Халифа ибн Зајед ел Нахјан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Халифа ибн Зајед ел Нахјан
خليفة بن زايد بن سلطان آل نهيان‎
Khalifa Bin Zayed Al Nahyan-CROPPED.jpg
Датум рођења(1948-01-25)25. јануар 1948.(71 год.)
Место рођењаЕл Ајн
Уједињени Арапски Емирати
ДинастијаAl Nahyan family
ОтацЗајед ибн Султан ел Нахјан
МајкаХаса бинт Мухамед ибн Халифа ел Нахјан
СупружникШемса бинт Сухеил ел Мазруи
ПотомствоSultan bin Khalifa Al Nahyan, Mohammed bin Khalifa bin Zayed Al Nahyan
Председник Уједињених Арапских Емирата
Период3. новембар 2004.
ПретходникМактум ибн Рашид ел Мактум
НаследникМухамед ибн Зајед ел Нахјан
Emblem of Abu Dhabi.svg

Халифа ибн Зајед ибн Султан ел Нахјан (ар. خليفة بن زايد بن سلطان آل نهيان‎; рођен 25. јануара 1948; познат као Шеик Халифа) председник је Уједињених Арапских Емирата, емир Абу Дабија и командант Уједињених одбрамбених снага.[1] Он је такође еминентни филантроп, и потрошио је преко 460 милиона америчких долара из својих личних средстава на хуманитарне пројекте.[2]

Доспео је на позицију емира Абу Дабија након смрти свог оца Заједа ибн Султана ел Нахјана, тиме постајући председник Федерације следећег дана. Иако је носио титулу престолонаследника, активно је вршио улогу председника још од краја 90. година 20. века, јер је његов отац био болестан. Халифа је такође и председавајући Инвестиционог фонда Абу Дабија, који располаже са преко 600 милијарди америчких долара у приходима. Укупно богатство породице ел Нахјан процењује се на 150 милијари америчких долара.[3]

Биографија[уреди]

Детињство[уреди]

Халифа је најстарији син шеика Заједа ибн Султана ел Нахјана и шеике Хасе бинт Мухамед ибн Халифе ел Нахјан, рођен у Абу Дабију (у тадашњим Мировњачким Државама), 25. јануара 1948. године. Дипломирао је на Краљевској војној академији у Сандхерсту, Уједињено Краљевство.

1966 – 1971[уреди]

Халифа је изабран за Владаревог представника у источној регији Абу Дабија (градоначелник) и за шефа Министарства правде у Ел Ајну 1966. године, када је његов отац, Зајед ибн Султан ел Нахјан, постао нови владар Абу Дабија. Зајед је био Владарев представник у источој регији. Након неколико месеци, то место је заузео Тахнун ибн Мухамед ел Нахјан.[4]

Од 1. фебруара 1969, шеик Халифа је изабран за престолонаследника Абу Дабија, а следећег дана је постављен за шефа Министарства одбране Абу Дабија, које се знатно развија под његовом управом, заједно са Снагама одбране Абу Дабија (ADDF), које касније постају језгро Оружаних снага Уједињених Арапских Емирата након 1971. године.

Шеик Халифа има два сина, Мухамеда ел Нахјана и Султана ел Нахјана.

Независност од 1971.[уреди]

Након оснивања УАЕ 1971. године, шеик Халифа постаје премијер Абу Дабија (и шеф кабинета Абу Дабија, под управом свог оца), министар одбране Абу Дабија и министар финансија Абу Дабија. После реконструкције Кабинета Уједињених Арапских Емирата, укидања Кабинета Абу Дабија и оснивања Извршног Већа Абу Дабија, он постаје други потпредседник УАЕ 23. децембра 1973. године и Председник Извршног већа Абу Дабија 20. јануара 1974, под влашћу свог оца.

У мају 1976, Халифа постаје заменик Генерала Оружаних снага УАЕ, под управом председника. Такође управља Врховним Нафтним Већем од краја 80. година 20. века (још увек), што му омогућава велики утицај у питања енергије. Био је председник Агенције за развој истраживања животне средине и дивљине, (ERWDA).

Председничка функција (2004–данас)[уреди]

Халифа ибн Зајед ел Нахјан са председником Русије, Владимиром Путином.

Шеик Халифа је наследио обе титуле 3. новембра 2004, уместо свог оца Заједа ибн Султана ел Нахјана, који је преминуо претходног дана. Он је ефикасно играо улогу председника од раније, јер је његов отац био болестан током одређеног периода пред смрт.

Председник је 1. децембра 2005. године објавио одлуку да ће половина чланова Федеративног Народног Већа, извршног тела најсличнијег парламенту, бити изабрана индиректно. Међутим, друга половина чланова Већа ће морати да изаберу вође емирата. Избори су били заказани за децембар 2006.

Од 4. јануара 2010, највиша људска творевина на свету, првобитно позната као Бурџ Дубаи, преименована је у Бурџ Халифа, у част шеика Халифе.[5]

Шеик Халифа је познат по својим интересовањима за традиционалне спортове Емирата, углавном трке коња и камила. Углавном се сматра прозападњачким модернизатором. Раније током своје владавине, у априлу 2005, дозволио је стопостотну повишицу државним службеницима.

Током 2010. године, Халифа се у Викиликс списима које је потписао амбасадор САД помиње као „дистанцирана и нехаризматична личност“.[6]

Током 2011. године, послао је Ваздухопловне снаге и Морнарицу као помоћ анти-Гадафијевим снагама против председника Либије, Муамера Гадафија, заједно са НАТО-ом, Катаром, Шведском и Јорданом.

Шеик Халифа је 24. јануара 2014. године претрпео срчани удар. Објављено је да је имао операцију и да му је стање стабилно,[7] а многе вести о његовом здрављу на друштвеним мрежама су одбачене као гласине.[8]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Khalifa bin Zayed Al-Nahyan”. Forbes. Приступљено 9. 9. 2015. 
  2. ^ Zayed Day: A celebration of philanthropy
  3. ^ Pendleton, Devon (11. 3. 2009). „The Gulf's Newest Billionaire”. Forbes. Приступљено 9. 9. 2015. 
  4. ^ Entrepreneur.com
  5. ^ „World's tallest building opens in Dubai”. BBC News. 4. 1. 2010. Приступљено 10. 9. 2015. 
  6. ^ Coker, Margaret (29. 11. 2010). „Leaked Papers Show Arab Leaders Critical of Iran, Neighbors”. The Wall Street Journal. 
  7. ^ „Sheikh Khalifa’s condition stable as he recovers from stroke”. The National. 25. 1. 2014. Приступљено 10. 9. 2015. 
  8. ^ „Social media posts about Sheikh Khalifa’s health ‘only rumours. The National. 7. 7. 2014. Приступљено 10. 9. 2015.