Ерих Ауербах

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Ерих Ауербах
Датум рођења(1892-11-09)9. новембар 1892.
Место рођењаБерлин
Немачко царство
Датум смрти13. октобар 1957.(1957-10-13) (64 год.)
Место смртиВолингфорд
САД

Ерих Ауербах (нем. Erich Auerbach; Берлин, 9. новембар 1892Волингфорд, 13. октобар 1957),био је предавач, теоретичар и историчар књижевности.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Докторат из филологије стекао је на Универзитету Грајсвалд, Немачка, 1921. године и радио као библиотекар у Пруској државној библиотеци. Свој научни рад је започео у немачком универзитетском граду Марбургу. Због прилика у предратној Немачкој, попут свог колеге Леа Шпицера, преселио се у Турску. Предавао је романску филологију на Државном универзитету у Истанбулу од 1935. до 1947. године. Затим одлази у САД. Тамо ће провести извесно време на Принстонском универзитету. После тога прелази на престижни Јел универзитет у Њу Хејвену на коме остаје до смрти.[2]

Књижевни рад[уреди | уреди извор]

Објавио је следеће студије и књиге:

Мимезис је Ауербахово централно теоријско дело, настало у егзилу готово без помоћне литературе и састоји се из деветнаест есеја - доцније је додат есеј о Сервантесу - о транзицијама античког, хришћанског и модерног реализма Хомера, Библије, Августина, Дантеа, Шилера, Флобера, Золе и Џојса. Одсуство критичке литературе нагнало је Ауербаха да се обрати папском нунцију Ронкалију, потоњем папи Јовану XXIII, да одобри приступ манастирској библиотеци у Галати. Управо у тој библиотеци настао је рукопис Мимезиса.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мала енциклопедија Просвета (треће изд.). Београд: Просвета. 1978. стр. књига 1, страница 113. 
  2. ^ „Erich Auerbach”. britannica.com. Приступљено 2. 2. 2020. 
  3. ^ Андрић, Зоран. „Od ljudske volje zavisi istorija naroda i jezika”. danas.rs. Приступљено 2. 2. 2020.