Игор Бурзановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Игор Бурзановић
Лични подаци
Датум рођења (1985-08-25)25. август 1985.(33 год.)
Место рођења Титоград, СФРЈ
Висина 1,78 m
Позиција офанзивни везни
Јуниорска каријера
1995-2001 Будућност
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2001-2006
2007-2009
2009
2009-2011
2012-2013
2013
2014
2015
2016
2017-
Будућност
Црвена звезда
Будућност
Нагоја Грампус
Бурирам јунајтед
Будућност
Иртиш Павлодар
Хунан Биловс
Будућност
Петровац
122 (62)
48 (11)
15 (10)
62 (10)

12 (2)
26 (4)
27 (3)
5 (1)
13 (3)
Репрезентативна каријера**

2007-2009
СЦГ до 21
Црна Гора

8 (2)
* Датум актуелизовања: 26. март 2018.
** Датум актуелизовања: 26. март 2018.

Игор Бурзановић (Титоград, 25. август 1985) је црногорски фудбалер.

Клупска каријера[уреди]

Прошао је целу омладинску школу подгоричке Будућности а касније постао стандардан првотимац овог клуба. Као капитен је предводио Будућност до титуле омладинског шампиона СР Југославије 2002, а 2006. је водио Подгоричане до јесење титуле шампиона Црне Горе у премијерној сезони, са тренером Миодрагом Божовићем на клупи, и био најбољи стрелац јесени. Проглашен је за најбољег играча Црне Горе 2004. године.

Бурзановић је у јануару 2007. године потписао за Црвену звезду.[1][2] На дебију за Звезду је постигао гол против Бежаније (1:1) у 17. колу шампионата – 18. фебруара 2007, када је ушао са клупе на почетку пролећне полусезоне, и обележио меч. Заменио је Тришовића у 31. минуту и одмах на дебију постигао изједначујући, феноменалан, ефектан гол у 53. минуту, што му је, уз пар сјајних потеза, донело епитет играча утакмице.[3]

Након тога је био стрелац против Партизана (2:4). Брзо је постао један од најзначајнијих играча у екипи, а истицао се дриблинзима и добром пас игром, па се надимак од навијача из Подгорице преселио у Београд – “Бурзо Марадона“. Посебно је био инспирисан у дербијима против „вечитог ривала“, против кога је на 5 утакмица био стрелац 4 пута. Тако је на 130. вечитом дербију постигао погодак у 19. минуту, Звезда је на крају славила са 2:1 и три кола пре краја обезбедила 25. шампионску титулу.[4] Креатор игре тима из Љутице Богдана на 13 мечева постигао је три гола у одбрани титуле током пролећа 2007. године. Одиграо је и два меча у походу на трофеј у Купу, а у финалу је ушао у игру од 55. минута у тријумфу над Војводином (2:0). На тај начин су црвено-бели стигли до 10. дупле круне у клупској историји.

У покушају да се домогне групне фазе Лиге шампиона, Звезда се мучила против Левадије у Талину. У поразу од 1:2, Бурзановић је постигао гол који је одвео Црвену звезду у последњу рунду квалификација, јер је први меч у Београду добијен са 1:0.[5] Ипак, против Глазгов Ренџерса није био у тиму, а екипа Милорада Косановића је пропустила прилику да стигне до елитног такмичења.

У сезони 2007/08. Бурзановић је у првенству Србије на 25 утакмица постигао осам голова. Против Војводине се два пута уписао у стрелце у убедљивој победи од 5:1,[6] а поново је погодио мрежу Партизана у 133. вечитом дербију (1:1).[7] Против црно-белих је био стрелац и у полуфиналу Купа (2:3). Титула је измакла због великог броја нерешених резултата, иако Звезда није доживела пораз, по чему је била јединствена у Европи. Наредне сезоне Бурзановић је изгубио место у стартној постави. Углавном је улазио са клупе одигравши 12 лигашких мечева, док је једини гол постигао у квалификацијама Купа УЕФА против кипарског АПОЕЛ-а (2:2),[8] од кога је београдски тим и елиминисан на старту такмичења после још једног ремија, али на домаћем терену (3:3).

Други део сезоне 2008/09. одиграо је у подгоричкој Будућности. На 15 утакмица у црногорској лиги постигао је 10 голова.

Бурзановић је у јулу 2009. године прешао у јапанску Нагоју,[9] у чијем дресу је на 62 утакмице забележио 10 погодака у јапанској “Џеј“ лиги, и освојио историјску, прву титулу шампиона Јапана, на челу са Драганом Стојковићем – Пиксијем на клупи. Почетком друге сезоне доживео је тешку повреду, покидао је лигаменте и одсуствовао девет месеци. Повреда је оставила трага, па је раскинуо уговор са Нагојом.

Поново се вратио у Будућност, где је у 2013. години на 12 утакмица уписао два поготка, а током 2014. носио је дрес казахстанског Иртиша, где је у 26 сусрета четири пута затресао мрежу. У јануару 2015. године постао је члан кинеског Хунана,[10] где је остварио учинак од три гола на 27 одиграних утакмица, а затим се још једном вратио у подгоричку Будућност и у другом делу сезоне 2015/16. уписао пет одиграних утакмица и један постигнут гол у шампионату.

Репрезентација[уреди]

Играо је за селекцију Југославије до 17 година на Европском првенству 2002. године, а био је и члан младе репрезентације Србије и Црне Горе, за коју је наступао на Европском првенству 2006. године.

За репрезнтацију Црне Горе је од 2007. до 2009. године у осам утакмица постигао два гола. Дебитовао је 24. марта 2007. године на премијерном мечу против Мађарске и био стрелац одлучујућег гола са беле тачке, 2:1. Други погодак је постигао против Норвешке.

Трофеји[уреди]

Црвена звезда[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]