Рамаћа
Рамаћа | |
---|---|
![]() Чесма крајпуташ | |
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Шумадијски |
Град | Крагујевац |
Становништво | |
— 2011. | ![]() |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 05′ 00″ С; 20° 41′ 00″ И / 44.083333° С; 20.683333° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 255 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 034 |
Регистарска ознака | KG |

Рамаћа је насељено место града Крагујевца у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 318 становника. У селу се налази црква светог Николе, са краја XIV века. Насеље је основано 1720. године. Под њивама се налази 531,4 ha, воћњацима 153,56 ha, виноградима 5,26 ha, ливадама 161,86 ha, пашњацима 94,92 ha док остало земљиште заузима 14,03 ha.
-
Рамаћски висови
Црква светог Николе[уреди | уреди извор]
Црква светог Николе у Рамаћи припада епархији шумадијској Српске православне цркве. Подигли су је крајем XIV века (између 1389. и 1395. године) непознати ктитори (свештеник са сином и братом), а кнегиња Милица га је 1395. године приложила светогорском манастиру Светог Пантелејмона.
Радови на откривању и заштити живописа у унутрашњости цркве су изведени у периоду од 1956. до 1958. године, а црква у Рамаћи се данас налази под заштитом републике Србије, као споменик културе од великог значаја[1].
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Рамаћа живи 300 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,9 година (49,2 код мушкараца и 52,5 код жена). У насељу има 136 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,50.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
![]() |
|
м | ж |
|||
? | 3 | 6 | ||
80+ | 11 | 11 | ||
75—79 | 9 | 15 | ||
70—74 | 20 | 25 | ||
65—69 | 10 | 16 | ||
60—64 | 16 | 12 | ||
55—59 | 11 | 13 | ||
50—54 | 11 | 9 | ||
45—49 | 12 | 13 | ||
40—44 | 9 | 8 | ||
35—39 | 5 | 7 | ||
30—34 | 4 | 8 | ||
25—29 | 6 | 7 | ||
20—24 | 9 | 8 | ||
15—19 | 6 | 5 | ||
10—14 | 6 | 8 | ||
5—9 | 5 | 1 | ||
0—4 | 9 | 6 | ||
Просек : | 49,2 | 52,5 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 142 | 24 | 100 | 16 | 1 | 1 |
Женски | 163 | 19 | 98 | 42 | 1 | 3 |
УКУПНО | 305 | 43 | 198 | 58 | 2 | 4 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 75 | 54 | 0 | 0 | 3 |
Женски | 51 | 40 | 0 | 0 | 3 |
УКУПНО | 126 | 94 | 0 | 0 | 6 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 4 | 2 | 2 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 4 | 0 | 0 |
УКУПНО | 4 | 2 | 6 | 0 | 0 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 2 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 2 | 1 | 0 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 4 | 0 | 0 | 5 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 2 | |
УКУПНО | 4 | 0 | 0 | 7 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Црква светог Николе — Споменици културе у Србији”. САНУ (на језику: српски).
(из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Рамаћа, црква светог Николе”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126. - ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)[мртва веза]
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Драгим каменом наспиају сеоске путеве („Политика“, 22. октобар 2010)
- Овде возе тракторе по полудрагом камењу: У српском селу пре пола века се копао опал (Б92, 13. мај 2020)
- Српско село лежи на полудрагом камену: "Људи долазе и пуне торбе, неки су се добро овајдили" (Б92, 2. април 2023)