Интервал (музика)
Интервал (лат. intervallum, размак) у музици представља размак између било која два тона у лествици од којих се нижи назива доњим а виши горњим, са изузетком чисте приме код које су оба тона једнаке висине.[1] Интервали се пре свега деле на хармонске, код којих два тона звуче истовремено, и мелодијске, код којих се два тона чују један за другим. Даље две поделе интервала су по величини и врсти.[2][3]
У западњачкој музици, интервали су најчешће разлике између нота дијатонске скале. Најмањи од тих интервала је полутон.[4][5][6][7] Интервали мањи од полутона се називају микротоновима. Они се могу формирати користећи ноте разних врста недијатонских скала. Неки од најмањих се називају зарезима, и тиме се описују мала одступања, уочена у појединим системима подешавања, између енхармонијски еквивалентних нота као што су Ц♯ и Д♭. Интервали могу да буду арбитрарно мали, и чак неприметни за људско ухо.
У физичком смислу, интервал је однос између две соничне фреквенције. На пример, било које две ноте једне октаве имају међусобни фреквенциони однос 2:1. То значи да узастопни инкременти висине тона за исти интервал резултирају експоненцијалним повећањем фреквенције, иако људско уво доживљава ово као линеарно повећање у висини. Из тог разлога, интервали се често мере у центима, јединицама изведеним из логаритма фреквенционог односа.
У западњачкој музичкој теорији, најчешћа именска схема за интервале описује два својства интервала: квалитет (перфектан, велики, мали, увећани, умањени) и број (једногласје, други, трећи, etc.). Неки од примера су мала трећина или перфектна петина. Ова имена не идентификују само разлике у полутоновима између горњих и доњих нота, него исто тако начин на који се интервал спелује. Важност спеловања потиче од историјске праксе раздвајања фреквенционих односа енхармонских интервала као што су G–G♯ и G–A♭.[8]
Подела интервала
[уреди | уреди извор]Када се тонови пореде по величини, пажња се обраћа на то колика је дијатонска разлика између два тона. На пример це-де и цис-дес су секунде јер оба имају дијатонске називе до-ре. Постоји осам степени величине интервала од којих се могу формирати све остале. Због тога се ови интервали називају једноставним, и следећи су:
- Прима, код које оба тона имају исто име
- Секунда, код које су два тона суседни тонови
- Терца, код које је виши тон трећи од нижег
- Кварта, код које је виши тон четврти од нижег
- Квинта, код које је виши тон пети од нижег
- Секста, код које је виши тон шести од нижег
- Септима, код које је виши тон седми од нижег
- Октава, код које је виши тон осми од нижег
Остали интервали, који се називају сложеним, се могу формирати по принципу „једна октава + секста“, „две октаве + квинта“ итд. Имена овим интервалима се дају по редним бројевима: октава + секунда = нона, октава + терца = децима, октава + кварта = ундецима, октава + квинта = дуодецима итд.
Осим ове поделе, постоји и подела интервала по врсти, јер хармонски сваки од ових интервала може да буде остварен у више варијација. Следи листа врста интервала:
- Чисти, који могу бити прима, кварта, квинта и октава
- Велики и мали, који могу бити секунда, терца, секста и септима
- Умањени, који могу бити сви интервали сем приме
- Прекомерни, који могу бити сви интервали
Остали интервали попут нпр. ноне или дециме наслеђују особине тона који их заједно са одређеним бројем октава формира. Значи, пошто је нона = октава + секунда, имаће особине секунде.
Једноставни интервали по врстама
[уреди | уреди извор]Следи списак једноставних интервала по врстама:
Чиста прима
[уреди | уреди извор]Чиста прима је прима код које су доњи и горњи тон идентични. Пример: c-c. Дакле, чиста прима је поновљен тон.
Прекомерна прима
[уреди | уреди извор]Прекомерна прима је прима код које је размак између горњег и доњег тона један полустепен. Пример: c-cis.
Умањена секунда
[уреди | уреди извор]Секунда код које тонови исто звуче упркос различитом дијатонском имену. Пример: це-десес. Еквивалентна је чистој прими.
Мала секунда
[уреди | уреди извор]Секунда код које је размак између тонова један полустепен. Пример: це-дес.
Велика секунда
[уреди | уреди извор]Секунда код које је размак између тонова цео степен. Пример: це-де.
Прекомерна секунда
[уреди | уреди извор]Секунда код које је размак између тонова три полустепена. Пример: це-дис. По звучности је еквивалентна малој терци.
