Интраоперативне аритмије

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

[1]Интраоперативне аритмије се дефинишу као поремећаји срчане фреквенције, ритма или спровођења који могу бити смртоносни (изненадна срчана смрт), симптоматски (пресинкопа, синкопа, вртоглавица или палпитације) или асимптоматски.[2][3] Хирургија и анестезија изазивају стресни одговор оперисаног пацијента који се карактерише повећаном симпатичком и хормоналном активношћу[4][5][6]. која може довести до појаве аритмија, које карактерише разноврсност механизама настанка и бројност. И зато појава интраоперативних аритмија има велико клиничко значење у анестезији и хирургији.[4][7][8]

На основу досадашњих истраживања, срчане аритмије и сметње спровођења најучесталији су кардиоваскуларни поремећаји код пацијената који пролазе кроз некардијалну и кардијалну хирургију.[9] Учесталост аритмија је различита у зависности од дефиниције аритмија, карактеристика пацијента, модалитета мониторинга и врсте хируршке процедуре.[4][10][11]

Етиологија[уреди | уреди извор]

У етиолошком смислу срчане аритмије карактерише полиморфизам, што значи да бројни и разноврсни фактори могу допринети њиховом настанку.

Срчане аритмије и сметње спровођења су најучесталији оперативни кардиоваскуларни поремећаји у некардијалној и и кардијалној хирургији.[2] На њихову учесталост утичу карактеристика пацијента, модалитет мониторинга и врсте хируршке процедуре.[12][13]

Морбидитет

Инциденца интраоперативних аритмија варира од 16,3% до 61,7% код болесника са повременим ЕКГ мониторингом,[14] до 89% код болесника са континуираним Холтер мониторингом у некардијалној хирургији, а код болесника подвргнутих кардијалној хирургији учесталост је већа од 90%.[15][16]

Највише аритмија се догоди интраоперативно (94,7%) код болесника у општој анестезији, а најчешћи доприносећи фактор је људски фактор (72,4%) гдје предњачи недостатак искуства.[17]

Подела етиолошких фактора[уреди | уреди извор]

Сви познати етиолошки фактори интраоперативних аритмија могу се поделити у неколико група:[18][19][20]

  • фактори од стране пацијента
  • анестезиолошки фактори и
  • хируршки фактори.[21]
фактори од стране пацијента
Фактори Крактеристике
Претходна срчана обољења Болесници са обољењима (нпр исхемијом миокарда) имају много већу инциденцу аритмија од пацијената без познатог срчаног обољења.
Такве артитмије су смртоносније код пацијената са придруженом срчаном патологијом.[22]
Пратеће болести Пратећа обољења (коморбидитет) која су честа код старије популације често могу повећати ризик од срчаних аритмија током хируршке интервенције и искомпликовати срчани третман. Најчешћа пратећа обољења су:

Болести плућа — које због хипоксемије, хиперкапније, ацидоза могу повећати дисајни рад и довести до даљег погоршања ионако компромитованог кардиопулномалног система.

Шећерна болест — посебно код старијих пацијента повећава шансу да развију срчану инсуфицијенцију од оних без дијабетеса и поред третмана са АЦЕ инхибиторима. Јер повећава сумњу на артеријску коронарну болест која се са исхемијом миокарда чешће јавља код дијабетичара.[23]

Хронично оштећење бубрега — са повећаном или сниженом гломеруларном филтрацијом повећавају ризик за постоперативних срчаних аритмија, срчане слабосте и повећање морбидитета и морталитета у поређењу са болесницима без бубрежне болести. Једна велика студија је показала да су преоперативне вриједности креатинина веће од 2 мг/дЛ један значајан и независан предиктор ризика од срчаних компликација послије великих некардијалних операција.[24]

Хематолошки поремећаји — као нпр. анемија могу да утичу на кардиоваскуларни систем и доведу до погоршања исхемије срца, срчане инсуфицијенције и појаве срчаних аритмија.[24]

Хипертензија — нарочито она која је слабо контролисана повезана је са повећаном инциденцом исхемије, дисфункције леве коморе, срчаних аритмија и можданог удара.[25]

