Жан Ешноз

С Википедије, слободне енциклопедије
Жан Ешноз
Лични подаци
Датум рођења(1947-12-26)26. децембар 1947.(76 год.)
Место рођењаОранж, Воклиз, Француска
Књижевни рад
Језик стварањафранцуски
Најважнија делаОдлазим” (1999)
„Равел” (1905)
„Муње” (2010)
НаградеГонкурова награда (1999)

Жан Ешноз (франц. Jean Echenoz; Оранж, 26. децембар 1947) француски је књижевник. Спада у значајније савремене француске ауторе.

Објавио је 16 романа и добио десетак књижевних награда, између осталих: награду Фенеон за своју прву књигу „Гринички меридијан” (1979), Медиси за криминалистички роман „Чироки” (1983), Гонкур за роман „Одлазим” (1999) и награде Пол Моран (2006) и Маргерит Јурсенар (2018) за целокупно стваралаштво. Познат је по књижевној трилогији „Имагинарни животи”, коју чине биографски романи „Равел” (о животу Мориса Равела), „Муње” (о животу Николе Тесле) и „Трчање” (о животу Емила Затопека).

У својим делима често се инспирише путовањима и географским пределима који му служе као декор за оживљавање животних околности књижевних јунака, те се поједини романи, посебно они с почетка каријере, називају географским романима.[1] Његово стваралаштво се често ослања на кинематографску реторику (приче које подсећају на филмске сценарије, употреба монтажне технике, фокусираност на предметност и спољашњост, итд).

Одабрана дела[уреди | уреди извор]

  • „Гринички меридијан” (Le Méridien de Greenwich, 1979)
  • „Чироки” (Cherokee, 1983)
  • „Малезијски тим” (L'Équipée malaise, 1986)
  • „Окупација земљишта” (L'Occupation des sols, 1988)
  • „Језеро” (Lac, 1989)
  • „Нас троје” (Nous trois, 1992)
  • „Велике плавуше” (Les Grandes Blondes, 1998)
  • „Једна година” (Un an, 1997)
  • „Одлазим” (Je m'en vais, 1999)
  • „Жером Линдон” (Jérôme Lindon, 2001)
  • „У клавиру” (Au piano, 2002)
  • „Равел” (Ravel, 2006)
  • „Трчање” (Courir, 2008)
  • „Муње” (Des éclairs, 2010)
  • „14” (14, 2012)
  • „Ћудљивости краљице” (Caprice de la reine, 2014)
  • „Специјални изасланик” (Envoyée spéciale, 2016)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Guéret, Creuse. „Jean Echenoz, Jeux de fiction & fictions de Je”. fabula.org. Архивирано из оригинала 11. 09. 2009. г. Приступљено 1. 8. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]