
Пут за Јабел Хафет 
Пустиња код Ел Аина
.jpg)
Извори[уреди | уреди извор]
 |
Ел Аин на Викимедијиној остави. |
- ^ Kulturna mjesta Al Aina na službenim stranicama UNESCO-a Преузето 24. јула 2011.
- ^ Al Hili arheološki park Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јул 2011) Преузето 24. јула 2011.