Умањена терца
[уреди | уреди извор]Терца код које је размак између тонова цео степен. Пример: це-есес. По звучности је еквивалентна великој секунди. Умањена терца се састоји од две мале секунде М2 + М2 = УМ3
Мала терца
[уреди | уреди извор]Терца код које је размак између тонова три полустепена. Пример: це-ес.
Велика терца
[уреди | уреди извор]Терца код које је размак између тонова четири полустепена. Пример: це-е.
Прекомерна терца
[уреди | уреди извор]Терца код које је размак између тонова пет полустепена. Пример: це-еис. По звучности је еквивалентна чистој кварти.
Умањена кварта
[уреди | уреди извор]Кварта код које је размак између тонова четири полустепена. Пример: це-фес. По звучности је еквивалентна великој терци.
Чиста кварта
[уреди | уреди извор]Кварта код које је размак између тонова пет полустепена. Пример: це-еф. ( сем изузетка: еф-бе )
Прекомерна кварта
[уреди | уреди извор]Кварта код које је размак између тонова шест полустепена. Пример: це-фис.
Умањена квинта
[уреди | уреди извор]Квинта код које је размак између тонова шест полустепена. Пример: це-гес. По звучности је еквивалентна прекомерној кварти.
Чиста квинта
[уреди | уреди извор]Квинта код које је размак између тонова седам полустепена. Пример: це-ге.
Прекомерна квинта
[уреди | уреди извор]Квинта код које је размак између тонова осам полустепена. Пример: це-гис. По звучности је еквивалентна малој сексти.
Умањена секста
[уреди | уреди извор]Секста код које је размак између тонова седам полустепена. Пример: це-асас. По звучности је еквивалентна чистој квинти.
Мала секста
[уреди | уреди извор]Секста код које је размак између тонова осам полустепена. Пример: це-ас.
Велика секста
[уреди | уреди извор]Секста код које је размак између тонова девет полустепена. Пример: це-а.
Прекомерна секста
[уреди | уреди извор]Секста код које је размак између тонова десет полустепена. Пример: це-аис. По звучности је еквивалентна малој септими.
Умањена септима
[уреди | уреди извор]Септима код које је размак између тонова девет полустепена. Пример: це-хесес. По звучности је еквивалентна великој сексти
Мала септима
[уреди | уреди извор]Септима код које је размак између тонова десет полустепена. Пример: це-бе.
Велика септима
[уреди | уреди извор]Септима код које је размак између тонова једанаест полустепена. Пример: це-ха.
Прекомерна септима
[уреди | уреди извор]Септима код које је размак између тонова дванаест полустепена. Пример: це-хис. По звучности је еквивалентна чистој октави.
Умањена октава
[уреди | уреди извор]Октава код које је размак између тонова једанаест полустепена. Пример: це1-цес2. По звучности је еквивалентна великој септими.
Чиста октава
[уреди | уреди извор]Октава код које је размак између тонова дванаест полустепена. Пример: це1-це2.
Прекомерна октава
[уреди | уреди извор]Октава код које је размак између тонова тринаест полустепена. Пример: Це-цис²
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Prout, Ebenezer (1903), „I-Introduction”, Harmony, Its Theory and Practice (30th edition, revised and largely rewritten изд.), London: Augener; Boston: Boston Music Co., стр. 1, ISBN 978-0781207836
- ^ „Interval”. In L. Root, Deane. Grove Music Online. Oxford Music Online. Oxford University Press.
- ^ Aldwell, E; Schachter, C.; Cadwallader, A., „Part 1: The Primary Materials and Procedures, Unit 1”, Harmony and Voice Leading (4th изд.), Schirmer, стр. 8, ISBN 978-0495189756
- ^ Duffin, Ross W. (2008). How equal temperament ruined harmony : (and why you should care) (First published as a Norton paperback. изд.). New York: W. W. Norton. стр. 163. ISBN 978-0-393-33420-3. Приступљено 28. 6. 2017.
- ^ Semitone, half step, half tone, halftone, and half-tone are all variously used in sources.[1][2][3][4][5]
Aaron Copland, Leonard Bernstein, and others use "half tone".[6] [7][8][9]
One source says that step is "chiefly US",[10] and that half-tone is "chiefly N. Amer."[11] - ^ Miller, Michael. The Complete Idiot's Guide to Music Theory, 2nd ed. [Indianapolis, Indiana]: Alpha, 2005. ISBN 1-59257-437-8. p. 19.
- ^ Capstick, John Walton (1913). Sound: An Elementary Text-book for Schools and Colleges. Cambridge University Press.
