Гонкурова награда

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Гонкурова награда
Edmond Goncourt - Schriftsteller.jpg
Едмонд де Гонкур
Додељује се занајбоље прозно дело француског аутора
ДодељујеАкадемија Гонкур
ДатумНовембар
ЗемљаФранцуска
ПредстављаAcadémie Goncourt[*]
Веб-сајтacademie-goncourt.fr

Гонкурова награда (франц. Le prix Goncourt) највећа је француска књижевна награда. Додељује је Академија Гонкур од 1903. године, аутору најбољег француског прозног дела објављеног те године. Међу добитницима су и славни писци као што су Марсел Пруст, Маргерит Дирас, Симон де Бовоар, Патрик Модијано и др.

Историја[уреди]

Гонкурову награду додељује Академија Гонкур названа по свом оснивачу, познатом писцу, критичару и издавачу Едмонду де Гонкуру. Он је сав свој иметак наменио оснивању ове организације у знак сећања на свог брата и сарадника Жила. Главни циљ Академије је да кроз литерарне активности промовише и потпомаже француску књижевност.[1]

Академију чини 10 чланова познатих француских писаца и уметника. Чланови Академије у различито време били су Луј Арагон , Рејмон Кено, Мишел Турније, Колет и др.[2] Жири се сваког новембра састаје у ресторану Друан и доноси одлуку о победнику. Сваки члан има само један глас и може га дати само за једну књигу. У случају једнаког броја гласова, приоритет се даје делу за који гласа председник.

Осим главне Гонкурове награде за најбоље и најмаштовитије прозно дело у француској литератури те године, Академија Гонкур додељује и награде у још четири категорије: за први роман, кратку причу, поезију и биографију.[1]

Новчани део награде је симобличан и износи око 10 евра. Разлог је тај што дело које добије награду омогућује писцу књижевни углед, као и бољу продају дела, чинећи свог власника богаташем у смислу зараде од продатих тиража.

Сваки писац награду може добити само једном. Гонкурова академија је само једном прекршила ово правило. Једини двоструки добитник Гонкурове награде је Ромен Гари који је лауреат био 1956. године, али и 1975. године када је награду добио под псеудонимом Емил Ажар.[3]

Гонкурова награда студената Србије[уреди]

Гонкурова награда студената Србије установљена је на иницијативу Француског института у Србији са циљем да студенти француског језика и књижевности упознају нове ауторе и да се повећа значај студија на француском језику. Награда се додељује од 2012. године у оквиру Молијерових дана. Награду спонзорише Академија Гонкур.[4]

Жири чини 60 студената, по 15 са сваке катедре за француски језик у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу. Они прочитају дела која је номиновала француска Академија Гонкур претходне године, дискутују о њима са својим професорима, после чега тајним гласањем одаберу добитника.[5]

Добитници су:

  • 2012 — Шаладон Сорж - Повратак у Килибегз
  • 2013 — Жером Ферар -Беседа о паду Рима
  • 2014 — Пјер Леметр - Довиђења, тамо горе
  • 2015 — Камел Дауд - Мерсо, контра-истрага
  • 2016 — Матијас Енар - Бусола
  • 2017 — Гаел Фај - Мала земља
  • 2018 — Вероник Олми - Бакхита
  • 2019 — Давид Диоп - Духовни брат[6]

Добитници Гонкурове награде[уреди]

