Жан-Мартен Шарко
Жан-Мартен Шарко | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 29. новембар 1825. |
Место рођења | Париз, Француска |
Датум смрти | 16. август 1893.67 год.) ( |
Место смрти | Lac des Settons, Nièvre., Француска |
Пребивалиште | Француска |
Образовање | , Lycée Condorcet |
Научни рад | |
Поље | Неурологија, Патологија |
Институција | Pitié-Salpêtrière Hospital |
Познат по | Проучавању и откривању неуролошких обољења |
15 епонима из неурологфије носи његово име |
Жан-Мартен Шарко (фр. Jean-Martin Charcot; Париз, 29. новембар 1825 — Lac des Settons, Nièvre., 16. август 1893) је био француски неуролог, који се сматра оснивачем и првим професором модерне неурологије. Његово име се повезује са најмање 15 медицинских епонима, од којих су најпознатији Шарко-Мари-Тутова болест (енгл. Charcot-Marie-Tooth disease) и Амиотрофична латерална склероза, у Америци познат као болест Лоу Геригова болест (енгл. Lou Gehrig’s disease).[1][2]
Епоними
[уреди | уреди извор]Шаркоово име се повезује са најмање 15 медицинских епонима, од којих су најпознатији:
- Шаркоова артропатија,[3]
- Шаркоов синдром I
- Шаркоова тријада I
- Шаркоова тријада II
- Шаркоова зона
- Шарко-Бушарова анеуризма
- Шарко-Мари-Тутова болест
- Шарко-Вилбрандов синдром
- Ерб-Шаркоова парализа
- Лоу Геригова болест или Амиотрофична латерална склероза,[4]
Живот и каријера
[уреди | уреди извор]Утемељивач савремене неурологије Жан-Мартен Шарко рођен је у Паризу 29. новембра 1825, када неурологија још није била препозната као засебна медицинска специјалност. У 23. години живота Шарко је завршио медицину и одмах започео каријеру лекара у болници фр. Hospital de la Salpêtrière, где је шеф клинике (фр. Chef de Clinique) постао 1853. године.[5]
На место професор патолошке анатомије Уневезитета у Паризу Жан-Мартен Шарко постављен је 1872. године. Дужност универзитетског професора обављао је све до своје смрти 16. августа 1893.[5]
Дело
[уреди | уреди извор]Као полиглота, Жан-Мартен Шарко био је у могућности да се упозна са одговарајућом неуролошком и другом медицинском литературом, на француском, енглеском, италијанском и немачком језику, и тако стекне солидна знања из анатомије, физиологије и патологије нервног система, као и општа знања из геронтологије, болести зглобова, плућа итд.[6]
Током своје универзитетске каријере, поред бројних неуролошких обољења Жан-Мартен Шарко разјашњавао је парадигму хистерије и хипнозе у свом тадашњем одређењу.[7] Након што је 13. фебруара 1882. у Француској академији наука, приказао свој рад „О различитим нервним стањима узрокованих психозом код хистерика“ Жан-Мартен Шарко је добио научну легитимност за даља истраживања у овој области.[8]
По својој професионалној едукацији и опредељењу патолог, Шарко је проучава повезаност између клиничких знакова и симптома, као и анатомије и патологије на дневној основи. Захваљујући свом изванредном памћењу и ликовним способностима, Шарко је нацртао бројне скице и цртеже, који ће чинити основ за илустрацију његових истраживања и бројних важних открића.[6]
Као професор Жан-Мартен Шарко, је због његове изузетне елоквенције и ораторства, својим предавањима дао нову литерарну димензију због чега је био изузетно цењен међу студентима Универзитета у Паризу, који су масовно посећивали његова предавања. Жан-Мартен Шарко је био и неуморан радник, и на радном месту свакодневно је остајао до јутарњих сати.[6]
Једино задовољство у коме је Шарко уживао била је музика. Уторком увече слушао је озбиљну музику, најчешће Лудвига ван Бетовена, који му је био омиљен композитор.[6]
Његово дело после Шаркоове смрти наставили су његови студената, међу којима су били најзначајнији: Сигмунд Фројд, Чарлс Бабински, Алфред Бинет, Пјер Жанет, Gilles de la Tourette.[9]
Описи и класификације бројних болести и стања са којима се Жан-Мартен Шарко бавио (међу којима има и оних које данас носе његово име), имају не само фактографски и медицински значај, већ и ликовни значај, због бројних скица, као и књижевни значај због начина излагања и презентације његових предавања.[6][10]
Жан-Мартен Шаркоове књиге и многобројне белешке са предавања преведене су на многе језике и данас чине значајну основу за изучавање савремних неуролошких области. Историчари медицине га због бројних заслуга у области истраживачке медицине, сврставају у најужи круг кандидата за најутицајнијег лекара у историји медицине.[6][11]
Библиографија
[уреди | уреди извор]- Études pour servir à l’histoire de l’affection décrite sous les noms de goutte asthénique primitive, nodosités des jointures, rhumatisme articulaire chronique (forme primitive). Doctoral thesis, 1853.
