Златовез

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Златовез на џуби са Косова и Метохије.

Златовез је вез са златном или сребрном украсном нити (такозваном срмом) на текстилу. Углавном се користи за украшавање народне, литургијске и, историјски, владарске одеће.

Историјат[уреди | уреди извор]

Златовез потиче потиче са истока и користи се најмање 2000 година. Посредством Византије, техника златовеза шири се и у Европу. Употреба златовеза је била посебно популарна у средњем веку, посебно за црквену и владарску одећу, када је достигла завидан ниво вјештине. У Енглеској је у средњем веку развијен стил златовеза назван Опус Англиканум. На просторима где живе Срби, златовез (нпр. за јелеке) се користио у свим областима, почев од Војводине па до Врања. Из дворова, цркви и богаташких кућа, златовез је прешао и у куће обичних људи, који су га у 19. веку користили као знак престижа. Њиме су се израђивале најсвечанија девојачка и момачка одора, богато украшена да покаже богатство момка или девојке који су их носили.

Богатство и лепота златовеза[уреди | уреди извор]

Пуњени вез

Постоји чист златовез који је рађен на платненим одевним предметима, док је на тањим материјалима, ова техника рађена у комбинацији са памучним или свиленим концем. Вез је украшаван и зрнима корала, шљокицама упреденим гајтанима, таласастим тракама, конценричним круговима и палметама.

Врањски златовез[уреди | уреди извор]

Врањански златовез је у духу византијске и оријенталне традиције. У свечаним приликама Врањанке и данас украшавају своју одећу (мараме, појасеве хаљина и сукњи) златовезом. Посебно свадбене дарове карактерише богат вез златним утканим нитима конца (срмом). У марту 1996, у Врању је приређена изложба Златовез кустоскиње Иве Лаковић, етнографкиње Народног музеја у Врању. [1][2]

Војвођански златовез[уреди | уреди извор]

Златовез улази у народну везилачку уметност Војводине и суседних простора под утицајем средњевропског барока.

Ремек-дело[уреди | уреди извор]

Најпознатији српски златовез је „Похвала цару Лазару“ који је после битке на Косову извезла монахиња Јефимија.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Златовез, из етнографске збирке Народног музеја у Врању, 12. март 1996. У Неготину
  2. ^ Старинске куће Врања / Мирјана Томашевић ; [фотографије Владан Вељковић]. - Врање : Народна библиотека "Бора Станковић", 2008 (Врање : Плутос). - 202 стр. : фотогр. ; 31 cm COBISS.SR 147374860