Епитафи Мићовићима на гробљу Рајковача у Ртарима
| Драгачевски епитафи | |
|---|---|
 Споменик солунцу Милићу Мићовићу | |
| Опште информације | |
| Место | Ртари |
| Општина | Општина Лучани |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | 19. век-20. век |
Епитафи Мићовићима на гробљу Рајковача у Ртарима представљају епиграфска и фамилијарна сведочанства преписана са старих надгробних споменика у доњодрагачевском селу Ртари, Oпштина Лучани.[1][2][3]
Мићовићи из Ртара[уреди | уреди извор]
Мићовићи воде порекло из села Граб испод планине Брњаче, између Новог Пазара и Сјенице.[4] Током Јаворског рата 1876. године Бојо Мићовић је са породицом - супругом Стаменом, синовима Иваном и Јованом и кћерком Василијом пребегао са турске територије, кроз линију фронта. Од све имовине узели су само оно што су могли са собом да понесу.[2]
Мићовићи су се настанили у Зеокама, на сеоском гробљу. Две године су провели живећи у капели. Средства за живот обезбеђивали су надничећи код имућних домаћинстава у Зеокама и Ртарима.[2]
По Стамениној смрти, Бојо је упознао Цмиљку, супругу покојног Тома Раденковића из Ртара са којом се оженио и преселио са породицом у Ртаре.[2] Бојо је доживео дубоку старост. Према књизи умрлих живео је 98 година. Умро је 1918.[2]
Бојов старији син Иван женио се три пута и имао десеторо деце. Умро је 1943, од повреда које су му нанели Бугари приликом паљења села.[2]
Други син Јован је са супругом Миленију имао четрнаесторо деце. Синови Петар и Милија погинули су као војници током првог светског рата.[2]
Ћерка Василија била је удата за Величка Радосављевића из Ртара.
Мићовићи данас живе у Ртарима, Београду, Чачку и Врњачкој Бањи. Славе Лучиндан.[2]
Епитафи на споменицима Мићовићима[уреди | уреди извор]
Споменик Милени Мићовић (†18??)
- Овде почива раб божија
- МИЛЕНА
- супруга Јована Мићовића из Ртара
- која поживи 56 год (даље оштећено)[3]
Споменик дечаку Миладину Мићовићу (†18??)
- Овде почива младенац
- МИЛАДИН
- син Јована умро (даље оштећено)[3]
Споменик девојчици Милени Мићовић (†19??)
- Овде почива
- МИЛОСАВА
- кћер Ивана Мићовића (даље нечитко)[3]
Споменик девојчици Горгини Мићовић (†1914)
- ГОРГИНА
- од 9 год.
- кћер Ивана и Јулијане Мићовић
- умрла 9 априла 1914 год.
- Спомен подиже јој отац Иван[3]
Споменик војнику Бошку (†1914) и Јулки (†19??) Мићовић
- Овај спомен показује име
- БОШКА Мићовића из Ртара
- поживи 20 год.
- као војник I чете 3 батаљона 11 пука
- учестовао у рату 1914. г.
- а погинуо 10 новембра 1914 г.
- Спомен подиже му отац Иван
- Овде је сахрањено тело
- ЈУЛКЕ
- жене Иванове
- поживи 36 год.
- а умре 11 марта 19 ...[3]
Споменик стогодишњаку Боју Мићовићу (†1917)
Споменик Јовану Мићовићу (†1917)
- Овде почивају земни остатци покој.
- ЈОВАНА Мићовића
- пож. 52 г.
- умро 1917 г. … (даље оштећено)
- Овај споменик подигоше му синови
- Милић и Владе[3]
Споменик младићу Велимиру Мићовићу (†1927)
- Овде почива тело мога милог
- и никада заборављеног сина
- ВЕЛИМИРА Мићовића из Ртара
- часно поживи 19 г.
- престави се у вечност 17 априла 1927.
- Спомен подиже му отац Иван[3]
Споменик Милијани (†1929) и девојци Љубици (†1945) Мићовић
- Овде почива
- МИЛИЈАНА
- супруга Милића Мићовића
- рођена 25 марта 1901. год.
- а као честита домаћица поживи 30 г.
- умре 1929 год у Ртарима
- Спомен јој подигоше синови
- Блажимир и Милисав
- ЉУБИЦА
- рођена 16 јула 1922 г
- умрла 1945 год.
- поживи 20 г.
- Испусти своју душу
- у најлепше доба
- своје младости
- од тешке болести
- Спомен подигоше јој
- браћа Владимир и Милисав[3]
Споменик четворогодишњој Вери Мићовић (†1933)
- Овде труне увенуло цвеће
- рано цвета а рано увену
- као ружа од јаркога сунца
- ВЕРА
- кћи Милића и Добринке Мићовић из Ртара
- рођена 8 фебруара 1929 г.
- умрла 12 фебруара 1933 год.
- Спомен подижу јој
- отац Милић и мајка Добринка[3]
Споменик Видосави Мићовић (†1949)
- Овде почива тело покој
- ВИДОСАВЕ
- супруге Владе Мићовића из Ртара
- поживи 42 год
- а престави се у вечност 5 јула 1949 године
- Овај спомен подигоше јој
- муж Владе и син Љубиша
- кћерке Ангелина и Лепосава
- сна Пајка[3]
Споменик Милићу Мићовићу (†1950)
- Овде почива
- МИЛИЋ Мићовић из Ртара
- који часно поживи 60 год.
- по занимању био је трговачки
- помоћник и земљорадник
- учестовао је у рату 1912 до 1918 год
- као поднаредник са Солунског фронта.
- Милић је одликован
- Карађорђевићевом звездом
- умро је 1. новембра 1950 г.
- Спомен подиже му синови
- Блажимир Милисав Драган
- и сна Стана[3]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Према старом календару.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ а б в г д ђ е ж Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
- ^ Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
Литература[уреди | уреди извор]
- Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
- Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
- Недовић, Радисав (1998). Ртарски родови. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Недовић, Радисав (1998). Ртарске читуље. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.