- Observation de leucocythémie. Written with Charles Philippe Robin (1821-1885).Comptes rendus de la Société de biologie. Paris, 1853; 44. Charcot-Leyden crystals.
- De l’expectoration en médecine. Paris, 1857.
- Note sur les cristaux particuliers trouvés dans le sang et les viscères d’un sujet leucémique. Written with E. F. A. Vulpian. Gazette médicale de Paris, 1860; 7: 755.
- De la pneumonie chronique. Paris, 1860.
- Contribution à l’étude des altérations anatomiques de la goutte. Written with André Victor Cornil. Comptes rendus de la Société de biologie (Mémoires). Paris, (1863); 1864, 3rd series, 5: 139-163.
- Douleurs fulgurantes de l’ataxie sans incoordination des mouvements; sclérose commençante des cordons postérieurs de la moëlle épinière. Written with Abel Bouchard (1833-1899).
- Leçons cliniques sur les maladies des vieillards et les maladies chroniques. Paris, 1868.
- Histologie de la sclérose en plaques . Gazette des hôpitaux. Paris. 41: 554—555. 1868. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ). - „Deuz cas d'atrophie musculaire progressive avec lésions de la substance grise et des faisceaux antéro-latéraux de la moëlle épinière”. Archives de physiologie normale et pathologique, Paris. 2: 744—760. 1869.. Description of the lesions of the spinal cord in muscular atrophy.
- Une observation de paralysie infantile s’accompagnement d’une altération des cornes antérieures de la substance grise de la moëlle. Written with Alex Joffroy (1844-1908).Comptes rendus de la Société de biologie, Paris, (1869), 1870, 5th series. . 1: 312—315. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ). - Leçons sur les maladies du système nerveux faites à la Salpêtrière.5 volumes, Paris, A.Delahaye, 1872-1887. English translation, 1877-1889. With Charcot-Weiss-baker syndrome.
- Leçons sur les maladies du foie, des voies biliares et des reins faites à la Faculté de Médecine de Paris. Paris: Progrés Médical & Adrien Delahaye, 1877. English translation, New York, 1878.
- Oeuvres complètes. 9 volumes. Paris, Bureaux de Progrés Médical [and other publishers], 1886-1890.
- Sur une forme particulière d'atrophie musculaire progressive, souvent familiale débutant par les pieds et les jambes et atteignant plus tard les mains. Written with Pierre Marie.Revue médicale, Paris, 1886, 6: 97-138. Charcot-Marie-Tooth disease or syndrome.
- Neue Vorlesungen über die Krankheiten des Nervensystems insbesondere über Hysterie. Autorisirte deutsche Ausgabe von Sigm. Freud. Leipzig, Toeplitz, 1886.
- Sur un cas de coecite’ verbales. Ouvres Completes de Charcot. Paris, Delehaye, Lecrosnier, 1887. Charcot-Wilbrand syndrome.
- Les démoniaques dans l’art. Produced with Paul Marie Louis Pierre Richer (1849-1933). Paris, A. Delahaye & E. Lecrosnier, 1887. Reprinted, Amsterdam, B. M. Israël, 1972.
