Игор Бурзановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Игор Бурзановић
Лични подаци
Датум рођења (1985-08-25)25. август 1985.(33 год.)
Место рођења Титоград, СФРЈ
Висина 1,78 m
Позиција офанзивни везни
Јуниорска каријера
1995—2001 Будућност
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2001—2006
2007—2009
2009
2009—2011
2012—2013
2013
2014
2015
2016
2017
2018—
Будућност
Црвена звезда
Будућност
Нагоја Грампус
Бурирам јунајтед
Будућност
Иртиш Павлодар
Хунан Биловс
Будућност
Петровац
Искра
122 (62)
48 (11)
15 (10)
62 (10)

12 (2)
26 (4)
27 (3)
5 (1)
13 (3)
16 (1)
Репрезентативна каријера**

2007—2009
СЦГ до 21
Црна Гора

8 (2)
* Датум актуелизовања: 26. март 2018.
** Датум актуелизовања: 26. март 2018.

Игор Бурзановић (Титоград, 25. август 1985) је црногорски фудбалер.

Клупска каријера[уреди]

Прошао је целу омладинску школу подгоричке Будућности а касније постао стандардан првотимац овог клуба. Као капитен је предводио Будућност до титуле омладинског шампиона СР Југославије 2002, а 2006. је водио Подгоричане до јесење титуле шампиона Црне Горе у премијерној сезони, са тренером Миодрагом Божовићем на клупи, и био најбољи стрелац јесени. Проглашен је за најбољег играча Црне Горе 2004. године.

Бурзановић је у јануару 2007. године потписао за Црвену звезду.[1][2] На дебију за Звезду је постигао гол против Бежаније (1:1) у 17. колу шампионата – 18. фебруара 2007, када је ушао са клупе на почетку пролећне полусезоне, и обележио меч. Заменио је Тришовића у 31. минуту и одмах на дебију постигао изједначујући, феноменалан, ефектан гол у 53. минуту, што му је, уз пар сјајних потеза, донело епитет играча утакмице.[3]

Након тога је био стрелац против Партизана (2:4). Брзо је постао један од најзначајнијих играча у екипи, а истицао се дриблинзима и добром пас игром, па се надимак од навијача из Подгорице преселио у Београд – “Бурзо Марадона“. Посебно је био инспирисан у дербијима против „вечитог ривала“, против кога је на 5 утакмица био стрелац 4 пута. Тако је на 130. вечитом дербију постигао погодак у 19. минуту, Звезда је на крају славила са 2:1 и три кола пре краја обезбедила 25. шампионску титулу.[4] Креатор игре тима из Љутице Богдана на 13 мечева постигао је три гола у одбрани титуле током пролећа 2007. године. Одиграо је и два меча у походу на трофеј у Купу, а у финалу је ушао у игру од 55. минута у тријумфу над Војводином (2:0). На тај начин су црвено-бели стигли до 10. дупле круне у клупској историји.

У покушају да се домогне групне фазе Лиге шампиона, Звезда се мучила против Левадије у Талину. У поразу од 1:2, Бурзановић је постигао гол који је одвео Црвену звезду у последњу рунду квалификација, јер је први меч у Београду добијен са 1:0.[5] Ипак, против Глазгов Ренџерса није био у тиму, а екипа Милорада Косановића је пропустила прилику да стигне до елитног такмичења.

У сезони 2007/08. Бурзановић је у првенству Србије на 25 утакмица постигао осам голова. Против Војводине се два пута уписао у стрелце у убедљивој победи од 5:1,[6] а поново је погодио мрежу Партизана у 133. вечитом дербију (1:1).[7] Против црно-белих је био стрелац и у полуфиналу Купа (2:3). Титула је измакла због великог броја нерешених резултата, иако Звезда није доживела пораз, по чему је била јединствена у Европи. Наредне сезоне Бурзановић је изгубио место у стартној постави. Углавном је улазио са клупе одигравши 12 лигашких мечева, док је једини гол постигао у квалификацијама Купа УЕФА против кипарског АПОЕЛ-а (2:2),[8] од кога је београдски тим и елиминисан на старту такмичења после још једног ремија, али на домаћем терену (3:3).

Други део сезоне 2008/09. одиграо је у подгоричкој Будућности. На 15 утакмица у црногорској лиги постигао је 10 голова.

Бурзановић је у јулу 2009. године прешао у јапанску Нагоју,[9] у чијем дресу је на 62 утакмице забележио 10 погодака у јапанској “Џеј“ лиги, и освојио историјску, прву титулу шампиона Јапана, на челу са Драганом Стојковићем – Пиксијем на клупи. Почетком друге сезоне доживео је тешку повреду, покидао је лигаменте и одсуствовао девет месеци. Повреда је оставила трага, па је раскинуо уговор са Нагојом.

Поново се вратио у Будућност, где је у 2013. години на 12 утакмица уписао два поготка, а током 2014. носио је дрес казахстанског Иртиша, где је у 26 сусрета четири пута затресао мрежу. У јануару 2015. године постао је члан кинеског Хунана,[10] где је остварио учинак од три гола на 27 одиграних утакмица, а затим се још једном вратио у подгоричку Будућност и у другом делу сезоне 2015/16. уписао пет одиграних утакмица и један постигнут гол у шампионату.

Репрезентација[уреди]

Играо је за селекцију Југославије до 17 година на Европском првенству 2002. године, а био је и члан младе репрезентације Србије и Црне Горе, за коју је наступао на Европском првенству 2006. године.

За репрезнтацију Црне Горе је од 2007. до 2009. године у осам утакмица постигао два гола. Дебитовао је 24. марта 2007. године на премијерном мечу против Мађарске и био стрелац одлучујућег гола са беле тачке, 2:1. Други погодак је постигао против Норвешке.

Трофеји[уреди]

Црвена звезда[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]