Пређи на садржај

Златан (биљна врста)

С Википедије, слободне енциклопедије

Златан
Lilium martagon L.
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Врста:
L. martagon
Биномно име
Lilium martagon
Синоними[1] [2]
  • Lilium versicolor Salisb.
  • Lilium alpinum Kit.
  • Lilium cattaniae Vis.

Златан (лат. Lilium martagon) је вишегодишња биљка из фамилије Liliaceae. Врста настањује готово читаву Европу и умерене делове Азије. [1] [3]

Опис врсте

[уреди | уреди извор]

Златан или златни љиљан је зељаста, луковичаста биљка. Луковица је златножуте боје, јајастог облика и дужине до 5 cm. Састављена је из више слојева, меснатих, узано јајастих сложених доњих листова. Биљка је висока обично 30-80 cm, а стабљика је најчешће гола, зелена и понекада са црвенкастим пегама. Листови су пршљенасто груписани у средишњем делу стабљике, објајасти, на врху шиљати, дугачки од 4 до 14 cm. Цваст је вршна и гроздаста. Цветне дршке су карактеристично савијене у оштром луку ка доле, а издижу се у време плодоношења биљке. У цвасти има 2-11 цветова. Боја цвета је ружичаста, црвенкаста, љубичаста или прљаво пурпурна, са тамним пегама са унутрашње стране. Са леђне стране су прекривени длакама. Прашници су краћи од перигона, антере су углавном црвене. Плодник тучка је издужен, али краћи од стубића. Жиг тучка има три режња. Плод је чаура, чиграстог облика, а семе је пљоснато, светлосмеђе и наборано са горње стране. Цвета у јулу и августу.[3]

Распрострањење у Републици Србији

[уреди | уреди извор]

Кошутица у Републици Србији настањује листопадне шуме, шикаре, планинске ливаде и шумске чистине. Јавња се на широком дијапазону надморских висина, од низијског до алпијског појаса.[3]

Угроженост и заштита врсте

[уреди | уреди извор]

Златан у Србији има статус заштићене биљне врсте.[4]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б |https://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:537662-1 | Приступљено = 07.11.2023.
  2. ^ https://europlusmed.org/cdm_dataportal/taxon/763c175b-cfe2-4ff0-ab93-34e21a308835
  3. ^ а б в Јосифовић, М. (1975). Флора СР Србије 7. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 528-530. 
  4. ^ Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2010/5/3/reg

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]