Пређи на садржај

Женска права су људска права

С Википедије, слободне енциклопедије
The First Lady Hillary Clinton during her speech in Beijing, China.
Прва дама Сједињених Америчких Држава Хилари Родам Клинтон током њеног говора у Пекингу, Кина.

"Женска права су људска права" је фраза која се користи у феминистичком покрету. Фраза је први пут употребљена 1980-их и раних 1990-их. Његова најистакнутија употреба је за назив говора Хилари Родам Клинтон, прве даме Сједињених Држава, 5. септембра 1995. године на Четвртој светској конференцији, о женама која је организована под покровитељством Уједињених нација у Пекингу.[1] У овом говору, она је настојала да блиско повеже појам женских права са појмом људских права. У говору, Клинтонова је употребила фразу унутар дужег, двосмерног рефрена, „људска права су права жена, а женска права су људска права.”

Клинтонов говор[уреди | уреди извор]

Аудио документ изјаве Клинтонове, "Ако постоји једна порука која одјекује са ове конференције, нека то буде да су људска права женска права, а женска права људска права, једном заувек."
Снимак Клинтоновог говора у целини. Отприлике у 14:45, Клинтон изговара чувену реченицу: "Женска права су људска права"

Планирајући да одржи свој говор, 47-годишња Клинтонова пркосила је и притисцима унутрашње администрације и спољним притиском Кине да ублажи своје примедбе.[2] Амерички Стејт департмент и Агенција за националну безбедност покушали су да је разувере са образложењем да би то изнервирало Кинезе. Док је председник Бил Клинтон унапред видео говор, његови помоћници нису, а шеф кабинета Беле куће Томас Мекларти је био под утиском да у њему неће бити ништа ново или контроверзно. Неки активисти за људска права су се такође противили да Клинтонова говори у Кини, страхујући да би то легитимисало тадашњу кинеску владу, а услов Стејт департмента је био да кинески активиста за људска права Хари Ву буде пуштен пре него што се Хилари Клинтон појави, што је и урађено. Неке гласне католичке групе критиковале су скуп као 'антипородичан', док су неки идеолошки конзервативци рекли да ће Клинтонова очигледно да гура 'радикалну феминистичку агенду' док је у Кини.

Сесилија Медина је била део Комитета Уједињених нација за људска права 1995. године и тако је можда утицала на говор.[тражи се извор]

Једном када се то догодило 5. септембра 1995. године, Клинтонов говор је одржан у великој сали на конференцији.[3] У говору се залагала против праксе злостављања жена широм света и у самој Кини.[4] Циљајући владе и организације, као и поједине жене, она је изразила уверење да се проблеми са којима се суочавају жене и девојке често или игноришу или прећуткују и тако остају нерешени.[5] Елементи поменути у говору укључују смрт због мираза и кинеску политику једног детета.[4]

Клинтонова је изјавила да више није прихватљиво расправљати о женским правима као одвојеним од људских права.[4] Делегати из преко 180 земаља чули су је како каже:

Она је ове речи пратила следећим речима: Све док су дискриминација и неједнакости тако уобичајене свуда у свету, све док се девојке и жене мање цене, мање хране, храњене последње, презапослене, недовољно плаћене, нешколоване, изложене насиљу у и ван својих домова — потенцијал људске породице да створи миран, просперитетни свет неће бити остварен.[6] Бројне жене делегаткиње на конференцији ударале су по столовима и навијале док је говорила.[6]

Кинеским грађанима није било дозвољено да присуствују говору, а на кинеској радио-телевизији говор је био замрачен.[4]

Говор је у то време добио истакнуту медијску пажњу.[7] Том Брокау водитељ NBC News је рекао: 'На свој начин је директно погодила Кинезе', док је дописник те мреже Андреа Мичел рекла да је 'веома необично' да се Прва дама Сједињених Америчких Држава бави овом врстом значајне дипломатске активности.[7] The New York Times је рекао да је Клинтонова говорила 'о људским правима снажније него што је то урадио било који амерички достојанственик на кинеском тлу'.[4]

