Змајски мост
Змајски мост је први љубљански армирано-бетонски мост и у том периоду највећи овог типа у Европи. Изграђен је на месту дрвеног Месарског моста који је постојао од 1819, а који је пре изградње овог моста значајно оштећен у земљотресу 1895. године.[1] Због штедње, градске власти су уместо каменог моста наручиле армирано-бетонску конструкцију, која је била и модернијег облика.[2]
Мост је изграђен преко реке Љубљанице и био је први мост у Словенији који је имао асфалтни пут. Градња је почела 1. јула 1900. године као део урбане обнове Љубљане за време администрације градоначелника Ивана Хрибара, мост је за саобраћај свечано отворен 4. октобра 1901. године, док су радови трајали све до 1907. године. Мост је рани пример сецесијског стила у Љубљани,[3] пројектанта Јозефа Мелана, иначе зачетника теорија статике великих, висећих мостова.
Обликовање моста је рад далматинског архитекте Јурија Заниновића, ученика Ота Вагнера. Јуриј је мосту додао змајеве од бакра, који су данас симбол Љубљане. Уместо змајева прво су били предвиђени крилати лавови.[2]
Име
[уреди | уреди извор]Мост је првобитно био назван Јубиларни мост цара Франца Јозефа. У јулу 1919. преименован је у Змајски мост.[4]
Историја
[уреди | уреди извор]Мост је изграђен као део шире урбане обнове града током администрације градоначелника Ивана Хрибара.[1] Заменио је стари храстов мост назван Месарски мост,[5] који је изграђен 1819.[2] и оштећен у јаком земљотресу 1895.[1]
Легенда
[уреди | уреди извор]Постоји легенда да је Јасон био оснивач Љубљане и да су он и његови Аргонаути убили змаја.[6] То је једна од четири статуе змаја на мосту.[6] Према локалним легендама, када девица пређе мост, змајеви ће махати реповима.[7][8] Неки локални становници су ову грађевину назвали „свекрва“ због њене ватрене природе.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Змајски мост, Structurae
- ^ а б в „Dragon Bridge, званични сајт туристичке организације Љубљане”. Архивирано из оригинала 02. 05. 2014. г. Приступљено 02. 05. 2014.
- ^ Abdunur, C. (2001). Arch'01 (на језику: енглески). Presses des Ponts. ISBN 978-2-85978-347-1.
- ^ K, M. „Kako so Ljubljančani "pospravili" za Habsburžani in se prikupili novim oblastnikom”. rtvslo.si (на језику: словеначки). Приступљено 2026-01-04.
- ^ „Ljubljana: b) Ljubljanski mostovi”. www.dlib.si. Приступљено 2026-01-04.
- ^ а б Walter Cummins; Thomas E. Kennedy (2005). The Literary Traveler. Del Sol Press. стр. 62. ISBN 0-9748229-3-0.
- ^ а б McKelvie, Robin (2005). Slovenia : the Bradt travel guide. Internet Archive. Chalfont St. Peter : Bradt. ISBN 978-1-84162-119-7.
- ^ Fallon, Steve (2004). Slovenia. Lonely Planet. стр. 65. ISBN 1-74104-161-9.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]46° 03′ 07″ С; 14° 30′ 37″ И / 46.051890908° С; 14.510395145° И