Добитници Гонкурове награде[7]
Година Аутор Наслов на француском Наслов на српском
1903 John Antoine Nau Force ennemie
1904 Léon Frapié La Maternelle
1905 Клод Фарер Les Civilisés Цивилизовани људи
1906 Жером и Жан Таро Dingley, l'illustre écrivain
1907 Émile Moselly Le Rouet d'ivoire
1908 Франсис де Миомандр Écrit sur de l'eau...
1909 Marius-Ary Leblond En France
1910 Луј Перго De Goupil à Margot
1911 Alphonse de Châteaubriant Monsieur des Lourdines
1912 André Savignon Les Filles de la pluie
1913 Marc Elder Le peuple de la mer
1914 Adrien Bertrand L'Appel du Sol
1915 René Benjamin Gaspard
1916 Анри Барбис Le Feu Огањ
1917 Henry Malherbe La Flamme au poing
1918 Жорж Диамел Civilisation
1919 Марсел Пруст A l'ombre des jeunes filles en fleurs У сени девојака цветова
1920 Ernest Pérochon Nêne
1921 Рене Маран Batouala
1922 Henri Béraud Le vitriol de la lune
1923 Lucien Fabre Rabevel ou Le mal des ardents
1924 Thierry Sandre Le Chèvrefeuille, le Purgatoire, le Chapitre XIII
1925 Maurice Genevoix Raboliot
1926 Henri Deberly Le supplice de Phèdre
1927 Морис Бедел Jérôme 60° latitude nord Шездесети степен северне ширине
1928 Морис Константин-Вејер Un Homme se penche sur son passé
1929 Марсел Арлан L'Ordre Ред
1930 Henri Fauconnier Malaisie
1931 Jean Fayard Mal d'amour
1932 Ги Мазлин Les Loups Вукови
1933 Андре Малро La Condition humaine Људска судбина
1934 Роже Версел Capitaine Conan
1935 Joseph Peyre Sang et Lumières
1936 Максанс ван дер Мерш L'Empreinte de Dieu
1937 Charles Plisnier Faux passeports
1938 Анри Троаја L'Araigne
1939 Philippe Hériat Les enfants gâtés
1940 Francis Ambrière Les grandes vacances
1941 Henri Pourrat Vent de Mars
1942 Марк Бернар Pareil à des enfants
1943 Marius Grout Passage de l'Homme
1944 Елза Триоле Le premier accroc coûte 200 Francs
1945 Jean-Louis Bory Mon village à l'heure allemande
1946 Jean-Jacques Gautier Histoire d'un Fait divers
1947 Jean-Louis Curtis Les Forêts de la Nuit
1948 Морис Дрион Les grandes familles Велике породице
1949 Роберт Мерл Week-end à Zuydcoote Викенд код Зајдкота
1950 Paul Colin Les jeux sauvages
1951 Жилијен Грак Le Rivage des Syrtes Обала Сирта
1952 Béatrix Beck Léon Morin, prêtre
1953 Пјер Гаскар Les Bêtes
1954 Симон де Бовоар Les Mandarins
1955 Роже Икор Les eaux mêlées Измешане воде
1956 Ромен Гари Les racines du ciel Корени неба
1957 Роже Вајан La Loi
1958 Francis Walder Saint-Germain ou la négociation
1959 Андре Шварц-Барт Le dernier des Justes Последњи од праведника
1960 Vintilă Horia Dieu est né en exil
1961 Жан Ко La pitié de Dieu Самилост божија
1962 Anna Langfus Les bagages de sable
1963 Арман Лану Quand la mer se retire
1964 Georges Conchon L'Etat sauvage
1965 Жак Борел L'Adoration
1966 Едмонд Шарл-Ру Oublier Palerme
1967 Андре Пјер де Мандијарг La Marge
1968 Bernard Clavel Les fruits de l'hiver
1969 Фелисјан Марсо Creezy
1970 Мишел Турније Le Roi des Aulnes Краљ Виловњак
1971 Jacques Laurent Les Bêtises
1972 Jean Carrière L'Epervier de Maheux
1973 Жак Шесе L'Ogre Исполин
1974 Паскал Лен La Dentellière
1975 Емил Ажар /Ромен Гари La vie devant soi Живот је пред тобом
1976 Патрик Гренвил Les Flamboyants
1977 Дидје Декоан John l'enfer Паклени Џон[8]