Болести централног нервног система Болесници са интракранијалним обољењима, нарочито субарахноидалнoм хеморагијом често имају ЕКГ поремећаје као што су промене QТ интервала, развој Q таласа, промене ST сегмента и појава U таласа.[26]
Старост Старење изазива дегенеративне промене у преткоморској анатомији и праћено је релативним променама у атријалној патологији.
Постоперативна АФ је чешћа компликација у старијих

пацијената подвргнутих торакалној хирургији.[27]
Повреде симпатичких влакана срчаног плексуса и претходне промјене електричне дражи предиспонирају појави АФ.[28]

Анестезиолошки фактори
Фактори Крактеристике
Трахеална интубација Ова интервенција је један од најчешћих узрока аритмија током индукције као и током интраоперативног периода и најчешће је повезана са хемодинамском нестабилношћу.стр. 23-24
Општи анестетици Лекови који се употребљавају за индукцију, одржавање и поништавање опште анестезије нису примарно аритмогени, али аритмије могу настати због различитих тригерираних агенаса и клиничких ситуација генерисаних хиперкатехоламинемијом као што је плитка анестезија

са хипертензијом и тахикардијом, хиповолемија, хиперкарбија, егзогено унијети адреналин и аминофилин. Халотан и енфлуран изазивају аритмије нарочито кружним механизмом.[29]

Локална анестезија регионална анестезија, нарочито епидурална која изазива регионалну блокаду неуроаксиса може бити повезана са фармаколошком симпатектомијом доводећи до доминације парасимпатикуса узрокујући брадикардије које могу бити од благих до веома тешких облика.[29]
Електролитни и ацидо-базни поремећаји Поремећаји гасова у крви као што су хиперкарбија и хипоксија и поремећаји електролита производе аритмије кружним механизмом или алтернативном фазом деполаризације спроводног система срца. Хипо/хиперкалемија такође може изазвати аритмије.[29]
Централни венски катетери При пласирању катетера централне вене због притиска прстима и рефлексне стимулације синуса каротикуса или инсерције ЦВК у десну преткомору могу јатрогено настати аритмија.[29][30]
Хируршки фактори
Фактори Крактеристике
Кардијална хирургија Хируршке манипулације као што су повлачење срца током рада на срцу које ради, канулација вена или стављање шавова на срцу могу изазвати аритмије. Оне се могу појавити и након скидања аортне клеме када се миокард опоравља од исхемијског инзулта и враћа у синусни ритам.[28]
Некардијална хирургија Вагална стимулација због тракције перитонеума или директни притисак на нерв вагус у току хирургије каротида може изазвати брадикардију, АВ блокове или чак асистолију.
Дентална хирургија изазива дубоку стимилацију симпатикуса и парасимпатикуса).[28]

Облици[уреди | уреди извор]

Супоравентрикуларна аритмија.[31]
Aтријална фибрилација

Најчешћи облици интраоперативних аритмија на глобалном нивоу су, у:[32][33][34][35]

  • 7,6% случаја суправентрикуларне аритмије
  • 4,1% случаја атријална фибрилација
  • 3,7% случаја суправентрикуларна тахикардија без видљивих P таласа.

Ове аритмије углавном су биле повезане са:

  • врстом хируршке процедуре,
  • историјом суправентрикуларних аритмија,
  • значајном валвуларном болести при физикалном прегледу,
  • историјом астме,
  • преткоморским екстрасистолама на ЕКГ-у,
  • АСА скору 3 или 4
  • већом стопом смртности,
  • дужим боравком у јединици интензивног лечења и продуженим боравком у болници.[28]
Најчешћи облици интраоперативних аритмија, регистрованих код 61% оперисаних пацијената, у једној студији спроведеној у Србији, биле су у:
  • 40% случајева синусна тахикардија
  • 35% случајева суправентрикуларнае екстрасистоле
  • 16% случајева пароксизмална суправентрикуларна тахикардија
  • 21% случајева вентрикуларне екстрасистоле
Док је 12% случајева од оних са интраоперативним аритмијама имало више од једне врсте интраоперативних аритмије.[36]

