Народни музеј у Врању

Народни музеј у Врању основан је 1960. године и и носио је назив народног хероја Симе Погачaревића. Временом је прерастао у музеј комплексног типа са неколико збирки: археолошком са нумизматичком, етнолошком, историјском и збирком савременог сликарства.[1]
Првобитни назив био је Музеј НОР-а, касније добија име Симе Погачаревић, по локалном народном хероју, а касније и свој данашњи назив Народни музеј Врање. Оснивач је Општина Врање, односно данас Град Врање.[1]
Музеј се састоји од три целине:[1]
- централног музејског објекта смештеног у згради Селамлука,
- Галерије Народног музеја Врање, смештене у Дому културе и
- Музеја „Боре Станковића”, родне кућа писца у Врању
Седиште музеја смештено је у згради селамлука Пашиног конака саграђеној 1765. године [1]и располаже површином од 400 m² изложбеног простора са око 30 хиљада музеалија из области етнологије, археологије и културне историје. Из етнолошке збирке изложени су по собама одевни предмети - стара градска и сеоска ношња из XIX и почетка XX века и употребни предмети - покућство из истог периода. На спрату музејске зграде су Спаваћа соба с почетка XX века, Девојачка соба и Дневни салон. У холовима (приземље и спрат) су предмети из археолошке збирке: питоси, стеле, надгробни споменици, уломци керамике и алата од неолита до средњег века.[1]
Музеј-кућа Боре Станковића отворена је 1967. године у оквиру музеја и у њој су изложени предмети који су припадали писцу и члановима његове породице, као и плакати, фотографије позоришних представа и издања његових књига и дела добитника „Борине награде“. [1]Музеју се од 1992. године прикључује и Галерија Народног музеја.
Галерија Народног музеја Врање је основана 1995. године и у њој се организују тематске изложбе, промоције књига, концерти класичне музике и др.[1]
Издавачка делатност заступљена је објављивањем каталога изложби и излажењем редовног Врањско ласника.[1]
Сталне поставке и делатности
[уреди | уреди извор]Музеј располаже са 19.515 предмета подељених у седам збирки - археолошка, етнолошка, графичка, историјско-уметничка, ликовна, нумизматичка и примењена уметност. [1]Најбројнија је нумизматичка збирка. Поред основне делатности Музеј организује и додатне програме. Поред изложби музеј организује и предавања, трибине, радионице и друге пратеће програме, и то у просеку 25 годишње.
Након 5 година реконструкције почео је поново са радом у марту 2022. са новом сталном поставком.[2]