Златни рез 42: Дјеца Козаре
| Златни рез 42: Дјеца Козаре | |
|---|---|
 Филмски постер | |
| Жанр | ратна драма |
| Режија | Лордан Зафрановић |
| Сценарио | Арсен Диклић Лордан Зафрановић Урошка Татомир |
| Продуцент | Жељко Јоксимовић Зоран Јанковић Урошка Татомир Мирослав Могоровић |
| Главне улоге | Мики Манојловић Аница Добра Милан Марић Леон Лучев Рене Биторајац Ирфан Менсур |
| Музика | Жељко Јоксимовић |
| Директор фотографије | Горан Воларевић |
| Сценограф | Миленко Јеремић |
| Монтажа | Милена Предић Алфред Коломбо |
| Продуцентска кућа | Минакорд продукција Кошутњак филм Нетфилм Филмски центар Србије Аудио-визуелни центар Републике Српске ТС медија Арт енд попкорн |
| Година | 2026. |
| Трајање | 249 минута |
| Земља |  Србија |
| Језик | српски |
Златни рез 42: Дјеца Козаре је српски ратни драмски филм из 2026. године у режији Лордана Зафрановића, по сценарију Арсена Диклића, Лордана Зафрановића и Урошке Татомир. Премијера је одржана 2. октобра 2026. године, на отварању 53. ФЕСТ-а.[1]
Радња
[уреди | уреди извор]Филм се бави једном од највећих тема у историји човечанства — темом зла. Сценарио је инспирисан истинитом причом о судбини десетине хиљада српске деце с подручја Козаре која су током Другог светског рата одведена у логоре смрти — једине дечије логоре у Европи, смештене у нацистичкој НДХ.
Централна нит филма је судбина троје деце, сестре Зоре и њене двојице браће, који су лета 1942. године са мајком бежали од усташа и нациста Дубичком цестом. Мајка и деца, гладни и жедни, бежали су заједно са стотинама изгнаника. Мајка је на крају завршила у логору Равензбрик, а деца у Сабирном центру број 3, у логору Јасеновац.[2][3][4][5]
Улоге
[уреди | уреди извор]Део глумачке екипе чинили су и Ирфан Менсур, Аница Добра и Милан Марић.[6]
Историјска позадина
[уреди | уреди извор]Током Козарачке офанзиве 1942. године, деца са Козаре су одвођена у логоре у НДХ. У Јасеновцу и другим логорима страдало је много деце, а део њих је спасила Диана Будисављевић. Филм приказује те догађаје кроз судбину појединачне породице.[7][8][9]
Развој сценарија
[уреди | уреди извор]Идеја за екранизацију ове историјске трагедије настала је готово 40 година пре саме премијере. Чувени књижевник и сценариста Арсен Диклић и редитељ Лордан Зафрановић започели су рад на сценарију под радним насловом Деца Козаре још 1986. године. Ратови деведесетих година на простору бивше Југославије у потпуности су зауставили овај пројекат. Деценијама касније, подстакнут савременим избегличким кризама и страдањем невиних широм света, Зафрановић се вратио Диклићевом тексту, уносећи свој специфични ауторски печат и мењајући назив филма у Златни рез 42: Дјеца Козаре.[10][11]
Продукција
[уреди | уреди извор]Филм је продуцирала Минакорд продукција, у сарадњи с Кошутњак филмом, Нетфилмом, Филмским центром Србије, Аудиовизуелним центром Републике Српске, ТС медија и Арт енд попкорном. Продуценти су Жељко Јоксимовић, Зоран Јанковић, Урошка Татомир и Мирослав Могоровић, а извршни продуцент Зоран Јанковић. Сценарио су написали Арсен Диклић, Лордан Зафрановић и Урошка Татомир. Музику компонује Жељко Јоксимовић, монтажу потписују Милена Предић и Алфред Коломбо, директор фотографије је Горан Воларевић, а сценограф Миленко Јеремић.[12][13][14][15]
Снимање
[уреди | уреди извор]Снимање је почело у јулу 2022. године. Након паузе, настављено је у мају 2023. године на локацијама у Србији и Републици Српској, а трајало је до краја августа 2023. године.[16][17][13][18][7][19][20][9]
Снимање је укупно трајало око 70 дана. Зафрановић и директор фотографије Горан Воларевић визуелно су конципирали филм тако да кадрови подсећају на „ренесансне слике зла”, суптилно бришући границу између реконструисаних играних сцена и аутентичних архивских снимака.[10][21] Млади глумци, међу којима су Милица Станковић и Вук Трнавац, припремали су се за своје улоге месецима, детаљно проучавајући историјску грађу о логору како би што верније приказали страдање и дух тог времена.[11]
Према најавама, филм је приведен крају и од њега су очекиване снажне реакције.[20][9] Редитељ је најавио и да ће филм бити посвећен усташким злочинима у НДХ.[9]
Музика
[уреди | уреди извор]Музику за филм компонује Жељко Јоксимовић, који је и један од продуцената.[13]
Премијера и пријем
[уреди | уреди извор]Премијера филма одржана је 2. октобра 2026. године, на отварању 53. ФЕСТ-а у београдском Сава центру.[22][7][3][4][23][24]
Интересовање публике било је изузетно велико, те су карте за премијерну пројекцију биле у потпуности распродате, упркос покушајима оспоравања филма у појединим деловима региона због његове историјски осетљиве тематике.[21] О Зафрановићевом ауторском изразу и значају овог остварења позитивно је говорио и прослављени редитељ Емир Кустурица, истакавши важност оваквог суочавања са историјом.[10]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ https://www.cinemanetwork.rs/zlatni-rez-42-djeca-kozare-otvara-53-fest-u-beogradskom-sava-centru
- ^ „Златни рез 42”. Кошутњак филм. Приступљено 2. 10. 2026.