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Говор се сматра утицајним у покрету за права жена. Конкретно, постао је кључни моменат у оснаживању жена, а годинама касније жене широм света ће рецитовати Клинтонове кључне фразе.[8]

Говор је наведен као број 35 у 100 најбољих говора 20. века америчке реторике (наведено по рангу).[9]

Клинтонова је 2011. године заузела сличан став о правима ЛГБТ особа у говору у Уједињеним нацијама на Међународни дан људских права, изјавивши да су "права хомосексуалаца људска права, а људска права су права хомосексуалаца".[10]

У 2013. години, након што је Клинтонова била државна секретарка САД водила је преглед у Глобалној иницијативи Клинтон о томе како су се женска права променила од њеног говора из 1995. године.[11] Закључено је да је постигнут напредак за девојчице у образовању и за жене и девојчице у здравству, али да жене широм света и даље трпе због недостатка политичких права и безбедносних слабости.[3] Речима Хилари Клинтон: "То је нека врста сценарија до пола пуне чаше".[3]

На двадесетогодишњицу говора 2015. године било је више ретроспектива о њему.[3] Нису сви били одушевљени тиме: адвокат Брус Фин, чија је област рада Закон о јавном интересу, је рекао: "Дала је једну изјаву у Пекингу која није била баш дубока — да су жене људска бића."[3]

У музичком споту Џенифер Лопез из 2016. за њену песму Ain't Your Mama, пример Клинтонове која држи део свог говора може се чути, конкретно: „Људска права су женска права, и женска права су људска права, једном заувек“.[12][13]

Мадона је, за Међународни дан жена 2017. године, објавила кратки филм под називом Њена прича; завршава се поруком "Женска права су људска права".[14]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Fester, Gertrude (1994). „Women's Rights Are Human Rights”. Agenda: Empowering Women for Gender Equity. 20 (20): 76—79. JSTOR 4065874. doi:10.2307/4065874. 
  2. ^ Healy, Patrick (26. 12. 2007). „The Résumé Factor: Those 8 Years as First Lady”. The New York Times. 
  3. ^ а б в г д Chozick, Amy (September 5, 2015). "Hillary Clinton' Beijing Speech on Women Resonates 20 Years Later". The New York Times.
  4. ^ а б в г д Tyler, Patrick (6. 9. 1995). „Hillary Clinton, In China, Details Abuse of Women”. The New York Times. 
  5. ^ Clinton, Hillary Rodham (1996). „Women's Rights Are Human Rights”. Women's Studies Quarterly. 24 (1/2): 98—101. JSTOR 40004518. 
  6. ^ а б в Lemmon, Gayle Tzemach (6. 3. 2011). „The Hillary Doctrine”. Newsweek. 
  7. ^ а б "Flashback: First Lady Hillary Clinton in China". BETSY FISCHER MARTIN and GRACE LAMB-ATKINSON. NBC News. March 20, 2014.
  8. ^ Hudson, Valerie M.; Leidl, Patricia (2015). The Hillary Doctrine: Sex & American Foreign Policy. New York: Columbia University Press. стр. 7–8. ISBN 978-0-231-16492-4. 
  9. ^ Michael E. Eidenmuller (13. 2. 2009). „Top 100 Speeches of the 20th Century by Rank”. American Rhetoric. Приступљено 27. 10. 2015. 
  10. ^ Capehart, Jonathan (11. 12. 2011). „Clinton's Geneva accord: 'Gay rights are human rights'”. The Washington Post. Приступљено 12. 8. 2016. 
  11. ^ Rucker, Philip (25. 9. 2013). „Hillary Clinton to lead review of progress for women since 1995 Beijing conference”. The Washington Post. 
  12. ^ Gostin, Nicki (May 6, 2016). "Jennifer Lopez samples Hillary Clinton speech in new music video" Архивирано на сајту Wayback Machine (30. септембар 2017). New York Daily News.
  13. ^ "Hillary Rodham Clinton – United Nations 4th World Conference Speech" American Rhetoric .
  14. ^ Legaspi, Althea (8. 3. 2017). „See Madonna's Stylish International Women's Day Short Film”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 11. 3. 2017. г. Приступљено 16. 3. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Женска_права_су_људска_права&oldid=27891258”