- Leçons du mardi à la Salpêtrière. Policlinique 1888-1889. Progrès médical, Paris, 1889.
- Les difformes et les maladies dans l’art. Produced with Paul Marie Louis Pierre Richer (1849-1933). Paris, Lecrosnier & Babe, 1889. Reprinted, Amsterdam, B. M. Israël, 1972.
- Leçons du mardi à la Salpêtrière. 2 volumes; Paris, 1889-1890.
- Les centres moteurs corticaux chez l'homme. With Jean Albert Pitres (1848-1927). Paris, Rueff & Cie., 1895.
- Charles-Joseph Bouchard: Des dégenerations secondaires de la moëlle épinière. Archives génerales de médecine, Paris, 1866. English translation by E. R. Hun, Utica, 1869.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Биографија Жан-Мартен Шаркоа (Jean-Martin Charcot) на whonamedit.com, Приступљено 6. јануар 2011.
- ^ Dreze Ch Charcot 1825–1893 . Louvain Med. 120: 33—66. 2001. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ). - ^ Peter, A. [2002]. Šarkoovi zglobovi kao hronična komplikacija šećerne bolesti. Medicinski pregled, 55(7-8), 329-332.
- ^ Kerman, Aaron; Liu, Hsueh-Ning; Croul, Sidney; Bilbao, Juan; Rogaeva, Ekaterina; Zinman, Lorne; Robertson, Janice; Chakrabartty, Avijit (2010). „Amyotrophic lateral sclerosis is a non-amyloid disease in which extensive misfolding of SOD1 is unique to the familial form”. Acta Neuropathologica. 119 (3): 335—344. PMID 20111867. S2CID 22951808. doi:10.1007/s00401-010-0646-5.
- ^ а б Bonduelle M, Gelfand T, Goez Charcot, un grand médecindans son siècle Michalon ed1996
- ^ а б в г д ђ Nadj C. Jean-Martin Charcot – the leader in neurology and artistic expression. Symposium „Medicine and Art“, Studenica - Serbian Orthodox Monastery, Studenica, October 5-6th, 2012. Kraljevo, Kragujevac: Health Center “Studenica” & Society for Neuroscience „Sozercanje from Sumadija“, 2012. PONS
- ^ Charcot JM. Lectures on the diseases of the nervous system delivered at the Salpêtrière. London. 1877.
- ^ „Календар значајних догађаја у историји психологије”. Архивирано из оригинала 24. 2. 2015. г. Приступљено 24. 2. 2015.
- ^ Jay, V. (2000). „The legacy of Jean-Martin Charcot”. Arch Pathol Lab Med. 124 (1): 10—11. PMID 10629122. doi:10.5858/2000-124-0010-TLOJMC..
- ^ Murray TJ Multiple Sclerosis: the history of a disease Demos Medical Publishing 2005.
- ^ Charcot JM. Sur les localizations cérébrales. Comptes-Rendus des Seánces et Mémoires de la Société de Biologie. 1875 24: 400–404.
Литература
[уреди | уреди извор]- Alvarado, C. (мај 2009). „Nineteenth-Century Hysteria and Hypnosis: A Historical Note on Blanche Wittmann” (PDF). Australian Journal of Clinical and Experimental Hypnosis. 37 (1): 21—36.
- Bogousslavsky J, Paciaroni M (2010). „Did Jean-Martin Charcot contribute to stroke?” (PDF). Eur. Neurol. 64 (1): 27—32. PMID 20588046. S2CID 8676868. doi:10.1159/000317073.
- Broussolle E, Poirier J, Clarac F, Barbara JG (април 2012). „Figures and institutions of the neurological sciences in Paris from 1800 to 1950. Part III: neurology” (PDF). Rev. Neurol. (Paris). 168 (4): 301—20. PMID 22387204. doi:10.1016/j.neurol.2011.10.006. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 09. 2015. г. Приступљено 25. 08. 2019.
