Зелена красница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Зелена красница
Russ.het.jpg
Научна класификација
Царство: Fungus
Дивизија: Basidiomycota
Класа: Agaricomycetes
Ред: Russulales
Породица: Russulaceae
Род: Russula
Врста: R. heterophylla
Биномна номенклатура
Russula heterophylla
(Fr.) Fri.

Зелена красница (латински: Russula heterophylla) је јестива гљива из породице Russulaceae.

Клобук[уреди]

Клобук је величине 6-16,5 cm, лепо и правилно јастучаст са широм и дубљом средишњом јамицом; ивица окомито окренута, али није подврнута, развитком све више урезана, чак и пектинирано ребраста. Кожица мало масно сјајна затим несјајна, сува и делимично плитко баршунаста, у дубини густо и ситно бубуљичава. Основна боја зелена, која с једне стране преалази у лимунжуту, с друге у маслинасту. И по осталим примјесама веома вараијабилна, често боје картона с малинастим тоном, затим загасито зеленомаслинаст руб и стране, а удубљено теме маслинасточоколадно, или: око готово црне средишње удубине окер примјесе, а остала површина винскисмеђа све до руба. Може и веома, готово до бјелога, изблиједити, и тада поприма према тјемену смеђе мрље, или је пак јединствено окерлимун, посвуда са смењим мрљама. Понеки буде уоколо лилакрем јамице плавозелен, а даље према рубу зелен као трава.

Листићи[уреди]

Листићи су мало силазни, воштане конзистенције као у R. cyanoxanthae ( што значи: савитљиви, не ломе се лако), рачвају се обично око пола цм пред стручком, ту су коврчави и вијугави, врло густи, широки око 7 mm, недебели; гледани постранце - готово бијели, одозго крем, боје бананина меса, по оштрици често са смеђим мрљама.

Отрусина[уреди]

Отрусина је бела, односно светло напуљски жута.

Стручак[уреди]

Величине је 3-6(12)/2,8-(5) cm, надоле већином ужи, ачи понеки задебљан, под листићима се проширује. Бео, почевши од дна поприма смеђе мрље. Или је по уздужним ребрима благо смећкаст. Несавитљив и тврд чак и у језгри, премда је она, у старијег, коморасто шупља.

Месо[уреди]

Месо је доста дебело, савитљиво-тврдо и суво, бело, у каналићима црва смеђе. Окус потпуно благ, на орахе. Мирис незаметљив.

Референце[уреди]

  • Ključ za gljive; Ivan Focht; ITRO "Naprijed"; Zagreb 1986.