Ерик IV Дански

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ерик валдемарсон
Erik d4 Plovpenning.jpg
Пуно имеЕрик Валдеарсон
Датум рођењаоко 1216.
Место рођењаДанска
Датум смрти9. август 1250.(1250-08-09) (33/34 год.)
Место смртиШлезвиг (град)
Данска
Гробцрква Светог Бенедикта у Рингстеду
ДинастијаЕстридсона
ОтацВалдемар II Дански
МајкаБеренгарија од Португала
СупружникЈута од Саксоније
ПотомствоSophia of Denmark, Ingeborg Eriksdatter, Jutta of Denmark, Agnes of Denmark
Дански краљ
Период1232-1250
ПретходникВалдемар II Дански
НаследникАбел Дански
National Coat of arms of Denmark no crown.svg

Ерик IV Дански или Ерик Валдемарсон (око 1216 - 9. август 1250) је био дански краљ од 1241. године до своје смрти.

Детињство и младост[уреди]

Рођен је око 1216. године као други син Валдемара II Данског и Беренгарије од Португала. Године 1218. Ериков брат Валдемар Млађи проглашен је за очевог савладара. Ерик је добио титулу војводе Шлезвига. Валдемар Млађи умро је 1231. године те је Ерик крунисан за краља у катедрали у Лунду (30. мај 1231) као очев савладар и наследник. Војводство Шлезвиг уступио је свом млађем брату Абелу. Валдерар II умро је 1241. године те је Ерик постао једини краљ Данске.

Владавина[уреди]

Ерик је владавину провео у дуготрајним грађанским ратовима са својом браћом. Најжешће борбе водио је са братом Абелом који је настојао да се осамостали. Подржавали су га магнати Холштајна. Ерик се, такође, морао борити и са сканијским сељацима који су дигли устанак због високих пореза. Порези су, између осталог, наметнути и за број плугова по домаћинству. Број плугова коришћен је као мера богатства сељака.

Већ у другој години своје владавине, Ерик се морао суочити са Абелом, војводом Шлезвига. Сукоб је трајао две године пре него што је, 1244. године, закључен мир између браће која су склопила савез против Естоније. Ерик се истовремено суочио и са црквом којој је покушао да наметне порез као и свима другима. Папа је послао нунција да преговара са бискупима и краљем у Оденсеу 1245. године. Припретио је екскомуникацијом уколико краљ наруши вишевековна права цркве.

Ерик је сав свој бес усмерио на владику Нилса од Роскилде који је побегао из Данске исте године. Ерик је конфисковао земље бискупија на Селанду укључујући и територију Копенхагена. Ни интервенција папе Иноћентија IV није помогла да се спор реши. Нилс је умро 1249. године, а имовина је враћена цркви тек након Ерикове смрти.

Сукоб Ерика и његове браће поново је избио 1246. године када је Ерик напао Холштајн како би повратио контролу над земљама које је држао његов отац. Абел од Шлезвига, који је био у браку са ћерком Адолфа IV од Холштајна, устао је против краља. Ерик се морао повући. Наредне године је Абел упао на територију Јиланда и Фина и опљачкао тамошње градове. Ерик је узвратио освајањем Рибе и заузимањем Абелове баштине Свендборг исте године. Мир је закључен 1249. године након интервенције Ерикове сестре Софије од Бранденбурга. Ерик је успоставио чврсту контролу над целом Данском.

Године 1249. сканијски сељаци подигли су устанак због пореза на плугове. На њихову страну стали су и племићи са Селанда, али и црква, војвода Абел и немачки племићи на југу Јиланда. Ерик је за то време ратовао у Естонији где је покушавао да учврсти своју власт. По повратку га је Абел позвао у посету на своје имање у јужном Јиланду. На свечаности је краљ отет. Један од отмичара плаћен је да краљу зада смртни ударац секиром. Ерик је убијен, а његово тело је бачено у реку. Следећег дана два рибара извукла су обезглављено краљево тело и пренела га до доминиканске опатије у Шлезвигу. Тело је касније сахрањено у цркви Светог Бенедикта (1257).

Породица[уреди]

Са својом женом, Јутом од Саксоније, Ерик је имао шесторо деце:

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Ерик I Дански
 
 
 
 
 
 
 
8. Кнут Лавард
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Боедила Данска
 
 
 
 
 
 
 
4. Валдемар I Дански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Мистислав I Велики
 
 
 
 
 
 
 
9. Ингеборга Кијевска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Кристина Шведска
 
 
 
 
 
 
 
2. Валдемар II Дански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Глеб, принц Минска и Полоцка
 
 
 
 
 
 
 
10. Володар, принц Минска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Анастасија од Турова
 
 
 
 
 
 
 
5. Софија од Минска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Болеслав III Пјаст
 
 
 
 
 
 
 
11. Ричеза Пољска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Салома од Берга
 
 
 
 
 
 
 
1. Ерик IV Дански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Хенри, гроф Португала
 
 
 
 
 
 
 
12. Афонсо I Португалски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Тереза, грофица Португала
 
 
 
 
 
 
 
6. Санчо I од Португала
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Амадео III од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
13. Матилда од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Матилда од Албона
 
 
 
 
 
 
 
3. Беренгарија од Португала
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Рамон Беренгар III, гроф Барселоне
 
 
 
 
 
 
 
14. Рамон Беренгар IV, гроф Барселоне
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Дулса I од Провансе
 
 
 
 
 
 
 
7. Дулсе Арагонска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Рамиро II од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
15. Петронила Арагонска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Агнеса од Аквитаније, краљица Арагона
 
 
 
 
 
 

Литература[уреди]

Претходник:
Валдемар II Дански
Дански краљеви
1232-1250
Наследник:
Абел Дански