Здравац
| Здравац | |
|---|---|
| |
| Geranium macrorrhizum | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | G. macrorrhizum
|
| Биномно име | |
| Geranium macrorrhizum | |
Здравац или питоми здравац (лат. Geranium macrorrhizum) је биљка из породице здраваца (Geraniaceae). Природни ареал здравца су југоисточни Алпи и Балкан.[1]
Опис биљке[уреди | уреди извор]
Зељаста, вишегодишња биљка усправног стабла високог до 40 cm. Листови су на дугачким дршкама и са лискама издељеним на крупне режњеве. Цветови јасно уочљиви са црвеним до тамноцрвеним круничним и шиљатим, јајастог облика чашичним листићима. Ризом је добро развијен, крупан (macros= крупан) дужине 10-15 цм, са љуспастим залисцима и косо постављен.
Хемијски састав дроге[уреди | уреди извор]
Ризом (Geranii macrorrhizi) и надземни део (G. herba) биљке су најчешће у употреби као дрога. Ризом садржи:
- највише танина (и до 20%),
- флавоноиде,
- пектине, гуме,
- етарско уље итд.
Етарско уље се приликом сушења биљке брзо губи па је зато најбоље употребљавати свежу биљку. Има специфичан, јак и пријатан мирис који подсећа на неку мешавину руже и мускатне жалфије. Због тога се етарско уље све чешће користи у козметици. Гаји се као украсна биљка у вртовима и баштама.
Лековито дејство и употреба[уреди | уреди извор]
Здравац се пре свега користи у народној медицини то за смиривање упале коже и слузокоже управо захваљујући присуству високог садржаја танина. Помаже код несанице тако што успорава активности и продужава сам сан. Као благо умирујуће средство делује на нервни систем и смирује нервозу срца.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „RHS A-Z encyclopedia of garden plants”. (2008). стр. 1136.
Литература[уреди | уреди извор]
- Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
- Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
- Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
- Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
- Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
- Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
- Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоисточне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
- Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
- Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
- Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
- Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
- Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
- Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
- RHS A-Z encyclopedia of garden plants. United Kingdom: Dorling Kindersley. 2008. стр. 1136. ISBN 1405332964.
