Хенри Норис Расел
Хенри Норис Расел | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 25. октобар 1877. |
Место рођења | Ојстер Беј, Њујорк, Њујорк, САД |
Датум смрти | 18. фебруар 1957.79 год.) ( |
Место смрти | Принстон, Њу Џерзи, Њу Џерзи, САД |
Образовање | Универзитет Принстон |
Научни рад | |
Поље | астрономија |
Институција | Универзитет Принстон |
Награде | Златна медаља Краљевског астрономског друштва (1921) Медаља Хенрија Дрејпера (1922) Брусова медаља (1925) |
Хенри Норис Расел (енгл. Henry Norris Russell; Ојстер Беј, Њујорк, 25. октобар 1877 — Принстон, Њу Џерзи, Њу Џерзи, 18. фебруар 1957) је био амерички астроном, који је, заједно са Ејнаром Херцшпрунгом, развио Херцшпрунг-Раселов дијаграм (1910). Године 1923, у раду са Фредериком Сондерсом, развио је Расел-Сондерсово упарење, познато и као LS упарење.[1][2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Расел је рођен 1877. године у Ојстер Беју, Њујорк. Студирао је астрономију на Универзитету Принстон, где је дипломирао 1897. године, а докторирао 1899, под менторством Чарлса Огастеса Јанга. Између 1903. и 1905. године, радио је у Опсерваторији у Кембриџу са Артуром Робертом Хинксом као помоћник истраживача Карнегијеве институције и дошао је под велики утицај Џорџа Дарвина.
Вратио се у Принстон да би постао инструктор астрономије (1905–1908), асистент (1908–1911), професор (1911–1927) и професор истраживач (1927–1947). Такође је био директор Опсерваторије Универзитета Принстон од 1912. до 1947. године. Умро је у Принстону, Њу Џерзи 1957, у 79. години[3]
Новембра 1908. године, Расел се оженио са Луси Меј Кол. Имали су четворо деце. Њихова најмлађа ћерка, Маргарет, удала се за астронома Франка К. Едмондсона 1930-их година.
Објављена дела
[уреди | уреди извор]Расел је био коаутор утицајног двотомног уџбеника 1927. године са Рејмондом Смитом Дуганом и Џоном Квинсијем Стјуартом: Астрономија: Ревизија Јанговог приручника за астрономију (енгл. Astronomy: A Revision of Young’s Manual of Astronomy; Ginn & Co., Бостон, 1926–27, 1938, 1945). Ово је постао стандардни астрономски уџбеник у наредне две деценије. Постојала су два тома: Соларни систем (The Solar System) и Астрофизика и астрономија звезда (Astrophysics and Stellar Astronomy). Уџбеник је популаризовао идеју да су својства звезда (пречник, површинска температура, луминозитет, итд) увелико предодређена масом и хемијским саставом, што је постало познато као Вогт-Раселова теорема (која укључује Хајнриха Вогта, који је независно открио ту везу). С обзиром да се хемијски састав звезде постепено мења са старошћу (обично на нехомоген начин), последица је еволуција звезда.
Награде и признања
[уреди | уреди извор]- Члан Америчке акадамије уметности и наука (1921)[4]
- Златна медаља Краљевског астрономског друштва (1921)[5]
- Медаља Хенрија Дрејпера од Националне академије наука (1922)[6]
- Брусова медаља (1925)[7]
- Рамфордова награда (1925)[8]
- Франклинова медаља (1934)
- Страни члан Краљевског друштва (1937)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Дејвид Х. Деворкин, Хенри Норис Расел - google books
- ^ Џорџ Кин Свитнам, The Command of Light - google books
- ^ Мехра, Џагдиш; Рехенберг, Хелмут (2001). The Historical Development of Quantum Theory, Vol. 1, Part 2. Springer. стр. 686—.
- ^ „Book of Members, 1780-2010: Chapter R” (PDF). Америчка акадамија уметности и наука. Приступљено 14. 4. 2011.
- ^ „Winners of the Gold Medal of the Royal Astronomical Society”. Краљевско астрономско друштво. Архивирано из оригинала 25. 05. 2011. г. Приступљено 19. 2. 2011.
- ^ „Henry Draper Medal”. Национална академија наука. Архивирано из оригинала 22. 07. 2012. г. Приступљено 19. 2. 2011.
- ^ „Past Winners of the Catherine Wolfe Bruce Gold Medal”. Астрономско друштво Пацифика. Архивирано из оригинала 21. 07. 2011. г. Приступљено 19. 2. 2011.
- ^ „Past Recipients of the Rumford Prize”. Америчка акадамија уметности и наука. Архивирано из оригинала 27. 09. 2012. г. Приступљено 19. 2. 2011.
Литература
[уреди | уреди извор]- Мехра, Џагдиш; Рехенберг, Хелмут (2001). The Historical Development of Quantum Theory, Vol. 1, Part 2. Springer. стр. 686—.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Биографије
[уреди | уреди извор]- Деворкин, Дејвид Х. (2000). Хенри Норис Расел: Декан америчких астронома. Princeton University Press. стр. 528pages. ISBN 978-0-691-04918-2.