Мурат III

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мурат III

Мурат III
Мурат III

Датум рођења 4. јул 1546.
Датум смрти 15. јануар 1595.
Претходник/ци Селим II
Наследник/ци Мехмед III
Порекло и породица
Династија Османлије
Отац Селим II
Мајка Нурбану
Супружник/ци Сафија
Потомство Мехмед III
Селим
Бајазит
Мустафа
Осман
Џихангир
Абдулах
Хасан
принц Јакуб
Јусуф
Хусејин
принц Омер
Абурахман
Ахмет
Алемшах
Коркут
Али
Исак
Аладин
Давуд
Ајше султанија
султанија Фатма
султанија Михримах
султанија Амрије
султанија Фахрије

Tughra of Murad III.JPG
Тугра султана Мурада III

Мурат III (4. јул 154615. јануар 1595), био је турски султан од 1574. до 1595. Мурат III је проглашен за султана децембра 1574. године. Његова владавина је обележена честим борбама за превласт у харему, побунама јаничара и корупцијом. Исто као и његов отац, Мурат III је био једна слаба личност и водио је као и отац типични сарајски живот.

Иако је официјелно мир са Аустријом и Венецијом био осигуран, долазило је увијек поновно до безначајних малих окршаја. Године 1581. и 1583. Османлије су предузеле војне походе на Персију, Крим и Закавказје. Границе Османског царства није било могуће више проширивати, јер сам султан није био заинтересован за ратовање.

Султан Мурат III умро је 1595. године од последица епилептичког напада. Мурат III је био султан који је имао највише деце од свих султана Османског царства.

Соколовићи[уреди]

Аустрија није учествовала у Светој Лизи; формално је између ње и Турске владао мир. У ствари, на границама је увек било мањих и већих чаркања. Нарочито су биле честе борбе на граници Хрватске и Босне за време Ферхат-паше Соколовића. То је био борбен и силан човек, који се истакао као клишки санџак-бег. Одатле је премештен у Босну. "Кад је улазио у Травник", пише Сафет-бег Башагић, "пред њим се носило 700 барјака. Пратило га је до три стотине дели левента у одијелу од вучине под жељезним калпацима". Год. 1575. он је разбио аустријског генерала Ауерсперга и заробио му сина. Од откупнине за тог роба, која је, по причању, износила невероватну суму од 30.000 дуката ферхат је подигао сјајну џамију Ферхадију у Бањој Луци, која и данас постоји. Он је уопште дигао тај град, који је, истина, постојао и раније, али коме је он дао нови значај. Да би био ближи граници Ферхат је ту пренео из Травника седиште босанског санџака (1580. год.) и знатно допринео, да се развија бањалучки Доњи Шехер. Подигао је и град на Врбасу, да би се лакше бранило ново насеље, коме је поклонио пуну пажњу и своја богата средства. Ферхат је знатно проширио босанско подручје на Крајини, освојивши читав низ граничних градова, као Кладушу, Бужим, Цазин, Острожац и др. Само му је и даље пркосио тврди Бихаћ. За толике успехе Ферхат је постао први беглер-бег босански, па је потом 1588. год. био унапређен и за будимског пашу. Тамо га је 1590. год. мучки убио један роб. Насилном смрћу завршио је у истом граду и његов претходник Мустафа-паша Соколовић, а из потаје је убијен 1579. год., и највећи Соколовић, носилац турске политике за четврт века, Мехмед-паша, велики везир трију султана, Сулејмана, Селима II и Мурата III.

Рат против Аустрије[уреди]

Објава рата[уреди]

Султан је 1592. год. закључио мир с аустријским царем Рудолфом на осам година, верујући да ће се он и одржати. На Порти, међутим, расположење је било скроз ратоборно. Хтело се, да се ратом запосли војска, нарочито јаничари, који су све више узимали маха и постојали недисциплиновани, и да се једним великим успехом дигне поново углед султана. Из Цариграда је био дан миг босанском паши, ратоборном потурчењаку из Херцеговине, Хасан-паши Предојевићу, да несметано наставља продирање према Хрватској. Њему је пошло за руком, да у лето 1592. освоји Бихаћ и да зада још неколико удараца хришћанима на тој страни. Али кад је идуће године поновио офанзиву претрпео је код Сиска страховит пораз. Сам је заглавио у реци Купи, а с њим је пропао велики број одличних турских јунака. Тај пораз узела је Турска као повод да Аустрији и формално објави рат. За главног заповедника турске војске би постављен велики везир Синан паша, човек који је највише гурао у тај рат и био врло безобзиран.

Неуспех сазивања Свете лиге 1592.[уреди]