1978 Патрик Модијано Rue des boutiques obscures Улица мрачних дућана
1979 Antonine Maillet Pélagie la Charette
1980 Yves Navarre Le Jardin d'acclimatation
1981 Lucien Bodard Anne-Marie
1982 Доминик Фернандес Dans la main de l'Ange
1983 Фредерик Тристан Les égarés
1984 Маргерит Дирас L'Amant Љубавник
1985 Јан Кефелек Les Noces barbares Варварска свадба
1986 Мишел Ост Valet de nuit Ноћни сталак
1987 Тахар Бен Желун La Nuit sacrée Света ноћ
1988 Ерик Орсена L'Exposition coloniale
1989 Jean Vautrin Un grand pas vers le Bon Dieu
1990 Jean Rouaud Les Champs d'honneur
1991 Pierre Combescot Les Filles du Calvaire
1992 Patrick Chamoiseau Texaco
1993 Амин Малуф Le Rocher de Tanios Таниосова стена
1994 Дидје ван Ковлар Un Aller simple Пут у једном правцу
1995 Андреј Макин Le Testament français Француско завештање
1996 Паскал Роз Le Chasseur Zéro Ловац нула
1997 Патрик Рамбо La Bataille Битка
1998 Пол Констан Confidence pour confidence Поверење за поверење
1999 Жан Ешноз Je m'en vais Одлазим
2000 Жан Жак Шул Ingrid Caven Ингрид Кавен
2001 Жан-Кристоф Рифен Rouge Brésil Црвени Бразил
2002 Паскал Кињар Les Ombres errantes Лутајуће сенке[9]
2003 Жак-Пјер Амет La maîtresse de Brecht Брехтова љубавница
2004 Лоран Годе Le Soleil des Scorta Сунце породице Скорта
2005 Франсоа Вејерганс Trois jours chez ma mère Три дана код мајке
2006 Џонатан Лител Les Bienveillantes Љубазни људи
2007 Жил Лероа Alabama song Алабама сонг
2008 Атик Рахими Syngué Sabour: La pierre de patience Сеге сабур: Камен стрпљења
2009 Мари НДијај Trois femmes puissantes Три моћне жене
2010 Мишел Уелбек La Carte et le territoire Карта и територија
2011 Алекси Жени[10] L'Art français de la guerre Француско умеће ратовања
2012 Жером Ферари Le Sermon sur la chute de Rome Беседа о паду Рима
2013 Пјер Леметр Au revoir là-haut Довиђења, тамо горе
2014 Лиди Салвер Pas pleurer Без плакања
2015 Матијас Енар Boussole Бусола
2016 Лејла Слимани Chanson douce Успавај ме
2017 Ерик Вијар[11] L'Ordre du jour Дневни ред
2018 Никола Матје Leurs enfants après eux Њихова деца после њих[12]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „5 najpoznatijih književnih nagrada”. beforeafter.rs. Приступљено 19. 2. 2019. 
  2. ^ „LES 10 COUVERTS”. academiegoncourt.com. Приступљено 19. 2. 2019. 
  3. ^ „Добитници Гонкурове награде”. bibliotekamedvedja.org.rs. Приступљено 19. 2. 2019. 
  4. ^ „Choix Goncourt de la Serbie”. academiegoncourt.com. Приступљено 12. 2. 2019. 
  5. ^ „“Mala zemlja” Gaela Faja osvojila Gonkurovu nagradu studenata”. bookvar.rs. Приступљено 12. 2. 2019. 
  6. ^ „Dodeljene nagrade za najbolji prevod i Gonkurova nagrada studenata Srbij”. bookvar.rs. Приступљено 12. 6. 2019. 
  7. ^ „Sélections et Lauréats par année”. academiegoncourt.com. Приступљено 19. 2. 2019. 
  8. ^ „Nadleštvo za bašte i ribnjake”. geopoetika.com. Приступљено 12. 2. 2019. 
  9. ^ „Paskal Kinjar”. geopoetika.com. Приступљено 6. 2. 2019. 
  10. ^ „Profesor biologije ovogodišnji dobitnik Gonkurove nagrade”. blic.rs. Приступљено 6. 2. 2019. 
  11. ^ „Erik Vijar dobitnik Gonkurove nagrade”. politika.co.rs. Приступљено 6. 2. 2019. 
  12. ^ „Nikola Matje dobitnik nagrade Gonkur”. b92.net. Приступљено 7. 2. 2019. 

Спољашње везе[уреди]