- Clanet M (јун 2008). „Jean-Martin Charcot. 1825 to 1893”. Int MS J. 15 (2): 59—61. PMID 18782501. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 03. 2019. г. Приступљено 25. 08. 2019.
- Ekbom K (јануар 1992). „The man behind the syndrome: Jean-Martin Charcot”. J Hist Neurosci. 1 (1): 39—45. PMID 11618414. doi:10.1080/09647049209525513.
- Goetz, CG (2009). „Chapter 15 Jean-Martin Charcot and the anatomo-clinical method of neurology”. Handb Clin Neurol. Handbook of Clinical Neurology. 95: 203—12. ISBN 978-0-444-52009-8. PMID 19892118. doi:10.1016/S0072-9752(08)02115-5.
- Goetz, CG (март 2006). „Charcot in contemporary literature”. J Hist Neurosci. 15 (1): 22—30. PMID 16443570. S2CID 22805641. doi:10.1080/096470490944707.
- Goetz, CG (јул 2007). „J.-M. Charcot and simulated neurologic disease: attitudes and diagnostic strategies”. Neurology. 69 (1): 103—9. PMID 17606887. S2CID 35706091. doi:10.1212/01.wnl.0000265061.46526.77.
- Goetz, CG (мај 2010). „Shaking up the Salpetriere: Jean-Martin Charcot and mercury-induced tremor”. Neurology. 74 (21): 1739—42. PMC 3462583 . PMID 20498442. doi:10.1212/WNL.0b013e3181e0439e.
- Goetz CG, Chmura TA, Lanska DJ (мај 2001). „Seminal figures in the history of movement disorders: Sydenham, Parkinson, and Charcot: Part 6 of the MDS-sponsored history of Movement Disorders exhibit, Barcelona, June 2000”. Mov. Disord. 16 (3): 537—40. PMID 11391755. S2CID 22447206. doi:10.1002/mds.1113.
- Goetz CG, Harter DH (октобар 2009). „Charcot and Pasteur: intersecting orbits in fin de siècle French medicine”. J Hist Neurosci. 18 (4): 378—86. PMID 20183219. S2CID 28384904. doi:10.1080/09647040802536967.
- Guillain, Georges (1959). J.-M. Charcot 1825–1893: His Life-His Work. Paul B. Hoeber, Inc.
- Hustvedt, Asti (2011). Medical Muses: Hysteria in Nineteenth-Century Paris. Bloomsbury.
- Rowland, LP (март 2001). „How amyotrophic lateral sclerosis got its name: the clinical-pathologic genius of Jean-Martin Charcot”. Arch. Neurol. 58 (3): 512—5. PMID 11255459. doi:10.1001/archneur.58.3.512.
- Teive HA, Almeida SM, Arruda WO, Sá DS, Werneck LC (јун 2001). „Charcot and Brazil” (PDF). Arq Neuropsiquiatr. 59 (2–A): 295—9. PMID 11400048. doi:10.1590/S0004-282X2001000200032.
- Teive HA, Arruda WO, Werneck LC (септембар 2005). „Rosalie: the Brazilian female monkey of Charcot” (PDF). Arq Neuropsiquiatr. 63 (3A): 707—8. PMID 16172730. doi:10.1590/s0004-282x2005000400031.
- Teive HA, Munhoz RP, Barbosa ER (јун 2007). „Little-known scientific contributions of J-M Charcot” (PDF). Clinics (Sao Paulo). 62 (3): 211—4. PMID 17589659. doi:10.1590/s1807-59322007000300003.
- Teive HA, Zavala JA, Iwamoto FM, Sá D, Carraro H, Werneck LC (септембар 2001). „[Contributions of Charcot and Marsden to the development of movement disorders in the 19th and 20th centuries]”. Arq Neuropsiquiatr (на језику: португалски). 59 (3–A): 633—6. PMID 11588652. doi:10.1590/S0004-282X2001000400030.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Медији везани за чланак Жан-Мартен Шарко на Викимедијиној остави
- Biography and bibliography in the Virtual Laboratory of the Max Planck Institute for the History of Science]
- Charcot lectures on diseases of the brain and nervous system