Зубни плак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Таложењем калцијума у плак настаје зубни каменац (жуте мрље на зубима)

Зубни плак је безбојна лепљива маса (биофилм) која се ствара у усној дупљи на зубима, деснима, зубним протезама, мостовима и другим протетским надокнадама. Узрочник је великог броја обољења зубног апарата и околних структура. Плак се састоји од великог броја бактерија повезаних у мукополисахаридни матрикс и не може се испрати, али се може механички одстранити зубном четкицом. Његова главна особина је приањање (чак и за глатке површине зуба), а већ неколико минута након полирања поново почиње да се ствара из пљувачке у облику веома танког слоја који облаже зубе.[1]

Прво настаје протеински филм (пеликула) који делује као регулатор, односно рампа у пропуштању јона између зуба и пљувачке. Развој плака затим напредује веома брзо. Приближно 10 милиона различитих бактерија на mm2 може покрити површину зуба у року од сат времена након чишћења, при чему бактерије насељавају површину зуба по беспрекорно тачном редоследу појављивања.[1]

Прво се појављују Streptococcus mutans и анаеробне бактерије које стварају одређене врсте шећера у облику матрикса мреже и на тај начин покрећу рану колонизацију. Након тога следи ланац реакција у ком учествује велики број бактерија. Ово је повезано са повећаним бројем леукоцита у области десни. Између 6 и 10 дана, уколико не дође до чишћења, надовезује се насељавање и осталих микроорганизама у плаку и тада настаје гингивитис (запаљење десни).[1] Осим тога, бактерије продукују киселине које оштећују површину глеђи на којој се стварају беличасте мрље које су први показатељ развоја каријеса.

Сматра се да у 1 g плака има око 220 билиона бактерија (преко 350 врста),[2] па се он често назива и микробни плак. Његов настанак потпомажу: неправилан облик и положај зуба, недостатак зуба, узимање претежно меке хране, унилатерално жвакање итд. Када се у дентални плак наталожи калцијум из пљувачке настаје зубни каменац, главни узрочник пародонтопатије.[3]

Према резултатима истраживања објављених у медицинском часопису “Чест” (енг. Chest) у новембру 2004. године, бактерије из плака могу бити повезане са развојем хоспиталних инфекција посебно упале плућа код старијих пацијената.[4]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Зубни плак“ Приступљено 18. 8. 2008.. 
  2. „Орална хигијена“ Приступљено 18. 8. 2008.. 
  3. „Стоматолошки речник“ Приступљено 18. 8. 2008.. 
  4. „Зубни плак би могао бити резервоар патогена за хоспиталне инфекције“ Приступљено 18. 8. 2008.. 



Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).