Ејнар Херцшпрунг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ејнар Херцшпрунг

Пошаљи фотографију

Општи подаци
Датум рођења 8. октобар 1873.
Место рођења Копенхаген (Данска)
Датум смрти 21. октобар 1967.
Место смрти Роскиле (Данска)
Рад
Поље Хемија, астрономија
Школа Копенхангенска политехника
Институција Лајденска опсерваторија
Награде Брус медаља 1937.

Ејнар Херцшпрунг (дан. Ejnar Hertzsprung; Копенхаген, 8. октобар 1873Роскиле, 21. октобар 1967) је био дански хемичар и астроном.

Херцшпрунг је рођен у Копенхагену. У периоду између 1911. и 1913. године, заједно са Хенријем Норисом Раселом, развио је Херцшпрунг-Раселов дијаграм.

Године 1913, одредио је удаљености до неколико Цефеида, променљивих звезда, преко статистичке паралаксе[1], па је тако био у могућности да калибрише везу коју је открила Хенријета Ливит између периоде Цефеида и луминозности. У том одређивању је направио грешку, могуће грешку у писању, којом су те звезде биле 10 пута ближе него што јесу. Ову везу је искористио да процени удаљеност до Малог Магелановог облака.

Од 1919. до 1946. године, Херцшпрунг је радио у Лајденској опсерваторији у Холандији, а од 1937. године и као директор.

Можда је највећи од његових доприноса астрономији био развој класификационог система за звезде, који их дели по спектралном типу, стадијуму у њиховом развоју и луминозности. Такозвани „Херцшпрунг-Раселов дијаграм“ је од тада у употреби као класификациони систем за објашњење типа и еволуције звезде.

Херцшпрунг је открио два астероида, од којих је један 1627 Ивар, који припада Аморовој групи астероида.

Херцшпрунг је умро у Роскилеу 1967. године.

Откривени астероиди[уреди]

Признања[уреди]

Награде

Названи по њму

Извори[уреди]

  • Sky & Telescope, јануар, 1968, Sky Publishing Corporation, Кембриџ

Референце[уреди]

  1. ^ Hertzsprung, E., "Über die räumliche Verteilung der Veränderlichen vom δ Cephei-Typus." Astronomischen Nachrichten, 196 pp. 201–210 (1913)

Спољашње везе[уреди]