Зоран Пешић Сигма

С Википедије, слободне енциклопедије
Зоран Пешић Сигма
Зоран Пешић Сигма
Датум рођења1960.
Место рођењаБела Црква, ФНР Југославија
Датум смрти17. септембар 2019.
Место смртиНиш, Србија

Зоран Пешић Сигма (Бела Црква, 1960 — Ниш, 17. септембар 2019) био је српски писац и уредник нишког часописа Градина.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Основну и средњу школу је завршио у Белој Цркви, а у Нишу је студирао физику. Од 1985. до 1991. радио је као главни и одговорни уредник и директор Студентског културног центра у Нишу. Од 1991. до 1999. године радио је у Дому културе у Нишу као уредник филмског програма, уредник Нишког аналитичара и главни уредник програма. Четири године радио је као шеф градилишта у Ашхабаду. Од 1999. радио је у Нишком културном центру и био уредник часописа Градина.

Био је члан Српског књижевног друштва.[2]

Један је од тројице аутора Физистичког манифеста (1981), Епа о загађености Габровачке реке, изложбе Нови митски предели (мапе и колажи), аутор експерименталних телевизијских емисија. Уредио је већи број књига за Студентски културни центар и Нишки културни центар. Песме су му превођене на бугарски, румунски, македонски, мађарски, пољски, шпански и грчки језик.

Објављене књиге[уреди | уреди извор]

Књиге песама[уреди | уреди извор]

  • Промаја, Пегаз – КОС, Београд 1983.
  • Оргијање празнине, Градина, Ниш 1992.
  • Кактусова сенка – еп о страху, Кровови, Сремски Карловци 1993.
  • Удобност бесмисла, Просвета, Ниш 2004.
  • Воз за једног путника, Едиција Исток Запад, Матична библиотека Светозар Марковић, Зајечар 2008.
  • Воз за једног путника / Τρένο για έναν επιβάτη i Неухватљиво време / Άπιαστος χρόνος, двојезично издање, превод на грчки језик Момчило Радић, Апопира / Απόπειρα, Atina 2012.
  • Варка, Повеља, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2012.
  • Сродне душе,Балкански књижевни гласник, Београд, 2015.
  • Пастернаково уже, Повеља, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2017.
  • Биће све у реду, Медивест КТ, Ниш, 2018.

Књиге прозе[уреди | уреди извор]

  • Hronike o Hloygeu, самиздат, Ниш 1991. (коаутор)
  • Terra marginalis, Стубови културе, Београд 1997.(коаутор)
  • Стровалија, приче о месту са кога пропада наша последња нада, Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша, Ниш, 2017.
  • Улица усамљених аутомобила (роман у крхотинама), Народна библиотека Стеван Сремац Ниш, Ниш, 2017.

Драме[уреди | уреди извор]

  • Продавница смрти, Градина, број 60-61, 2014.
  • Улица усамљених аутомобила, Сцена, број 2-3, 2017.

Преведене књиге[уреди | уреди извор]

  • Воз за једног путника / Τρένο για έναν επιβάτη и Неухватљиво време / Άπιαστος χρόνος, двојезично, превод на грчки језик Момчило Радић, Апопира / Απόπειρα , Атина 2012.
  • Илузија, книга на изгубени визии, /Варка/, превод на македонски језик Иван Антоновски, Македонија презент, Скопље, 2013.
  • Влак за самотен пътник: Превео на бугарски језик и предговор написао: Димитър Христов. Корице и илустрације у књизи: Горан Йованов. Редактори: Боян Ангелов, Мила Васов. Издавач: ИК „Богианна“, София, 2013.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • Кајухова награда (1986),
  • Награда Едиције Исток-Запад (2008),
  • Награда Тудор Аргези (2015),
  • Награда Балканског књижевног гласника (2015),
  • Награда Стеријиног позорја за оригинални домаћи драмски текст за 2016. годину (2017),
  • Награда Славиша Николин Живковић.
  • Награда Сергије Лајковић (за уреднички рад) (2010),
  • Светосавски печат (за уреднички рад) (2012. и 2015),
  • Награда Града Ниша 11. јануар (2018)
  • Награда српског књижевног друштва Биљана Јовановић (2019)

Литература о писцу[уреди | уреди извор]

О књизи Биће све у реду:

  • Јелена С. Младеновић Сигмин песнички викенд, „Koraci“, broj 1-3/2019,[тражи се извор]
  • Никола Живановић Ни очај нема излаза, „Политика“, година LXII, број 34, субота, 1. децембар 2018.
  • Мирослав Тодоровић У лепету крила анђеоских, „Књижевне новине“, broj 1283-84/ март-април 2019.

