Жан-Мартен Шарко

Из Википедије, слободне енциклопедије
Жан-Мартен Шарко

Jean-Martin Charcot.jpg

Општи подаци
Датум рођења 29. новембар 1825.
Место рођења Париз (Француска)
Датум смрти 16. август 1893.(1893-08-16)(67 год.)
Место смрти Lac des Settons, Nièvre. (Француска)
Рад
Поље Неурологија, Патологија
Институција Pitié-Salpêtrière Hospital
Познат по Проучавању и откривању неуролошких обољења
Напомене 15 епонима из неурологфије носи његово име

Жан-Мартен Шарко (фр. Jean-Martin Charcot; Париз, 29. новембар 1825 — Lac des Settons, Nièvre., 16. август 1893) је био француски неуролог, који се сматра оснивачем и првим професором модерне неурологије. Његово име се повезује са најмање 15 медицинских епонима, од којих су најпознатији Шарко-Мари-Тутова болест (енг. Charcot-Marie-Tooth disease) и Амиотрофична латерална склероза, у Америци познат као болест Лоу Геригова болест (енг. Lou Gehrig’s disease).[1][2]

Епоними[уреди]

Шаркоово име се повезује са најмање 15 медицинских епонима, од којих су најпознатији:

  • Шаркоова болест
  • Шаркоов синдром I
  • Шаркоова тријада I
  • Шаркоова тријада II
  • Шаркоова зона
  • Шарко-Бушарова анеуризма
  • Шарко-Мари-Тутова болест
  • Шарко-Вилбрандов синдром
  • Ерб-Шаркоова парализа
  • Лоу Геригова болест или Амиотрофична латерална склероза

Живот[уреди]

Утемељивач савремене неурологије Жан-Мартен Шарко рођен је у Паризу 29. новембра 1825., када неурологија још није била препозната као засебна медицинска специјалност. У 23. години живота Шарко је завршио медицину и одмах започео каријеру лекара у болници фр. Hospital de la Salpêtrière, где је шеф клинике (фр. Chef de Clinique) постао 1853. године.[3]

На место професор патолошке анатомије Уневезитета у Паризу Жан-Мартен Шарко постављен је 1872. године. Дужност универзитетског професора обављао је све до своје смрти 16. августа 1893.

Дело[уреди]

Као полиглота, Жан-Мартен Шарко био је у могућности да се упозна са одговарајућом неуролошком и другом медицинском литературом, на француском, енглеском, италијанском и немачком језику, и тако стекне солидна знања из анатомије, физиологије и патологије нервног система, као и општа знања из геронтологије, болести зглобова, плућа итд.[4]

Током своје универзитетске каријере, поред бројних неуролошких оболења Жан-Мартен Шарко разјашњавао је парадигму хистерије и хипнозе у свом тадашњем одређењу.[5] Након што је 13. фебруара 1882. у Француској академији наука, приказао свој рад „О различитим нервним стањима узрокованих психозом код хистерика“ Жан-Мартен Шарко је добио научну легитимност за даља истраживања у овој области.[6]

Жан-Мартен Шарко на једном од предавања демонстрира примену хипнозе код хистерије.

По својој професионалној едукацији и опредељењу патолог, Шарко је проучава повезаност између клиничких знакова и симптома, као и анатомије и патологије на дневној основи. Захваљујући свом изванредном памћењу и ликовним способностима, Шарко је нацртао бројне скице и цртеже, који ће чинити основ за илустрацију његових истраживања и бројних важних открића.[4]

Као професор Жан-Мартен Шарко, је због његове изузетне елоквенције и ораторства, својим предавањима дао нову литерарну димензију због чега је био изузетно цењен међу студентима Универзитета у Паризу, који су масовно посећивали његова предавања. Жан-Мартен Шарко је био и неуморан радник, и на радном месту свакодневно је остајао до јутарњих сати.[4]

Једино задовољство у коме је Шарко уживао била је музика. Уторком увече слушао је озбиљну музику, најчешће Лудвига ван Бетовена, који му је био омиљен композитор.[4]

Његово дело после Шаркоове смрти наставили су његови студената, међу којима су били најзначајнији: Сигмунд Фројд, Чарлс Бабински, Алфред Бинет, Пјер Жанет, Gilles de la Tourette.[7]

Описи и класификације бројних болести и стања са којима се Жан-Мартен Шарко бавио (међу којима има и оних које данас носе његово име), имају не само фактографски и медицински значај, већ и ликовни значај, због бројних скица, као и књижевни значај због начина излагања и презентације његових предавања.[4][8]

Жан-Мартен Шаркоове књиге и многобројне белешке са предавања преведене су на многе језике и данас чине значајну основу за изучавање савремних неуролошких области. Историчари медицине га због бројних заслуга у области истраживачке медицине, сврставају у најужи круг кандидата за најутицајнијег лекара у историји медицине.[4][9]

Библиографија[уреди]

