Иксион

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Иксион прикован за ватрени точак

По грчкој митологији, Иксион, син Флегија, краља Лапита, био је први човјек који је пролио крв своје родбине. Оженио је Дију и најавио богат свадбени дар, али није хтио да га плати. Зато је Дијиног оца, Ејонеја, позвао на гозбу, али је на улазу у двор припремио дубоку провалију са великом ужареном ватром на дну. Ејонеј није слутио ништа, па је упао у провалију и изгорео. Богови су ово сматрали великим гријехом и нису жељели да му опросте, али се Зевс смиловао на њега, јер се и сам понашао слично када је био заљубљен. Зевс је очистио Иксиона од гријеха, и чак га је довео на Олимп.

Иксион је био незахвалан и хтио је да силује Херу. Зевс је прозрео његову намјеру, па је створио лажну Херу од облака, Нефелу. Иксион је био пијан и није ништа схватио. Када га је Зевс ухватио на дјелу, наредио је Хермесу да га шиба док не понови ријечи: доброчинитељи заслужују поштовање. Затим га је приковао за ватрени точак који је беспрекидно окретао у Тартару.

Нефела је родила Иксиону дијете Кентаура, који је постао отац осталим кентаурима.

Литература[уреди]

Роберт Гревс, Грчки митови, Нолит-Јединство, 1987.

Спољашње везе[уреди]