О књизи Улица усамљених аутомобила:

  • Илија Бакић (Неозбиљно) мудар и (озбиљно) духовит, „Кораци“, број 10– 12/2018,[3]

О књизи Пастернаково уже:

  • Владимир Б. Перић Семантика чворова, „Свеске“, број 129, стр. 73-75/2018
  • Милица Миленковић (Раз)везивање поетских чворова, „Повеља“, број 1, стр. 124-127/2018

О књизи Стровалија, приче о месту са кога пропада наша последња нада:

  • Владимир Б. Перић Природа прозних физистичких рефракција, „Свеске“, број 126, стр. 139-141/2017

О књизи Сродне душе:

  • Душан Стојковић Песништво плаве радости, „Савременик“, број 243-244-245/2016
  • Александар Б. Лаковић Медитативна игра речима, „Летопис матице српске“, Књига 498, свеска 4, октобар 2016 [4]
  • Илија Бакић Шта је песничка слика у мраку свакодневице, „Кораци“, број 10–12/2016 [тражи се извор]

О књизи Варка:

  • Александар Б. Лаковић Наставак вишеструког умрежавања песама, „Повеља“, број 1/2013
  • Илија Бакић Од свакодневног до митотворног, „Кораци“, број 10– 12/2013 и на блогу „Илијада“ [5]
  • Миљурко Вукадиновић Варка нас је прочитала, њојзи хвала, „Савременик“, број 207-208-209/2013.

О Возу за једног путника:

  • Илија Бакић Путовање у и ван себе, „Кораци“, Крагујевац [6]
  • Никола Живановић Странице неискоришћеног живота, „Поља“, Нови Сад [7]
  • Михајло Пантић Нишка сцена: поезија, „Нин“, 27.08. 2009.

О Удобности бесмисла:

  • Дивна Вуксановић Толико књига чему и ова, „Кораци“, Крагујевац
  • Добривоје Јевтић Удобност бесмисла, „Српски југ“, Ниш
  • Владимир Јагличић Мистерије пута, Крагујевац

О Terri Marginalis:

  • Слободан Владушић Маргиналац и маргиналиста, „Реч“, број 46, јун 1998, Београд
  • Илија Бакић Неостварени идеал хуманиста, „Недељни Дневник“, 20. новембар 1998, Нови Сад
  • Срђан В. Тешин О екологији, Колумбу и Марку Полу, „Књижевне новине“, Београд

О Физизму:

  • Миљурко Вукадиновић Физичка књига,"Зограф“, Ниш, 2007.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Preminuo Zoran Pešić Sigma”. seecult.org. 18. 9. 2019. [мртва веза]
  2. ^ „Зоран Пешић Сигма”. Архивирано из оригинала 21. 01. 2019. г. Приступљено 20. 01. 2019. 
  3. ^ „Илија Бакић (НЕОЗБИЉНО) МУДАР И (ОЗБИЉНО) ДУХОВИТ”. Архивирано из оригинала 03. 01. 2019. г. Приступљено 03. 01. 2019. 
  4. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 15. 05. 2019. г. Приступљено 15. 05. 2019. 
  5. ^ „I L I J A D A: OD SVAKODNEVNOG DO MITOTVORNOG „Varka“ Zoran Pešić Sigma, izdavač Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2012[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 12. 03. 2017. г. Приступљено 27. 01. 2016.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  6. ^ „KORACI[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2015. г. Приступљено 25. 12. 2015.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  7. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 25. 12. 2015. г. Приступљено 25. 12. 2015. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зоран_Пешић_Сигма&oldid=27343636”