Ејнар Херцшпрунг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ејнар Херцшпрунг

Пошаљи фотографију

Општи подаци
Датум рођења (1873-10-08) 8. октобар 1873.
Место рођења Копенхаген (Данска)
Датум смрти 21. октобар 1967.(1967-10-21)(94 год.)
Место смрти Роскиле (Данска)
Рад
Поље Хемија, астрономија
Школа Копенхангенска политехника
Институција Лајденска опсерваторија
Награде Брус медаља 1937.

Ејнар Херцшпрунг (дан. Ejnar Hertzsprung; Копенхаген, 8. октобар 1873Роскиле, 21. октобар 1967) је био дански хемичар и астроном.

Херцшпрунг је рођен у Копенхагену. У периоду између 1911. и 1913. године, заједно са Хенријем Норисом Раселом, развио је Херцшпрунг-Раселов дијаграм.

Године 1913, одредио је удаљености до неколико Цефеида, променљивих звезда, преко статистичке паралаксе[1], па је тако био у могућности да калибрише везу коју је открила Хенријета Ливит између периоде Цефеида и луминозности. У том одређивању је направио грешку, могуће грешку у писању, којом су те звезде биле 10 пута ближе него што јесу. Ову везу је искористио да процени удаљеност до Малог Магелановог облака.

Од 1919. до 1946. године, Херцшпрунг је радио у Лајденској опсерваторији у Холандији, а од 1937. године и као директор.

Можда је највећи од његових доприноса астрономији био развој класификационог система за звезде, који их дели по спектралном типу, стадијуму у њиховом развоју и луминозности. Такозвани „Херцшпрунг-Раселов дијаграм“ је од тада у употреби као класификациони систем за објашњење типа и еволуције звезде.

Херцшпрунг је открио два астероида, од којих је један 1627 Ивар, који припада Аморовој групи астероида.

Херцшпрунг је умро у Роскилеу 1967. године.

Откривени астероиди[уреди]

Признања[уреди]

Награде

Названи по њму

Извори[уреди]

  • Sky & Telescope, јануар, 1968, Sky Publishing Corporation, Кембриџ

Референце[уреди]

  1. Hertzsprung, E., "Über die räumliche Verteilung der Veränderlichen vom δ Cephei-Typus." Astronomischen Nachrichten, 196 pp. 201–210 (1913)

Спољашње везе[уреди]