Интраоперативне аритмије
Интраоперативне аритмије се дефинишу као поремећаји срчане фреквенције, ритма или спровођења који могу бити смртоносни (изненадна срчана смрт), симптоматски (пресинкопа, синкопа, вртоглавица или палпитације) или асимптоматски.[1][2][3] Хирургија и анестезија изазивају стресни одговор оперисаног пацијента који се карактерише повећаном симпатичком и хормоналном активношћу[4][5][6]. која може довести до појаве аритмија, које карактерише разноврсност механизама настанка и бројност. И зато појава интраоперативних аритмија има велико клиничко значење у анестезији и хирургији.[4][7][8]
На основу досадашњих истраживања, срчане аритмије и сметње спровођења најучесталији су кардиоваскуларни поремећаји код пацијената који пролазе кроз некардијалну и кардијалну хирургију.[9] Учесталост аритмија је различита у зависности од дефиниције аритмија, карактеристика пацијента, модалитета мониторинга и врсте хируршке процедуре.[4][10][11]
Етиологија
[уреди | уреди извор]У етиолошком смислу срчане аритмије карактерише полиморфизам, што значи да бројни и разноврсни фактори могу допринети њиховом настанку.
Срчане аритмије и сметње спровођења су најучесталији оперативни кардиоваскуларни поремећаји у некардијалној и и кардијалној хирургији.[2] На њихову учесталост утичу карактеристика пацијента, модалитет мониторинга и врсте хируршке процедуре.[12][13]
- Морбидитет
Инциденца интраоперативних аритмија варира од 16,3% до 61,7% код болесника са повременим ЕКГ мониторингом,[14] до 89% код болесника са континуираним Холтер мониторингом у некардијалној хирургији, а код болесника подвргнутих кардијалној хирургији учесталост је већа од 90%.[15][16]
Највише аритмија се догоди интраоперативно (94,7%) код болесника у општој анестезији, а најчешћи доприносећи фактор је људски фактор (72,4%) гдје предњачи недостатак искуства.[17]
Подела етиолошких фактора
[уреди | уреди извор]Сви познати етиолошки фактори интраоперативних аритмија могу се поделити у неколико група:[18][19][20]
- фактори од стране пацијента
- анестезиолошки фактори и
- хируршки фактори.[21]
Фактори | Крактеристике |
---|---|
Претходна срчана обољења | Болесници са обољењима (нпр исхемијом миокарда) имају много већу инциденцу аритмија од пацијената без познатог срчаног обољења. Такве артитмије су смртоносније код пацијената са придруженом срчаном патологијом.[22] |
Пратеће болести | Пратећа обољења (коморбидитет) која су честа код старије популације често могу повећати ризик од срчаних аритмија током хируршке интервенције и искомпликовати срчани третман. Најчешћа пратећа обољења су:
Болести плућа — које због хипоксемије, хиперкапније, ацидоза могу повећати дисајни рад и довести до даљег погоршања ионако компромитованог кардиопулномалног система. Шећерна болест — посебно код старијих пацијента повећава шансу да развију срчану инсуфицијенцију од оних без дијабетеса и поред третмана са АЦЕ инхибиторима. Јер повећава сумњу на артеријску коронарну болест која се са исхемијом миокарда чешће јавља код дијабетичара.[23] Хронично оштећење бубрега — са повећаном или сниженом гломеруларном филтрацијом повећавају ризик за постоперативних срчаних аритмија, срчане слабосте и повећање морбидитета и морталитета у поређењу са болесницима без бубрежне болести. Једна велика студија је показала да су преоперативне вриједности креатинина веће од 2 мг/дЛ један значајан и независан предиктор ризика од срчаних компликација послије великих некардијалних операција.[24] Хематолошки поремећаји — као нпр. анемија могу да утичу на кардиоваскуларни систем и доведу до погоршања исхемије срца, срчане инсуфицијенције и појаве срчаних аритмија.[24] Хипертензија — нарочито она која је слабо контролисана повезана је са повећаном инциденцом исхемије, дисфункције леве коморе, срчаних аритмија и можданог удара.[25] |
Болести централног нервног система | Болесници са интракранијалним обољењима, нарочито субарахноидалнoм хеморагијом често имају ЕКГ поремећаје као што су промене QТ интервала, развој Q таласа, промене ST сегмента и појава U таласа.[26] |
Старост | Старење изазива дегенеративне промене у преткоморској анатомији и праћено је релативним променама у атријалној патологији. Постоперативна АФ је чешћа компликација у старијих пацијената подвргнутих торакалној хирургији.[27] |
