Абел Дански
| Абел Валдемарсон | |
|---|---|
Абел Валдемарсон | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Абел Валдемарсон |
| Датум рођења | 1218. |
| Датум смрти | 26. јун 1252. (33/34 год.) |
| Место смрти | Eiderstedt, |
| Гроб | Шлезвиг |
| Супружник | Matilda of Holstein |
| Потомство | Valdemar III, Duke of Schleswig, Eric I, Duke of Schleswig, Abel, Lord of Langeland |
| Родитељи | Валдемар II Дански Беренгарија од Португала |
| Династија | Династија Естридсона |
| Дански краљ | |
| Период | 1232-1250 |
| Претходник | Ерик IV Дански |
| Наследник | Кристоф I |
Абел Дански или Абел Валдемарсон (1218 - 26. јун 1252), је био војвода јужног Јиланда (1232—1252) и краљ Данске (1250—1252)[1][2]. Он је дански краљ са најкраћом владавином. Посебно је познат по свом дуготрајном спору са убиством свог брата Ерика IV. Абелови потомци владали су Шлезвигом до 1375. године[2].
Младост
[уреди | уреди извор]Абел је био син Валдемара II Данског и Беренгарије од Португала[1][2]. Абел и његова браћа Ерик и Кристоф се први пут појављују у историји као таоци када је њихов отац и најстарији полубрат Валдемар Млађи били заробљени[2] од стране немачких феудалаца и ослободили су се одрицањем свих данских освајања на југу Балтичког мора, сем Рујане, а исто тако и Естоније [3]. После изненадне смрти младог Валдемара Млађег 1231. године[1][2], постао је војвода јужног Јиланда[1], тј. Шлезвига[2], док је његов старији брат Ерик крунисан за очевог савладара[1][2], а Абел му је био потчињен, као и сва остала браћа која су добила на управу друге области[2]. До тада су Абел и сва остала деца Беренгарије од Португала стајали у сенци Валдемара Млађег, јединог сина краља Валдемара II са краљицом Дагмар од Бохемије.
Године 1237. Абел се оженио Матилдом, кћерком грофа Адолфа IV од Холштајна и његове жене Хелвиге од Липеа. Тим браком он је имао веће шансе да после очеве смрти постане краљ Данске, али убрзо је између Данске и Холштајна избио рат и 1239. поражени Адолф се придружио фрањевцима, па је Абел постао регент Матилдиној малолетној браћи све до 1241. године, и у том периоду је наставио Адолфову политику[1].
Сукоби са братом
[уреди | уреди извор]Године 1242.[4], само једну годину након смрти краља Валдемара II[1][4][2], дошло је до тешких[4] и отворених[2] сукоба између Абела и његовог брата, новог данског краља, Ерика[1][4][2]. Они трајали са неколико прекида до 1250. године, а странке су опустошиле једни другима територију[1][4], а Абел, који изазвао сукоб желећи да постане самосталан владалац[4][2], се борио у савезу с Холштајном[1][4], Либеком, својим братом Кристофом, полубратом Кнутом од Блекингеа, као и са неким данским племићима са југа, који су хтели да ослабе власт данских краљева[2]. После две године рата, 1244. године, склопљено је примирје[4][2] и браћа су се договорила да крену у заједнички крсташки рат против Естоније. Рат је поново избио 1246. године и трајао је до 1247. године, када је Софија од Бранденбурга, Абелова и Ерикова сестра измирила браћу. Тим миром Абел је потчињен Ерику[4].
Мир није дуго трајао и убрзо је поново избио рат. Ерик је разбио Абелову војску, продро је у јужни Јиланд, где је освојио већину Абеловог војводства, па чак и град Шлезвиг, али Абел се у пролеће 1250. године проглашава за краља Данске. Потом је Абел затражио мир и Ерик му је дозволио задржи Војводство, али под условом да се одрекне права на дански престо[2].
Ериково убиство
[уреди | уреди извор]Исте те године Абел је позвао Ерика у госте[1][4], у Готорп[4], у Шлезвигу[1][4][2]. Пошто му се чинило да је рат завршен[4] Ерик, који се враћао са једног похода на Холштајн[2], дошао је у Готорп[4]. Касније те ноћи између 9. и 10. августа 1250. године[1][4][2], Ерик је заробљен, и свезан одвучен из Абелове палате[4], до мањег брода на оближњем фјорду[4][2], где му је одрубљена глава, а његово тело бачено у реку. Абел се заклео да није имао никакве везе са убиством[4][2], али у сваком случају Ерика су убили Абелови људи, Лаге Гудмундсен и Тиге Бост[1].
Владавина
[уреди | уреди извор]Абел се прогласио за краља[1][2] у Виборгу[1], три недеље касније[2] и био крунисан 1. новембра 1250. године[1][2] од стране надбискупа Лунда[2]. Владао је кратко[1][2], али његова владавина је одликована предузетништвом и ефикасношћу. Реорганизовао је привилегије цркве и страних трговачких градова[1]. Донео је контроверзни уставно правни документ Den Abel-Christofferske Forordning (Абел-Кристоферска уредба)[1][2], то је био први корак у развоју данских закона[2]. Овим документом Абел је покушао и да регулише однос између краља и племства, и установи снажну монархију[1][2].
Сарађивао је са Холштајном, Ханзиним градовима: Либеком, Ростоком и Визмаром, као и са грофивијом Мекленбург, што је стабилизовало јужну Данску границу. Што се тиче Естоније, абел је завршио спор са Тевтонском наредбом о демаркацији границе. Само је на северу имао непријатеље Шведску и Норвешку. Шведску због тога што је подржавао краљеву опозицију, а Норвешку, због тога што су Норвежани током рата међу браћом пленили Данске обале[2].
Погинуо је 29.[1] јуна 1252. године[1][2] од стреле[2] у походу на Фризе[1][2], који су се налазили у западном делу војводства Шлезвиг. Овим походом он је хтео да осигура своју власт над Шлезвигом[2]. Сахрањен је у Шлезвигу[1].
Абел је био последњи дански краљ који је погинуо у рату.
На престолу га је наследио брат Кристоф I, који је искористио то што Валдемар, Абелов најстарији син, није био у Данској. То је изазвало вишедеценијске спорове између Абелових и Кристофових потомака[2].
Брак и деца
[уреди | уреди извор]Из свог брака са Матилдом, који је склопљен 1237. године, Абел је имао три сина: Валдемара, Ерика и Абела.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф Abel
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг „Abel ca. 1218-1252”. Архивирано из оригинала 19. 08. 2019. г. Приступљено 04. 11. 2015.
- ^ Удаљцов 1950, стр. 318.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о Find-A-Grave profile for Erik Plovpenning
Литература
[уреди | уреди извор]- Abel at Gyldendals Åbne Encyklopædi
- Find-A-Grave profile for Erik Plovpenning
- Stefan Pajung, Abel ca. 1218-1252 Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (19. август 2019), danmarkshistorien.dk, Aarhus University