Пређи на садржај

Зовем се Црвено

С Википедије, слободне енциклопедије
Зовем се Црвено
Корице књиге Зовем се Црвено из 2007. године
Настанак и садржај
Ориг. насловBenim Adım Kırmızı
АуторОрхан Памук
ЗемљаТурска
Језиктурски
ЖанрРоман
Издавање
Издавачİletişim
Превод
ПреводилацИван Пановић
Издавање1998

Зовем се Црвено (тур. İstanbul: Benim Adım Kırmızı) је роман турског нобеловца Орхана Памука (тур. Orhan Ferit Pamuk, Истанбул 7.6.1952), награђен значајним међународним књижевним наградама, између осталог и у Француској и Италији.

Главни ликови романа су минијатуристи у Османском царству и догађаји који се одвијају око убиства једног од њих, што је назначено у првој глави. Од тада Памуков стил писања, налик постмодернизму Борхеса, напушта конвенционалне оквире пре свега захваљујући некаратеристичном избору наратора. Аутор за свој роман каже да је то најживописнији и најоптимистичнији роман о девет дана у Истанбулу крајем 16. века.[1] Орхан Памук приказује чудесни свет Оријента с његовим бојама, његовом уметношћу, естетиком и тајанственошћу. Богат језик, обиље слика, асоцијација приказују исламску цивилизацију и повезаност са ренесансним духом.[2] Шекуре, прелепа жена са два сина, одлучује да пронађе новог љубавника уместо свог мужа који је нестао пре четири године у рату.[1]

Нарација

[уреди | уреди извор]

Приповедач се мења са сваком променом поглавља, а уз приповедаче-ликове у тој улози налазе се и убијени минијатуриста, новчић, неколико сликарских мотива, пас и црвена боја. У роману се преплићу мистерија, романса и филозофска разматрања што све даје слику владавине султана Мурата III током девет снежних дана у Истанбулу 1591. године. У роману свако говори својим гласом, па чак и намештај. Говори се о смрти, љубави, браку, срећи, уметности.[1]

Боја црвена

[уреди | уреди извор]

Прошло и садашње време је повезано са бојом. Црвено је боја освете и смрти, али и боја надахнућа, страсти и уметности. По Орхану је име универзума Црвено.[3]

  • Шекуре, лепотица чији је муж нестао у рату пре четири године
  • Шевкет и Орхан, синови Шекурини, Шевкет старији син
  • Хасан, брат Шекуриног мужа
  • Естер, проводаџика и торбарка
  • Хајрије, робиња Шекуриног оца и Шекуре
  • Црни, минијатуриста, заљубљен у Шекуре годинама, на крају јој постаје муж
  • Шекурин отац звани Теча
  • Ефенди Отмени, убијени минијатуриста, надимак Среда
  • Мајстор Осман, главни минијатуриста који је наденуо надимке тројици обдарених минијатуриста и Среди
  • Велиџан, млади минијатуриста, надимак Маслина и Уторак
  • Грешни сликар Мустафа Челеби, млади минијатуриста, надимак Рода и Петак
  • Хасан Челеби од Барутхане, млади минијатуриста, надимак Лептир и Недеља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Зовем се Црвено (на енг)”. Званичан веб сајт Орхана Памука. Приступљено 22. 11. 2024. 
  2. ^ „Зовем се Црвено”. Геопоетика. Приступљено 22. 11. 2024. 
  3. ^ „Зовем се Црвено Орхана Памука”. Делфи књижаре. Приступљено 22. 11. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]