Мурат III

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мурат III
Sultan Murad III.jpeg
Мурат III
Датум рођења (1546-07-04)4. јул 1546.
Место рођења Османско царство
Датум смрти 15. јануар 1595.(1595-01-15) (48 год.)
Место смрти Истамбул
Османско царство
Династија Османлије
Отац Селим II
Мајка Нурбану
Супружник Сафија
Потомство Мехмед III
Селим
Бајазит
Мустафа
Осман
Џихангир
Абдулах
Хасан
принц Јакуб
Јусуф
Хусејин
принц Омер
Абурахман
Ахмет
Алемшах
Коркут
Али
Исак
Аладин
Давуд
Ајше султанија
султанија Фатма
султанија Михримах
султанија Амрије
султанија Фахрије
12. Султан Османског царства
Период 15741595
Претходник Селим II
Наследник Мехмед III
Tughra of Murad III.JPG

Мурат III (4. јул 154615. јануар 1595), био је турски султан од 1574. до 1595. Био је омиљени унук султана Сулејмана Величанственог. За султана је проглашен 1574. након смрти свог оца Селима II. Живео је сарајским животом исто као и његов отац. Био је ожењен султанијом Сафије и са њом је имао троје деце, две ћерке и једног сина. Био је прослављени песник и добар политичар. Његово време јесте наставак напретка и просперитета унутар османске империје. Тада је Османско царство достигло свој врхунац.

Битка код Коње и принчевско доба[уреди]

Мурат је добио сву очеву пажњу зато што је одиграо кључну улогу и бици код Коње, коју је његов отац Селим водио против свог брата, принца Бајазита. Битка је ишла Бајазиту на руку, његова војска је продрла у Селимов табор. Сам Бајазит је учествовао у бици и борио се против Селимових војника. Преломни моменат битке био је када је Мурат, схвативши озбиљност ситуације, стрелом погодио свог стрица Бајазита у груди и тиме ставио тачку на битку код Коње.

Султан Мурат III код зидина Истанбула.

Био је намесник у Сарухану за време владавине султана Сулејмана, као и за време владавине свога оца Селима II. Селим је већи део државне управе препустио везирима. И Мурат је живео сарајски, али је био активан у спољној и унутрашњој политици. Он је наставио политику султана Сулејмана и реформисао законе, уређивао администрацију. Престо је наследио са својих 28 година. Био је већ искусан принц, имао је политичког и војног искуства.

Владавина[уреди]

Мурат је ступио на престо 15. децембра 1574. године, одмах потом је наредио да се задаве петорица његове браће. Мурат је сарађивао са енглеским двором. Био је то стратешки потез како би се склопило савезништво против католичких земаља и њихових владара. Крај себе је имао генијалног везира, Мехмед Соколовић пашу, који је држао ред у царству за време владавине Селима II, па све до његовог убиства 1579. Након смрти Мехмед Соколовић- паше наступа кризни период у османском царству. Дошло је до драстичног ширења корупције која је стигла чак до војске, која је била покретачка сила и камен темељац османске империје. Државни врх који је примао мито, као и војска у којој је почела да влада самовоља, биле су препрека даљем развоју и освајањима османске империје. Међутим, Мурат III је својом политиком успео да се избори са тим и створи још моћнију државу. Уређивао је администрацију, реорганизовао је војску и државне институције, као и школство.

Године 1578. Османлије су заузеле Грузију и Мароко.

Османлије су биле у рату са Сафавидима. Тај рат је трајао 12 година и завршио се споразумом у Истанбулу 1590. године. Османлије су тада добили привремена, али значајна проширења. Такође, Мурат је ушао у рат са Аустријом зато што је цар Рудолф престао да плаћа порез, што је договорено још у време владавине султана Сулејмана Величанственог.

Да не би заостали за Европом, Мурат је директно из државне благајне финансирао пешадију и развој ватреног оружја. Његову владавину пратила је финансијска криза изазвана инфлацијом због велике количине сребра, допремљеног из Новог света. Инфлација је била висока што је изазвало незадовољство код јаничара и других људи. Превелика популација, финансијска криза, бројни револти највише маха су узели у Анадолији.

Живот султана Мурата III[уреди]

Мурат III није био толико политички активан, колико је био посвећен религији и уметности. Био је генијалан писац, чије песме представљају важан културни извор из периода османског царства. Проводио је време са филозофима, писцима, уметницима, црквеним учењацима. Течно је говорио арапски и персијски језик. Познато је да је био веома религиозан, те је владао по шеријату и канонама.

Принц Јахја[уреди]

Јахја је био трећи син султана Мурата. Његова мајка била је трапезунтска принцеза Јелена из династије Комнина. Када је султан Мурат преминуо и његов син Мехмед III ступио на престо, мајка га је послала ван граница османске империје како би га спасила од погубљења.

У почетку је био у Грчкој, а затим у Бугарској. Пребивалиште му је билоу једном православном манастиру где је и крштен. Тамо је провео 8 година.

Како је Јахја био ван земље у време владавине свога брата, након његове смрти на престо ступа Мехмедов син Ахмед I. Јахја се томе противио тврдећи да он, као најстарији наследник Османлија, треба да ступи на престо. Читав свој живот он је покушавао да се домогне османског престола. Једанпут је чак напао Истанбул са флотом од 130 бродова. Тај напад је, наравно, био безуспешан.

Јахја је преминуо у Бару (данашња Црна Гора) 1649. године.

Спољна политика[уреди]

Мурат је имао неколико трговинских споразума закључених са Енглеском, Венецијом, Ђеновом и Француском. У време Бартоломејске ноћи 1572., католичка црква почела је да врши ембарго на енглеску трговину. Тада је Мурат изашао у сусрет краљици Елизабети и омогућио енглеским бродовима да користе османске луке како би трговали са остатком Европе. Имао је неколико преписака са краљицом Елизабетом I. Говорио је како су ислам и протестантизам веома слични јер немају идоле као католици и да они треба заједно да се боре против неверника. Елизабета је тражила интервенцију Турака 1585. за време рата са Шпанијом. Добри односи са Енглеском наставили су се и након Муратове смрти, а одржавали су их султанија Сафије и његов син Мехмед III.

Он је одлично искористио ривалитет Француске и Енглеске те је Османско царство профитирало од новца које су две земље давале зарад трговачких повластица на Средоземљу.

У позним годинама његове владавине почиње Дуги рат (1593-1606). Једна од значајнијих битака које су се десиле у његово време јесте битка код Сиска 1594. коју су Османлије изгубиле. То је био први копнени пораз Османлија. Године 1594., као акт освете побуњеним Србима, спаљене су мошти Светог Саве на Врачару.

Позне године и смрт[уреди]

Турбе Мурата III

Живео је сарајским животом, а последњих година није уопште излазио из Топкапи палате, у страху да га јаничари не склоне са престола. Ишао је само на молитве петком. У последњим годинама живота друштво му је стално правила султанија Сафије, са којом је имао сина Мехмеда. Наредио је да се његова мајка сахрани у турбету његовог оца. То је био први пут да се једна конкубина сахрани у султановом турбету. Мурат је преминуо 1595. године у Топкапи палати од последица епилептичког напада.

Султан Мурат III је имао 20 синова, међутим, сви су погубљени када је престо наследио његов најстарији син Мехмед III.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Селим II
турски султан
1574 — 1595
Наследник:
Мехмед III
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}