Фактори | Крактеристике |
---|---|
Трахеална интубација | Ова интервенција је један од најчешћих узрока аритмија током индукције као и током интраоперативног периода и најчешће је повезана са хемодинамском нестабилношћу.стр. 23-24 |
Општи анестетици | Лекови који се употребљавају за индукцију, одржавање и поништавање опште анестезије нису примарно аритмогени, али аритмије могу настати због различитих тригерираних агенаса и клиничких ситуација генерисаних хиперкатехоламинемијом као што је плитка анестезија
са хипертензијом и тахикардијом, хиповолемија, хиперкарбија, егзогено унијети адреналин и аминофилин. Халотан и енфлуран изазивају аритмије нарочито кружним механизмом.[29] |
Локална анестезија | регионална анестезија, нарочито епидурална која изазива регионалну блокаду неуроаксиса може бити повезана са фармаколошком симпатектомијом доводећи до доминације парасимпатикуса узрокујући брадикардије које могу бити од благих до веома тешких облика.[29] |
Електролитни и ацидо-базни поремећаји | Поремећаји гасова у крви као што су хиперкарбија и хипоксија и поремећаји електролита производе аритмије кружним механизмом или алтернативном фазом деполаризације спроводног система срца. Хипо/хиперкалемија такође може изазвати аритмије.[29] |
Централни венски катетери | При пласирању катетера централне вене због притиска прстима и рефлексне стимулације синуса каротикуса или инсерције ЦВК у десну преткомору могу јатрогено настати аритмија.[29][30] |
Фактори | Крактеристике |
---|---|
Кардијална хирургија | Хируршке манипулације као што су повлачење срца током рада на срцу које ради, канулација вена или стављање шавова на срцу могу изазвати аритмије. Оне се могу појавити и након скидања аортне клеме када се миокард опоравља од исхемијског инзулта и враћа у синусни ритам.[28] |
Некардијална хирургија | Вагална стимулација због тракције перитонеума или директни притисак на нерв вагус у току хирургије каротида може изазвати брадикардију, АВ блокове или чак асистолију. Дентална хирургија изазива дубоку стимилацију симпатикуса и парасимпатикуса).[28] |
Облици
[уреди | уреди извор]Најчешћи облици интраоперативних аритмија на глобалном нивоу су, у:[32][33][34][35]
- 7,6% случаја суправентрикуларне аритмије
- 4,1% случаја атријална фибрилација
- 3,7% случаја суправентрикуларна тахикардија без видљивих P таласа.
Ове аритмије углавном су биле повезане са:
- врстом хируршке процедуре,
- историјом суправентрикуларних аритмија,
- значајном валвуларном болести при физикалном прегледу,
- историјом астме,
- преткоморским екстрасистолама на ЕКГ-у,
- АСА скору 3 или 4
- већом стопом смртности,
- дужим боравком у јединици интензивног лечења и продуженим боравком у болници.[28]
Најчешћи облици интраоперативних аритмија, регистрованих код 61% оперисаних пацијената, у једној студији спроведеној у Србији, биле су у:Док је 12% случајева од оних са интраоперативним аритмијама имало више од једне врсте интраоперативних аритмије.[36]
- 40% случајева синусна тахикардија
- 35% случајева суправентрикуларнае екстрасистоле
- 16% случајева пароксизмална суправентрикуларна тахикардија
- 21% случајева вентрикуларне екстрасистоле
Значај
[уреди | уреди извор]Како интараоперативне аритмије представљају једну од најзначајнијих кардиоваскуларних компликација код операција које се изводе у општој анестезији, и њихова учесталост је у непосредној вези са повећаним ризиком од смртног исхода.[37] Да би се овај ризик смањио на најмању могућу меру, и обезбедила ефикасна примена превентивних мера са последичним побољшањем како здравствених, тако и економских исхода лечења хируршких пацијената. треба:
- продужити боравк пацијената у јединицама интензивног лечења,
- повећати дужину трајања болничког лечења,
- детаљно познавати узрочности ових поремећаја
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Forrest, J.; Cahalan, M.; Rehder, K.; et al. (1990). „Multicenter Study of General Anesthesia II. Results.”. Anesthesiology. 72: 262−68..
- ^ а б Dua, N.; Kumra, V. P. (2007). „Management of perioperative arrhythmias”. Indian J Anaesth. 51 (4): 310—323.
- ^ Kuner J,Enescu V,Utsu F; et al. (1967). „Cardiac Arrhythmias during Anesthesia”. Dis Chest. 52 (5): 580—587. PMID 6060879. doi:10.1378/chest.52.5.580.