Значај[уреди | уреди извор]

Како интараоперативне аритмије представљају једну од најзначајнијих кардиоваскуларних компликација код операција које се изводе у општој анестезији, и њихова учесталост је у непосредној вези са повећаним ризиком од смртног исхода.[37] Да би се овај ризик смањио на најмању могућу меру, и обезбедила ефикасна примена превентивних мера са последичним побољшањем како здравствених, тако и економских исхода лечења хируршких пацијената. треба:

  • продужити боравк пацијената у јединицама интензивног лечења,
  • повећати дужину трајања болничког лечења,
  • детаљно познавати узрочности ових поремећаја

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Forrest J, Cahalan M, Rehder K, et al. Multicenter Study of General Anesthesia II. Results. Anesthesiology 1990; 72:262­-68.        
  2. ^ а б Dua N, Kumra VP. Management of perioperative arrhythmias. Indian J Anaesth 2007;51(4):310-323
  3. ^ Kuner J,Enescu V,Utsu F, et al.Cardiac Arrhythmias during Anesthesia Dis Chest1967;52;580-587 (Citation)
  4. ^ а б в Миливоје П. Достић, Анализа фактора ризика за настанак аритмија током опште анестезије, Докторска дисертација, Универзитет у Крагујевцу, Медицински факултет, Крагујевац 2012.
  5. ^ Furuya K, Shimizu R, Hirabayashi Y, Ishii R, Fukuda H. Stress hormone responses to major intra-abdominal surgery during and immediately after sevoflurane-nitrous oxide anaesthesia in elderly patients. Can J Anaesth. 1993;40:435–9.
  6. ^ Udelsman R, Goldstein DS, Loriaux DL, Chrousos GP. Catecholamine-glucocorticoid interactions during surgical stress. J Surg Res. 1987;43:539–45.
  7. ^ Forrest J, Rehder K, Cahalan M, Goldsmith C. Multicenter Study of General Anesthesia III. Predictors of severe perioperative adverse outcomes. Anesthesiology 1992; 76:3-15.        
  8. ^ Bertrand CA, Steiner NJ, Jameson AG, et al. Disturbances of cardiac rhythm during anesthesia and surgery. JAMA 1971; 216:1615-17.  
  9. ^ Goldman L, Caldera DL, Nussbaum SR, et al. Multifactorial index of cardiac risk in noncardiac surgical procedures N Engl J Med 1977;297:845-850
  10. ^ Goldman L, Caldera DL, Southwick FS, et al. Cardiac risk factors and complications in non-cardiac surgery Medicine (Baltimore) 1978;57:357-370.
  11. ^ Katz RL, Bigger JT Jr. Cardiac arrhythmias during anaesthesia and operation. Anesthesiology 1970; 33:193-213.    [PUBMED]  [FULLTEXT]  
  12. ^ Atlee J. MD Perioperative Cardiac Dysrhythmias: Diagnosis and Management Review Article Anesthesiology: June 1997 - Volume 86 - Issue 6 - p 1397–1424
  13. ^ Atlee J, Bosnjak Z: Mechanisms for cardiac dysrhythmias during anesthesia. Anesthesiology 1990; 72:347-74.
  14. ^ Katz RL, Bigger JT Jr. Cardiac arrhythmias during anaesthesia and operation. Anesthesiology 1970; 33:193-213.
  15. ^ Bertrand CA, Steiner NJ, Jameson AG, et al. Disturbances of cardiac rhythm during anesthesia and surgery. JAMA 1971; 216:1615-17.
  16. ^ Fisher DM. Preoperative cardiac dysrhythmias; Diagnosis and Management. Anesthesiology 1997; 86:1397-424).
  17. ^ Ngamprasertwong P. et al. The THAI Anesthesia Incident Monitoring Study (Thai AIMS):Perioperative Arrhythmia Department of Anesthesiology,Faculty of Medicine,Chulalongkorn University,Bangkok,Thailand.J Med Assoc Thai 2009; 92(3):342-50