  • Études pour servir à l’histoire de l’affection décrite sous les noms de goutte asthénique primitive, nodosités des jointures, rhumatisme articulaire chronique (forme primitive). Doctoral thesis, 1853.
  • Observation de leucocythémie. Written with Charles Philippe Robin (1821-1885).Comptes rendus de la Société de biologie. Paris, 1853; 44. Charcot-Leyden crystals.
  • De l’expectoration en médecine. Paris, 1857.
  • Note sur les cristaux particuliers trouvés dans le sang et les viscères d’un sujet leucémique. Written with E. F. A. Vulpian. Gazette médicale de Paris, 1860; 7: 755.
  • De la pneumonie chronique. Paris, 1860.
  • Contribution à l’étude des altérations anatomiques de la goutte. Written with André Victor Cornil. Comptes rendus de la Société de biologie (Mémoires). Paris, (1863); 1864, 3rd series, 5: 139-163.
  • Douleurs fulgurantes de l’ataxie sans incoordination des mouvements; sclérose commençante des cordons postérieurs de la moëlle épinière. Written with Abel Bouchard (1833-1899).
  • Leçons cliniques sur les maladies des vieillards et les maladies chroniques. Paris, 1868.
  • Histologie de la sclérose en plaques. Gazette des hôpitaux, Paris, 1868; 41: 554-555.
  • Deuz cas d’atrophie musculaire progressive avec lésions de la substance grise et des faisceaux antéro-latéraux de la moëlle épinière. Archives de physiologie normale et pathologique, Paris, 1869; 2: 744-760. Description of the lesions of the spinal cord in muscular atrophy.
  • Une observation de paralysie infantile s’accompagnement d’une altération des cornes antérieures de la substance grise de la moëlle. Written with Alex Joffroy (1844-1908).Comptes rendus de la Société de biologie, Paris, (1869), 1870, 5th series; 1: 312-315.
  • Leçons sur les maladies du système nerveux faites à la Salpêtrière.5 volumes, Paris, A.Delahaye, 1872-1887. English translation, 1877-1889. With Charcot-Weiss-baker syndrome.
  • Leçons sur les maladies du foie, des voies biliares et des reins faites à la Faculté de Médecine de Paris. Paris: Progrés Médical & Adrien Delahaye, 1877. English translation, New York, 1878.
  • Oeuvres complètes. 9 volumes. Paris, Bureaux de Progrés Médical [and other publishers], 1886-1890.
  • Sur une forme particulière d'atrophie musculaire progressive, souvent familiale débutant par les pieds et les jambes et atteignant plus tard les mains. Written with Pierre Marie.Revue médicale, Paris, 1886, 6: 97-138. Charcot-Marie-Tooth disease or syndrome.
  • Neue Vorlesungen über die Krankheiten des Nervensystems insbesondere über Hysterie. Autorisirte deutsche Ausgabe von Sigm. Freud. Leipzig, Toeplitz, 1886.
  • Sur un cas de coecite’ verbales. Ouvres Completes de Charcot. Paris, Delehaye, Lecrosnier, 1887. Charcot-Wilbrand syndrome.
  • Les démoniaques dans l’art. Produced with Paul Marie Louis Pierre Richer (1849-1933). Paris, A. Delahaye & E. Lecrosnier, 1887. Reprinted, Amsterdam, B. M. Israël, 1972.
  • Leçons du mardi à la Salpêtrière. Policlinique 1888-1889. Progrès médical, Paris, 1889.
  • Les difformes et les maladies dans l’art. Produced with Paul Marie Louis Pierre Richer (1849-1933). Paris, Lecrosnier & Babe, 1889. Reprinted, Amsterdam, B. M. Israël, 1972.
  • Leçons du mardi à la Salpêtrière. 2 volumes; Paris, 1889-1890.
  • Les centres moteurs corticaux chez l'homme. With Jean Albert Pitres (1848-1927). Paris, Rueff & Cie., 1895.
  • Charles-Joseph Bouchard: Des dégenerations secondaires de la moëlle épinière. Archives génerales de médecine, Paris, 1866. English translation by E. R. Hun, Utica, 1869.

Извори[уреди]

  1. Биографија Жан-Мартен Шаркоа (Jean-Martin Charcot) на whonamedit.com, Приступљено 6. јануар 2011.
  2. Dreze Ch Charcot 1825–1893 Louvain Med 120: 33–66, 2001.
  3. Bonduelle M, Gelfand T, Goez CCharcot, un grand médecindans son siècle Michalon ed1996
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 Nadj C. Jean-Martin Charcot – the leader in neurology and artistic expression. Symposium „Medicine and Art“, Studenica - Serbian Orthodox Monastery, Studenica, October 5-6th, 2012. Kraljevo, Kragujevac: Health Center “Studenica” & Society for Neuroscience „Sozercanje from Sumadija“, 2012. PONS
  5. Charcot JM. Lectures on the diseases of the nervous system delivered at the Salpêtrière. London. 1877.
  6. Календар значајних догађаја у историји психологије
  7. Jay V. The legacy of Jean-Martin Charcot. Arch Pathol Lab Med. 2000; 124:10–11.
  8. Murray TJ Multiple Sclerosis: the history of a disease Demos Medical Publishing 2005.
  9. Charcot JM. Sur les localizations cérébrales. Comptes-Rendus des Seánces et Mémoires de la Société de Biologie. 1875 24: 400–404.

Спољашње везе[уреди]