На папску столицу беше почетком 1592. год. дошао Климент VIII, човек који је живо желео да дође до ближе сарадње међу хришћанским државама и да се обнови значај римске цркве, који беше знатно поткопала Лутерова реформна акција и верске борбе с њом у вези. Његова настојања да дође до новог хришћанског савеза имала су само полован успех. Француска и Млеци не хтедоше да се придруже Аустрији, и у савез уђоше само папска курија, Шпанија и Аустрија. Папи и круговима око њега чинило се, с разлогом, да то није довољно и да савез треба проширити. Пошто је запад био поцепан могло се помишљати само на источне народе, на ердељске Мађаре, Румуне, Пољаке и Русе. Први пут тежила је сад сама папска курија да уведе Русију у решавање европских питања. На папску курију деловали су у том правцу католичка лица с наших страна, која су могла и видети и чути како се шири постепено руски утицај међу балканске хришћанске државе. Руси су имали своје људе у Цариграду и Светој Гори, који су међу свештенством развијали интерес за Русију. Многи наши калуђери XVI века из Свете Горе и унутрашњости ишли су у Русију да траже помоћи и враћали су се отуд с прилозима у новцу и стварима и са причама о пространој православној царевини. Хварски бискуп Петар Чедолини, у посебној претставци, почетком 1593. год., предлагао је папској курији, да се пошаље посебан изасланик на руски двор, који би кренуо Русе и Пољаке у борбу против Турака. Руси, као православни, имају под Турцима доста једноверника, "на чији се устанак има рачунати као на једну од основних погодаба за успех." У истом смислу је извештавао и опат Александар Комуловић, који је обишао сав Балкан и знао ствари непосредно. У том смислу су се обратиле папи 1. јуна 1593. и албанске старешине, свакако под утицајем сличних агитатора.

Турци су већ с јесени 1593. год. почели непријатељства у западној Угарској и тим још више потакли папину активност за стварање лиге. Почетком 1594. год. Комуловић је кренуо на исток носећи папин позив руском цару Фјодору. Папини и аустријски изасланици радили су, међутим, и на другим странама. Њихово деловање у Ердељу, код кнеза Сигисмунда Баторија, и код суседних Срба изазва први устанак међу Србима у Банату. У марту 1594. год. устаници и хајдуци нападоше и попалише Вршац, можда још не као израз добро припремљене акције него из хајдучке назлобрзости и под утиском вести да је избио турско-аустријски рат већих размера. Међутим има знакова као да је лугошки бан, Ђорђе Палатић, Баторијев човек, потицао Србе и Влахе тога краја, да се у што већем броју дигну на Турке. Биће да је било сличних покрета и у унутрашњости. Међу Арнаутима католицима, а и међу суседним српским племенима, било је и агитације и врења већ тада.

Спаљивање моштију Светог Саве[уреди]

Није још сасвим утврђено шта је непосредно потакло Синан-пашу, главног заповедника турске војске, да тога пролећа 1594. год. узме мошти Св. Саве из Милешева и да их спали на Врачару 27. априла 1594. год. Он није могао бити ни једног часа у сумњи, да ће такав поступак дубоко озлоједити Србе. Шта је хтео с тим? Да казни Србе за тај локални устанак у Банату, или да их унапред заплаши? Нама се чини да су мотиви морали бити дубљи. Такав поступак према мртвима није био у обичајима Турака; телеса краљева Милутина и Дечанског и тело кнеза Лазара и других српских светитеља остала су поштеђена све до наших времена. Очевидно је, дакле, да се хтело тим светогрђем Св. Саве погодити саму цркву и њене претставнике, који су у Сави гледали свог духовног родоначелника. А то се догодило што турске врховне власти са Синаном на челу нису биле задовољне држањем српских црквених лица, њеним везама и радом у народу, и што су спаљивањем Савина тела хтели, и симболично и стварно, да спале српску слободарску мисао, која се почела све јаче осећати.

Развој српског устанка у Банату[уреди]

После овога било је јасно, да ће устанак у српским земљама захватити шири обим. У самом Банату он се разбуктао неочекивано. Устаници заузеше Бечкерек, Липово, Тител и неколико других места. Устанички духовни вођа постао је владика Теодор Тиводоровић. Турци су претрпели велике губитке, али су на крају, ипак, превладали захваљујући премоћи и својој бољој организацији. Ердељски кнез Жигмунд Батори, који се дуго ломио да се коначно определи, није их прихватио у одлучни час и у пуној мери, иако су му Срби нудили деспотско достојанство и будућу српску круну. После пораза добар део Срба повукао се у Ердељ и тамо се населио. За владику Тодора казује се, да је потом основао у Сибињу српску епископију; а један српски натпис бележи, да је темишварски паша вршачког владику "одро на мех".

Синан-пашина офанзива у Угарској[уреди]

У лето 1594. год. почела је велика турска офанзива у Мађарској. Синан-паша освојио је важни Ђур између Будима и Беча и упињао се потом узалуд да узме и Комаран. У јесен повукао се на зимовник у јужну Угарску с намером да идућег пролећа удари на Беч. Али му је велики устанак у Влашкој и Молдавској покварио намере. На Порти постадоше веома незадовољни таквим исходом рата и свргоше Синана у фебруару 1595. године.

Стање на двору[уреди]

Мурат је био незаинтересован за државне послове, које су обављали велики везири, а није се бавио ни дворским пословима, које је обављала његова мајка султанија Нурбану. Она је била узнемирена што се њен син везао за једну робињу Сафију, са којом је и добио наследника Мехмеда.

Породица[уреди]

Супруге

Мушка деца

  • Мехмед III
  • Принц Селим
  • Принц Бајазит
  • Принц Мустафа
  • Принц Осман
  • Принц Џихангир
  • Принц Абдулах
  • Принц Абурахман
  • Принц Хасан
  • Принц Ахмет
  • Принц Јакуб
  • Принц Алемшах
  • Принц Јусуф
  • Принц Хусејин
  • Принц Коркут
  • Принц Али
  • Принц Исак
  • Принц Омер
  • Принц Аладин
  • Принц Давуд

Женска деца

  • Ајше Султанија
  • Фатма Султанија
  • Михримах Султанија
  • Амрије Султанија

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]



Претходник:
Селим II
турски султан
1574 — 1595
Наследник:
Мехмед III
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}