Зелена красница
| Зелена красница | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | R. heterophylla
|
| Биномно име | |
| Russula heterophylla | |
Зелена красница (лат. Russula heterophylla) је јестива гљива из породице Russulaceae.
Клобук[уреди | уреди извор]
Клобук је величине 6-16,5 cm, лепо и правилно јастучаст са широм и дубљом средишњом јамицом; ивица окомито окренута, али није подврнута, развитком све више урезана, чак и пектинирано ребраста. Кожица мало масно сјајна затим несјајна, сува и делимично плитко баршунаста, у дубини густо и ситно бубуљичава. Основна боја зелена, која с једне стране преалази у лимунжуту, с друге у маслинасту. И по осталим примјесама веома вараијабилна, често боје картона с малинастим тоном, затим загаситозеленомаслинаст руб и стране, а удубљено теме маслинасточоколадно, или: око готово црне средишње удубине окер примјесе, а остала површина винскисмеђа све до руба. Може и веома, готово до бјелога, изблиједити, и тада поприма према тјемену смеђе мрље, или је пак јединствено окерлимун, посвуда са смењим мрљама. Понеки буде уоколо лилакрем јамице плавозелен, а даље према рубу зелен као трава.
Листићи[уреди | уреди извор]
Листићи су мало силазни, воштане конзистенције као у R. cyanoxanthae ( што значи: савитљиви, не ломе се лако), рачвају се обично око пола цм пред стручком, ту су коврчави и вијугави, врло густи, широки око 7 mm, недебели; гледани постранце - готово бијели, одозго крем, боје бананина меса, по оштрици често са смеђим мрљама.
Отрусина[уреди | уреди извор]
Отрусина је бела, односно светло напуљски жута.
Стручак[уреди | уреди извор]
Величине је 3-6(12)/2,8-(5) cm, надоле већином ужи, ачи понеки задебљан, под листићима се проширује. Бео, почевши од дна поприма смеђе мрље. Или је по уздужним ребрима благо смећкаст. Несавитљив и тврд чак и у језгри, премда је она, у старијег, коморасто шупља.
Месо[уреди | уреди извор]
Месо је доста дебело, савитљиво-тврдо и суво, бело, у каналићима црва смеђе. Укус потпуно благ, на орахе. Мирис незаметљив.
Референце[уреди | уреди извор]
- Ključ za gljive; Ivan Focht; ITRO "Naprijed"; Zagreb 1986.
