Ендоклипс

С Википедије, слободне енциклопедије
Успешно затварање чира на желуцу ендоклипом

Ендоклипс је метални механички уређај који се користи у ендоскопији како би се затвориле две површине слузокоже без потребе за операцијом и шивањем. Његова функција је слична шаву у грубим хируршким применама, јер се користи за спајање две неповезане површине, и може се применити кроз канал ендоскопа под директном визуализацијом. Ендоклипс су нашли примену у лечењу гастроинтестиналног крварења (у горњем и доњем гастроинтестиналном тракту), у превенцији крварења након терапијских процедура као што је полипектомија и у затварању гастроинтестиналних перфорација. Постоје многи облици ендоклипсова различитих облика и величина, укључујући уређаје са два и три зупца, који се могу применити коришћењем система за једнократну употребу или система који се могу поново пунити (било да се отварају и затварају да би се олакшало постављање).[1]

Структура и функција[уреди | уреди извор]

Ендоклип су први описали Хајаши и Кудо 1975. године и назвали га „стални клип“.[2] Почетни покушаји да се клип угради у апликације у ендоскопији (као што је клипсовање крвних судова који крваре) били су ограничени апликаторским системом штипаљке.[2] Међутим, до 1988. године развијен је систем за примену апликатора који је једноставан за употребу а описан је ифункционални систем ендоклипа који се може поново пунити.[3] Састојао се од копче од нерђајућег челика (величине приближно 6 мм дугачке и 1,2 мм широке са зупцима) са металним уређајем за постављање (који би се могао користити за уметање клипа у ендоскопску камеру и постављен изван камере) затворен у пластични омотач.[2]

Ендоклипови који се данас користе имају разне додатне облике и величине од оригинала. Клипови са два и три зупца (TriClip, Cook Medical) су описани и коришћени за различите намене.[4] Ротирајуће клипове су осмишљене да побољшају приступ одређеним локацијама.[5] Такође, развијени су и клипови који се отварају и затварају (за разлику од једнократног постављања) , а такође и ендоклипови којимогућавају постављање на одговарајућим локацијама.[6]

Када се ендоскопијом идентификује лезија која се може лечити (као што је крварење), ендоклип се може уметнути кроз канал ендоскопа све док обложени клип не буде видљив на ендоскопској слици, а ручка за постављање се преда медицинској сестри асистенту. Клип се уклања повлачењем на ручки, а поставља га и "испаљује" асистента за лечење лезије.

Примене ендоклипа[уреди | уреди извор]

Чир на желуцу код кога се може применити ендоклипс

Ендоцлипови су нашли примарну примену у хемостази (или заустављању крварења) током ендоскопије горњег (преко гастроскопије) или доњег (кроз колоноскопију) гастроинтестиналног тракта.[2] Многе лезије које крваре су успешно саниране, укључујући крвареће пептичке чиреве, туморе желуца,[7] и крварење након уклањања полипа.[8]

Крварећи пептични улкуси захтевају ендоскопско лечење ако показују доказе о високоризичним стигмама поновног крварења, као што су докази активног крварења или цурења на ендоскопији или присуство видљивог крвног суда око чира.[9] Алтернативе ендоскопском резању пептичких улкуса термалном терапијом (као што је електрокаутеризација за сагоревање крвног суда који узрокује крварење) или ињекција епинефрина за сужење крвног суда. Упоредне студије између ендоклипса и термалне терапије указују на то да ендоклипс изазивају мање трауме на слузокожи око чира него електрокаутеризација,[10] али ниједна дефинитивна предност било којег приступа није постигнута од стране гастроентеролога.[11]

Друге апликације[уреди | уреди извор]

Ендоклипс је такође нашао примену у спречавању крварења при извођењу компликованих ендоскопских процедура.[12][13] На пример, показало се да је профилактичко одсецање базе полипа корисно у превенцији крварења након полипектомије, посебно код пацијената са високим ризиком или пацијената на антикоагулантним лековима.[14]

