Живодраг Живковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Живодраг Живковић
Zivodrag zivkovic.jpg
Живодраг Живковић
Пуно имеЖиводраг Живковић
Датум рођења1937.
Место рођењаРамаћа
 Краљевина Југославија
Датум смрти2002.
Место смртиРамаћа
 Србија

Живодраг Живковић (Рамаћа, Крагујевац, 1937Рамаћа, 2002) био је српски песник, есејист и прозни писац.

Биографија[уреди]

После основног и средњег образовања, завршио је српски језик и књижевност на вишој педагошкој школи. Највећи део свог радног века провео је у Зеници као просветни радник у Основној школи „1. мај“, у којој је водио литерарну секцију „Рашко Димитријевић“ где је приредио и објавио пет зборника дечје поезије и њима тада освојио многа државна признања и награде.[1] Када је у Босни и Херцеговини почео рат, деведесетих година прошлог века, враћа се у Крагујевац, у коме живи све до смрти. Сахрањен је у родној Рамаћи о којој је оставио незаборавне стихове у песми „Офелија из рамаћске цркве“.

У Напуљу, у Италији, 1983. године објавио је књигу песама напоредо на италијанском и српском језику, у преводу песника и преводиоца Ђакома Скотија.

Књиге[уреди]

  • Мит о води, Часопис Уствари, Шабац, 1996,
  • Милости и изгнанства, Багдала, Крушевац, 1970,
  • Беше ли време, Светлост, Крагујевац, 1971,
  • Ониричка певања, Глас, Бањалука, 1978,
  • Рамаћски висови, Епоха, Београд, 1980,
  • Божанске заточенице, КПЗ Пожаревац - Браничево, Пожаревац, 1980,
  • Il ribelle della chiesa di Ramaća / Бунтовник из Рамаћске цркве, напоредни текст на италијанском и српском, Напуљ, 1983,
  • Реза и јек, Слово, Краљево, 1990,
  • Медузина коса, Крагујевац 1997,
  • Сутонски сонети, Нова светлост, Крагујевац, 1998,
  • Изабране и нове песме, Јефимија, Крагујевац, 2001,
  • Боја окрутности, кратке приче, Нова светлост, Крагујевац, 2002,
  • Лабораторија / Скаредни врт, Нова светлост, Крагујевац, 2003,

Референце[уреди]

  1. ^ „Живодраг Живковић”. Књижевни кутак. Приступљено 23. 1. 2018. 

Литература[уреди]

  • Ко је ко, писци из Југославије 1994 (приредио Милисав Савић), Ошишани јеж, Београд, (1994). стр. 83,
  • Миодраг Д. Игњатовић, Спомен на незаборавног лиричара Живодрага Живковића (1937 – 2002), у књизи „Оборовина: 30 поетских пејзажа“, Београд, 2004,
  • Александар Б. Лаковић, Књиге из краљевства мена, поговор књизи „Лабораторија / Скаредни врт“, Нова светлост, Крагујевац, 2003,

Спољашње везе[уреди]