Епитафи Сретеновићима на гробљу Врањача у Ртарима

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Драгачевски епитафи
Споменик Сретену Гавриловићу
Опште информације
МестоРтари
ОпштинаОпштина Лучани
Држава Србија
Време настанка19. век-20. век

Епитафи Сретеновићима на гробљу Врањача у Ртарима представљају значајна епиграфска и фамилијарна сведочанства преписана са старих надгробних споменика у доњодрагачевском селу Ртари, Oпштина Лучани.[1][2][3]

Сретеновићи из Ртара[уреди | уреди извор]

Сретеновићи воде порекло од Сретена Гавриловића (†1842) који се у неким документима води и као Загић или Савић.[2] Није познато одакле је Сретен дошао у Ртаре, али је могуће да је био у блиским сродничким односима са Симом Пуховцем, претком ртарских Миловановића.[2]

Сретен је са супругом Јованком имао двоје деце - Спасоја и Марту. Спасоје је имао супругу која се такође звала Марта, а која је по књизи венчаних била ћерка неког Марка из Турске.[2] Спасоје и Марта имали су синове Аксентија, Алексу, Јевта, Миладина, Николу, Филипа и ћерку Илку. Друга Спасојева супруга била је Стана, супруга почившег Милисава Обреновића из Марковице.[2]

Од свих Сретенових и Мартиних синова једино је Никола, са супругом Ђурђијом (имали су седморо деце), имао мушке потомке. Њихови синови Радомир и Радосав погинули су истог дана - 9. августа 1914. године, на самом почетку Првог светског рата.[2]

Син Обрад се после Другог рата преселио у Клисуру, где се „призетио” у кућу Михаила Крловића.[2]

Сретеновићи данас живе у Ртарима, Чачку и Београду. Славе Стевањдан.[2]

Епитафи на споменицима Стевановићима[уреди | уреди извор]

Споменик Сретену Гавриловићу (†1842)

Овде почива
СРЕТЕН Гавриловић
ж. 50 г умро 1842[3]


Споменик Сретеновићима из Ртара – Спасоју, Стани, Алекси и Јелени

Овде почива тело покојног
СПАСОЈА Сретеновића из Ртара
пож. 62 год умро ....
Супруга му СТАНА
пож. 58 год умрла ....
Син им
АЛЕКСА
пож. 66 година а умро 1916 год.
ЈЕЛЕНА
супруга Алексе
пож. 40 г а умрла 1908 г
Овај спомен подиже свом роду
Обрад Сретеновић
са својом децом[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница. 
  3. ^ а б в Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница. 
  • Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив. 
  • Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 
  • Недовић, Радисав (1998). Ртарски родови. Чачак: Штампарија "Бајић". 
  • Недовић, Радисав (1998). Ртарске читуље. Чачак: Штампарија "Бајић". 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Епитафи_Сретеновићима_на_гробљу_Врањача_у_Ртарима&oldid=26879019”