Осим тога, штипаљке се могу користити за затварање гастроинтестиналних перфорација које су можда узроковане компликованим терапијским ендоскопским процедурама, као што је полипектомија, или самим ендоскопским поступком.[15]

Обујмице су такође коришћене за обезбеђивање постављања ендоскопских цевчица код руптуре слезине,[16] за храњење,[17] и за оријентацију жучног канала, како би се помогло ендоскопској ретроградној холангиопанкреатографији, процедури која се користи за снимање жучних канала.[18]

Сигурност[уреди | уреди извор]

Примећено је да се ендоклипсови померају између 1 и 3 недеље од постављања,[19] иако су пријављени дугачки интервали задржавања клипсева од чак 26 месеци.[2]

Верује се да су ендоклипсови безбедни и код њих нису забележене никакве веће компликације (као што су перфорација или импактација), иако је изражена забринутост у вези са блокирањем одлива жучних канала ако се клипсови уметну у дуоденум.[2]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Andolfi, Ciro; Matthews, Jeffrey B. (2019), Minimally Invasive Surgical and Image-Guided Interventional Approaches to the Spleen, Elsevier, стр. 1603—1621, ISBN 978-0-323-40232-3, Приступљено 2024-01-20 
  2. ^ а б в г д ђ Devereaux, Christopher E.; Binmoeller, Kenneth F. (1999). „Endoclip: closing the surgical gap”. Gastrointestinal Endoscopy (на језику: енглески). 50 (3): 440—442. doi:10.1053/ge.1999.v50.99616. 
  3. ^ Binmoeller, K. F.; Thonke, F.; Soehendra, N. (1993). „Endoscopic Hemoclip Treatment for Gastrointestinal Bleeding”. Endoscopy (на језику: енглески). 25 (02): 167—170. ISSN 0013-726X. doi:10.1055/s-2007-1010277. 
  4. ^ Lin, Hwai-Jeng; Lo, Wen-Ching; Cheng, Yang-Chih; Perng, Chin-Lin (2007). „Endoscopic Hemoclip versus Triclip Placement in Patients With High-Risk Peptic Ulcer Bleeding”. The American Journal of Gastroenterology. 102 (3): 539—543. ISSN 0002-9270. doi:10.1111/j.1572-0241.2006.00962.x. 
  5. ^ Yoshikane, H.; Hidano, H.; Sakakibara, A.; Niwa, Y.; Goto, H. (2000). „Feasibility Study on Endoscopic Suture with the Combination of a Distal Attachment and a Rotatable Clip for Complications of Endoscopic Resection in the Large Intestine”. Endoscopy. 32 (6): 477—480. doi:10.1055/s-2000-648. 
  6. ^ Jensen, Dennis M.; Machicado, Gustavo A.; Hirabayashi, Ken (2006). „Randomized controlled study of 3 different types of hemoclips for hemostasis of bleeding canine acute gastric ulcers”. Gastrointestinal Endoscopy (на језику: енглески). 64 (5): 768—773. doi:10.1016/j.gie.2006.06.031. 
  7. ^ Cheng, Anthony Wing Kay; Chiu, Philip Wai Yan; Chan, Peter Chi Moon; Lam, Siu Ho (2004). „Endoscopic Hemostasis for Bleeding Gastric Stromal Tumors by Application of Hemoclip”. Journal of Laparoendoscopic & Advanced Surgical Techniques. 14 (3): 169—171. ISSN 1092-6429. doi:10.1089/1092642041255522. 
  8. ^ Letard, Jean Christophe; Kaffy, Frederic; Cessot, Francois; Sautereau, Denis (2000). „Arterial bleeding during endoscopic polypectomy: Treatment with clips”. Gastroenterology. 118 (4): A1520. ISSN 0016-5085. doi:10.1016/s0016-5085(00)81987-3. 
