Хенри Норис Расел

С Википедије, слободне енциклопедије
Хенри Норис Расел
Portrait of Henry Norris Russell.jpg
Рођење(1877-10-25)25. октобар 1877.
Ојстер Беј, Њујорк, Њујорк, САД
Смрт18. фебруар 1957.(1957-02-18) (79 год.)
Принстон, Њу Џерзи, Њу Џерзи, САД
Пољеастрономија
ШколаУниверзитет Принстон
ИнституцијаУниверзитет Принстон
НаградеЗлатна медаља Краљевског астрономског друштва (1921)
Медаља Хенрија Дрејпера (1922)
Брусова медаља (1925)

Хенри Норис Расел (енгл. Henry Norris Russell; Ојстер Беј, Њујорк, Њујорк, 25. октобар 1877Принстон, Њу Џерзи, Њу Џерзи, 18. фебруар 1957) је био амерички астроном, који је, заједно са Ејнаром Херцшпрунгом, развио Херцшпрунг-Раселов дијаграм (1910). Године 1923, у раду са Фредериком Сондерсом, развио је Расел-Сондерсово упарење, познато и као LS упарење.[1][2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Расел је рођен 1877. године у Ојстер Беју, Њујорк. Студирао је астрономију на Универзитету Принстон, где је дипломирао 1897. године, а докторирао 1899, под менторством Чарлса Огастеса Јанга. Између 1903. и 1905. године, радио је у Опсерваторији у Кембриџу са Артуром Робертом Хинксом као помоћник истраживача Карнегијеве институције и дошао је под велики утицај Џорџа Дарвина.

Вратио се у Принстон да би постао инструктор астрономије (1905–1908), асистент (1908–1911), професор (1911–1927) и професор истраживач (1927–1947). Такође је био директор Опсерваторије Универзитета Принстон од 1912. до 1947. године. Умро је у Принстону, Њу Џерзи 1957, у 79. години[3]

Новембра 1908. године, Расел се оженио са Луси Меј Кол. Имали су четворо деце. Њихова најмлађа ћерка, Маргарет, удала се за астронома Франка К. Едмондсона 1930-их година.

Објављена дела[уреди | уреди извор]

Расел је био коаутор утицајног двотомног уџбеника 1927. године са Рејмондом Смитом Дуганом и Џоном Квинсијем Стјуартом: Астрономија: Ревизија Јанговог приручника за астрономију (енгл. Astronomy: A Revision of Young’s Manual of Astronomy; Ginn & Co., Бостон, 1926–27, 1938, 1945). Ово је постао стандардни астрономски уџбеник у наредне две деценије. Постојала су два тома: Соларни систем (The Solar System) и Астрофизика и астрономија звезда (Astrophysics and Stellar Astronomy). Уџбеник је популаризовао идеју да су својства звезда (пречник, површинска температура, луминозитет, итд) увелико предодређена масом и хемијским саставом, што је постало познато као Вогт-Раселова теорема (која укључује Хајнриха Вогта, који је независно открио ту везу). С обзиром да се хемијски састав звезде постепено мења са старошћу (обично на нехомоген начин), последица је еволуција звезда.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Дејвид Х. Деворкин, Хенри Норис Расел - google books
  2. ^ Џорџ Кин Свитнам, The Command of Light - google books
  3. ^ Мехра, Џагдиш; Рехенберг, Хелмут (2001). The Historical Development of Quantum Theory, Vol. 1, Part 2. Springer. стр. 686—. 
  4. ^ „Book of Members, 1780-2010: Chapter R” (PDF). Америчка акадамија уметности и наука. Приступљено 14. 4. 2011. 
  5. ^ „Winners of the Gold Medal of the Royal Astronomical Society”. Краљевско астрономско друштво. Архивирано из оригинала на датум 25. 05. 2011. Приступљено 19. 2. 2011. 
  6. ^ „Henry Draper Medal”. Национална академија наука. Архивирано из оригинала на датум 22. 07. 2012. Приступљено 19. 2. 2011. 
  7. ^ „Past Winners of the Catherine Wolfe Bruce Gold Medal”. Астрономско друштво Пацифика. Архивирано из оригинала на датум 21. 07. 2011. Приступљено 19. 2. 2011. 
  8. ^ „Past Recipients of the Rumford Prize”. Америчка акадамија уметности и наука. Приступљено 19. 2. 2011. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Биографије[уреди | уреди извор]

  • Деворкин, Дејвид Х. (2000). Хенри Норис Расел: Декан америчких астронома. Princeton University Press. стр. 528pages. ISBN 978-0-691-04918-2. 

Умрлице[уреди | уреди извор]