- ^ Duffin, Ross W. (2007), „3. Non-keyboard tuning”, How Equal Temperament Ruined Harmony (and Why You Should Care) (1st изд.), W. W. Norton, ISBN 978-0-393-33420-3
Литература
[уреди | уреди извор]- Основна теорија музике, Марко Тајчевић, 1997, pp. 113 — 118
- Apel, Willi (1970). Harvard Dictionary of Music. Taylor & Francis.
- Barbieri, Patrizio (1987). „Juan Caramuel Lobkowitz (1606–1682): über die musikalischen Logarithmen und das Problem der musikalischen Temperatur”. Musiktheorie. 2 (2): 145—168.
- Benson, Dave (2007). Music: A Mathematical Offering. Cambridge. ISBN 9780521853873.
- Brown, J.C.; Vaughn, K.V. (септембар 1996). „Pitch Center of Stringed Instrument Vibrato Tones” (PDF). Journal of the Acoustical Society of America. 100 (3): 1728—1735. Bibcode:1996ASAJ..100.1728B. PMID 8817899. doi:10.1121/1.416070. Приступљено 2008-09-28.
- Ellis, Alexander J.; Hipkins, Alfred J. (1884), „Tonometrical Observations on Some Existing Non-Harmonic Musical Scales”, Proceedings of the Royal Society of London, 37 (232–234): 368—385, JSTOR 114325, doi:10.1098/rspl.1884.0041
. - Ellis, Alexander J. (1880), „History of Musical Pitch”, Journal of the Society of Arts, 21 (545): 293—337, Bibcode:1880Natur..21..550E, S2CID 4107831, doi:10.1038/021550a0
- Ellis, Alexander J. (1885), „On the Musical Scales of Various Nations”, Journal of the Society of Arts: 485—527, Приступљено 1. 1. 2020
- Farnsworth, Paul Randolph (1969). The Social Psychology of Music. ISBN 9780813815473.
- Geringer, J. M.; Worthy, M.D. (1999). „Effects of Tone-Quality Changes on Intonation and Tone-Quality Ratings of High School and College Instrumentalists”. Journal of Research in Music Education. 47 (2): 135—149. JSTOR 3345719. S2CID 144918272. doi:10.2307/3345719.
- Loeffler, D.B. (април 2006). Instrument Timbres and Pitch Estimation in Polyphonic Music (Master's). Department of Electrical and Computer Engineering, Georgia Tech. Архивирано из оригинала 2007-12-18. г.
- Peretz, I.; Hyde, K.L. (август 2003). „What is specific to music processing? Insights from congenital amusia”. Trends in Cognitive Sciences. 7 (8): 362—367. CiteSeerX 10.1.1.585.2171 . PMID 12907232. S2CID 3224978. doi:10.1016/S1364-6613(03)00150-5.
- Prame, E. (јул 1997). „Vibrato extent and intonation in professional Western lyric singing”. The Journal of the Acoustical Society of America. 102 (1): 616—621. Bibcode:1997ASAJ..102..616P. doi:10.1121/1.419735.
- Randel, Don Michael (1999). The Harvard Concise Dictionary of Music and Musicians. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-00084-1.
- Randel, Don Michael (2003). The Harvard Dictionary of Music (4th изд.). Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01163-2.
- Renold, Maria (2004) [1998], Anna Meuss, ур., Intervals, Scales, Tones and the Concert Pitch C = 128 Hz, Превод: Bevis Stevens, Temple Lodge, ISBN 9781902636467, „Interval proportions can be converted to the cent values which are in common use today”
- Warrier, C.M.; Zatorre, R.J. (фебруар 2002). „Influence of tonal context and timbral variation on perception of pitch”. Perception & Psychophysics. 64 (2): 198—207. PMID 12013375. S2CID 15094971. doi:10.3758/BF03195786.
- Yasser, Joseph (1932). A Theory of Evolving Tonality. American Library of Musicology.
- Wyatt, Keith; Schroeder, Carl (1998). Harmony and Theory: A Comprehensive Source for All Musicians. Hal Leonard Corporation. ISBN 978-0-7935-7991-4.
- Lovelock, William (1981), The Rudiments of Music, London: Bell & Hyman, ISBN 0-7135-0744-6.
- Christensen, Thomas. 1994. Rameau and musical thought in the Enlightenment, Cambridge
- Scholes, Percy A. (1954). The Listener's History of Music. 1 (7th изд.). London: Oxford University Press.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Gardner, Carl E. (1912): Essentials of Music Theory, p. 38
- Encyclopædia Britannica, Interval
- Lissajous Curves: Interactive simulation of graphical representations of musical intervals, beats, interference, vibrating strings
- Elements of Harmony: Vertical Intervals
- Just intervals, from the unison to the octave, played on a drone note
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