  9. ^ Lau, James Y.W.; Sung, Joseph J.Y.; Lee, Kenneth K.C.; Yung, Man-yee; Wong, Simon K.H.; Wu, Justin C.Y.; Chan, Francis K.L.; Ng, Enders K.W.; You, Joyce H.S. (2000-08-03). „Effect of Intravenous Omeprazole on Recurrent Bleeding after Endoscopic Treatment of Bleeding Peptic Ulcers”. New England Journal of Medicine. 343 (5): 310—316. ISSN 0028-4793. doi:10.1056/nejm200008033430501. 
  10. ^ Cipolletta, Livio; Bianco, Maria Antonia; Marmo, Riccardo; Rotondano, Gianluca; Piscopo, Roberto; Vingiani, Amleto Maria; Meucci, Costantino (2001). „Endoclips versus heater probe in preventing early recurrent bleeding from peptic ulcer: A prospective and randomized trial”. Gastrointestinal Endoscopy (на језику: енглески). 53 (2): 147—151. doi:10.1067/mge.2001.111386. 
  11. ^ Lin, Hwai-Jeng; Hsieh, Yu-Hsi; Tseng, Guan-Ying; Perng, Chin-Lin; Chang, Full-Young; Lee, Shou-Dong (2002). „A prospective, randomized trial of endoscopic hemoclip versus heater probe thermocoagulation for peptic ulcer bleeding”. The American Journal of Gastroenterology. 97 (9): 2250—2254. ISSN 0002-9270. doi:10.1111/j.1572-0241.2002.05978.x. 
  12. ^ Kay, Marsha; Wyllie, Robert (2011), Colonoscopy, Polypectomy, and Related Techniques, Elsevier, стр. 650—667.e2, Приступљено 2024-01-20 
  13. ^ Peltz, Erik D.; Robinson, Thomas N. (2009), Acid-Peptic Ulcer Disease, Elsevier, стр. 221—229, Приступљено 2024-01-20 
  14. ^ Friedland, Shai; Soetikno, Roy (2006). „Colonoscopy with polypectomy in anticoagulated patients”. Gastrointestinal Endoscopy (на језику: енглески). 64 (1): 98—100. doi:10.1016/j.gie.2006.02.030. 
  15. ^ Shimizu, Yuichi; Kato, Mototsugu; Yamamoto, Junji; Nakagawa, Souichi; Komatsu, Yoshito; Tsukagoshi, Hiroyuki; Fujita, Masahiro; Hosokawa, Masao; Asaka, Masahiro (2004). „Endoscopic clip application for closure of esophageal perforations caused by EMR”. Gastrointestinal Endoscopy (на језику: енглески). 60 (4): 636—639. doi:10.1016/S0016-5107(04)01960-1. 
  16. ^ Marohn, Michael R.; Steele, Kimberly E.; Lawler, Leo P. (2013), Minimally Invasive Surgical and Image-Guided Interventional Approaches to the Spleen, Elsevier, стр. 1618—1635, ISBN 978-1-4377-2206-2, Приступљено 2024-01-20 
  17. ^ Frizzell, Eric; Darwin, Peter (2006). „Endoscopic placement of jejunal feeding tubes by using the Resolution clip: report of 2 cases”. Gastrointestinal Endoscopy (на језику: енглески). 64 (3): 454—456. doi:10.1016/j.gie.2006.02.051. 
  18. ^ Scotiniotis, Ilias; Ginsberg, Gregory G. (1999). „Endoscopic clip–assisted biliary cannulation: externalization and fixation of the major papilla from within a duodenal diverticulum using the endoscopic clip fixing device”. Gastrointestinal Endoscopy (на језику: енглески). 50 (3): 431—433. doi:10.1053/ge.1999.v50.97369. 
  19. ^ Binmoeller, Kenneth F.; Grimm, Horst; Soehendra, Nib (1993). „Endoscopic closure of a perforation using metallic clips after snare excision of a gastric leiomyoma”. Gastrointestinal Endoscopy (на језику: енглески). 39 (2): 172—174. doi:10.1016/S0016-5107(93)70060-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ендоклипс&oldid=27442743”