  18. ^ Fisher DM. Preoperative cardiac dysrhythmias; Diagnosis and Management. Anesthesiology 1997; 86:1397-424.        
  19. ^ Kumar P Clark M. Clinical Medicine. 3rd eds. Cardiac arrhythmias 1994. ELBS 554-555, 566-568.        
  20. ^ Sokolow M and Mcllroy B (1986) Clinical radiology, 4th eds. New York. Lange. 116-7.          
  21. ^ King MS. Preoperative evaluation.Am Fam Phisicyan 2000;62:387-96
  22. ^ Миливоје П. Достић, Анализа фактора ризика за настанак аритмија током опште анестезије, Докторска дисертација, Универзитет у Крагујевцу, Медицински факултет, Крагујевац 2012. стр. 22-23
  23. ^ Миливоје П. Достић, Анализа фактора ризика за настанак аритмија током опште анестезије, Докторска дисертација, Универзитет у Крагујевцу, Медицински факултет, Крагујевац 2012. стр. 38
  24. ^ а б Миливоје П. Достић, Анализа фактора ризика за настанак аритмија током опште анестезије, Докторска дисертација, Универзитет у Крагујевцу, Медицински факултет, Крагујевац 2012. стр. 39
  25. ^ Миливоје П. Достић, Анализа фактора ризика за настанак аритмија током опште анестезије, Докторска дисертација, Универзитет у Крагујевцу, Медицински факултет, Крагујевац 2012. стр. 40
  26. ^ Wolpert CH,Pitschner H,Borggrefe M:Evolution of ablation technique:from WPW to complex arrhythmias.Eur Heart journal (Supplement) 2007;1116-1121
  27. ^ Forrest J, Rehder K, Cahalan M, Goldsmith C. Multicenter Study of General Anesthesia III. Predictors of severe perioperative adverse outcomes. Anesthesiology 1992; 76:3-15.
  28. ^ а б в г Миливоје П. Достић, Анализа фактора ризика за настанак аритмија током опште анестезије, Докторска дисертација, Универзитет у Крагујевцу, Медицински факултет, Крагујевац 2012.
  29. ^ а б в г Миливоје П. Достић, Анализа фактора ризика за настанак аритмија током опште анестезије, Докторска дисертација, Универзитет у Крагујевцу, Медицински факултет, Крагујевац 2012. стр. 23
  30. ^ Morady F:Radiofrequency ablation as treatment for cardiac arrhythmias.New Engl J Med1999,340-534
  31. ^ Das G, Ferris J. Esmolol in the treatment of supraventricular tachyarrhythmias. Can J Cardiol 1988; 4:177-80.
  32. ^ The American Heart Association, in collaboration with the International Liason Committee on Resuscitation Guidelines 2000 for Cardiopulmonary Resuscitation and Emergency Cardiovascular Care. Part 6: advanced cardiovascular life support 7D: the tachycardia algorithms. Circulation 2000; 102:1158-65.
  33. ^ Hampton JR (1986). The ECG made easy, 3 eds. Edinburgh: Churchill Livingstone. 31-34, 59,61,65-68, 79,85.
  34. ^ Oxorn D, Knox JW, Hill J. Bolus doses of esmolol for the prevention of perioperative hypertension and tachycardia. Can J Anaesth 1990; 37:206-209.
  35. ^ Atlee J, Bosnjak Z. Mechanisms for cardiac dysrhythmias dur­ing anesthesia. Anesthesiology 1992; 76: 3-15.        
  36. ^ Миливоје П. Достић, Анализа фактора ризика за настанак аритмија током опште анестезије, Докторска дисертација, Универзитет у Крагујевцу, Медицински факултет, Крагујевац 2012. стр. 59-60
  37. ^ Salukhe TV. Dob D, Sutton R. Pacemakers and defibrillators: anaesthetic implication. Br J Anaesth 2004; 93; 95-104.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Интраоперативне_аритмије&oldid=27442055”