- ^ а б „Овогодишњи ФЕСТ отвара филм „Дјеца Козаре” Лордана Зафрановића”. Политика. Приступљено 2. 10. 2026.
- ^ а б „Златни рез 42: Дјеца Козаре”. ФЕСТ. Приступљено 2. 10. 2026.
- ^ „РТРС: Вијест о филму „Златни рез 42: Дјеца Козаре””. РТРС. Приступљено 2. 10. 2026.
- ^ „Интервју: Ирфан Менсур - Једноставно постојим и то је оно што је мени најбитније”. Блиц. Приступљено 2. 10. 2026.
- ^ а б в „„Дјеца Козаре” Лордана Зафрановића: Логор Јасеновац и снимање”. РТС. Приступљено 2. 10. 2026.
- ^ „Редитељ: Јасеновац је злочин”. Политика. Приступљено 2. 10. 2026.
- ^ а б в г „„Златни рез” - снимио сам хрватску публику: Редитељ Зафрановић за Новости о завршетку филма посвећеног усташким злочинима НДХ”. Вечерње новости. Приступљено 2. 10. 2026.
- ^ а б в „40 godina čekao je da ispriča priču dece sa Kozare”. Direktno.rs. 1. 10. 2026. Приступљено 3. 10. 2026.
- ^ а б „Najavljen životni projekat Lordana Zafranovića "Zlatni rez '42: Djeca Kozare" kao opomena protiv zla i zaborava”. Telegraf.rs. 1. 10. 2026. Приступљено 3. 10. 2026.
- ^ „Филмски центар Србије дао новац за Зафрановићев филм „Дјеца Козаре””. Микро мрежа. Архивирано из оригинала 11. 7. 2023. г. Приступљено 2. 10. 2026.
- ^ а б в „У току је снимање филма „Дјеца Козаре” у режији Лордана Зафрановића”. Филмски центар Србије. Приступљено 2. 10. 2026.
- ^ „Лордан Зафрановић у Бањалуци најавио снимање филма о Јасеновцу”. Независне новине. Приступљено 2. 10. 2026.
- ^ „Редитељ Лордан Зафрановић: Златни рез - филм о злу које нам се не сме поновити”. Вечерње новости. Приступљено 2. 10. 2026.
- ^ „Пала прва клапа новог Зафрановићевог филма „Златни рез 42: Дјеца Козаре””. Euronews Србија. Приступљено 2. 10. 2026.
- ^ „Настављено снимање филма „Златни рез 42””. Кинополис. Приступљено 2. 10. 2026.
- ^ „Зафрановић: Филм о страдању деце Козаре до краја године”. Независне новине. Приступљено 2. 10. 2026.
- ^ „Снимање Зафрановићевог филма о дјеци Козаре биће завршено до краја августа”. Глас Српске. Приступљено 2. 10. 2026.
- ^ а б „Филм „Дјеца Козаре” Лордана Зафрановића приведен крају, очекују се врло снажне реакције”. Блиц. Приступљено 2. 10. 2026.
- ^ а б „Rasprodata premijera Zlatni rez 42: Dјеca Kozare”. Mondo. 2. 10. 2026. Приступљено 3. 10. 2026.
- ^ „Аница Добра игра Диану Будисављевић у „Дјеци Козаре””. Курир. Приступљено 2. 10. 2026.
- ^ „РТРС: Вијест о филму „Златни рез 42: Дјеца Козаре””. РТРС. Приступљено 2. 10. 2026.
- ^ „Гледали смо филм „Златни рез 42: Дјеца Козаре”: потресна прича о Јасеновцу”. Блиц. Приступљено 2. 10. 2026.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Златни рез 42: Дјеца Козаре на веб-сајту IMDb (језик: енглески)
- Златни рез 42 на сајту Кошутњак филма
- Златни рез 42: Дјеца Козаре на сајту ФЕСТ-а