- ^ а б в Миливоје П. Достић, Анализа фактора ризика за настанак аритмија током опште анестезије, Докторска дисертација, Универзитет у Крагујевцу, Медицински факултет, Крагујевац 2012.
- ^ Furuya K, Shimizu R, Hirabayashi Y, Ishii R, Fukuda H (1993). „Stress hormone responses to major intra-abdominal surgery during and immediately after sevoflurane-nitrous oxide anaesthesia in elderly patients”. Can J Anaesth. 40: 435—9. .
- ^ Udelsman R, Goldstein DS, Loriaux DL, Chrousos GP (1987). „Catecholamine-glucocorticoid interactions during surgical stress”. J Surg Res. 43: 539—45. .
- ^ Forrest J, Rehder K, Cahalan M, Goldsmith C. Multicenter Study of General Anesthesia III (1992). „Predictors of severe perioperative adverse outcomes”. Anesthesiology. 76: 3—15. .
- ^ Bertrand, C. A.; Steiner, N. J.; Jameson, A. G.; et al. (1971). „Disturbances of cardiac rhythm during anesthesia and surgery”. JAMA. 216: 1615—17..
- ^ Goldman, L.; Caldera, D. L.; Nussbaum, S. R.; et al. (1977). Multifactorial index of cardiac risk in noncardiac surgical procedures New England Journal of Medicine. 297: 845—850. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - ^ Goldman L, Caldera DL, Southwick FS, et al. Cardiac risk factors and complications in non-cardiac surgery Medicine (Baltimore). 57 357–370.
- ^ Katz, R. L.; Bigger JT Jr (1970). „Cardiac arrhythmias during anaesthesia and operation”. Anesthesiology. 33: 193—213.
- ^ Atlee J. MD Perioperative Cardiac Dysrhythmias: Diagnosis and Management Review Article Anesthesiology. 86 (6): 1397–1424
- ^ Atlee J, Bosnjak Z: Mechanisms for cardiac dysrhythmias during anesthesia. Anesthesiology. 72: 347—74. 1990. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ). - ^ Katz, R. L.; Bigger JT Jr (1970). „Cardiac arrhythmias during anaesthesia and operation”. Anesthesiology. 33: 193—213..
- ^ Bertrand, C. A.; Steiner, N. J.; Jameson, A. G.; et al. (1971). „Disturbances of cardiac rhythm during anesthesia and surgery”. JAMA. 216: 1615—17..
- ^ Fisher, D. M. (1997). „Preoperative cardiac dysrhythmias; Diagnosis and Management”. Anesthesiology. 86: 1397—424.).
- ^ Ngamprasertwong P; et al. (2009). „The THAI Anesthesia Incident Monitoring Study (Thai AIMS):Perioperative Arrhythmia Department of Anesthesiology,Faculty of Medicine,Chulalongkorn University,Bangkok,Thailand”. J Med Assoc Thai. 92 (3): 342—50.
- ^ Fisher, D. M. (1997). „Preoperative cardiac dysrhythmias; Diagnosis and Management”. Anesthesiology. 86: 1397—424..
- ^ Kumar P Clark M. Clinical Medicine. 3rd eds. Cardiac arrhythmias 1994. ELBS 554-555, 566-568.
- ^ Sokolow M and Mcllroy B (1986) Clinical radiology, 4th eds. New York. Lange. 116-7.
- ^ King MS (2000). „Preoperative evaluation”. Am Fam Phisicyan. 62: 387—96.
- ^ Миливоје П. Достић, Анализа фактора ризика за настанак аритмија током опште анестезије, Докторска дисертација, Универзитет у Крагујевцу, Медицински факултет, Крагујевац 2012. стр. 22-23
- ^ Миливоје П. Достић, Анализа фактора ризика за настанак аритмија током опште анестезије, Докторска дисертација, Универзитет у Крагујевцу, Медицински факултет, Крагујевац 2012. стр. 38
- ^ а б Миливоје П. Достић, Анализа фактора ризика за настанак аритмија током опште анестезије, Докторска дисертација, Универзитет у Крагујевцу, Медицински факултет, Крагујевац 2012. стр. 39
- ^ Миливоје П. Достић, Анализа фактора ризика за настанак аритмија током опште анестезије, Докторска дисертација, Универзитет у Крагујевцу, Медицински факултет, Крагујевац 2012. стр. 40
- ^ Wolpert CH,Pitschner H,Borggrefe M:Evolution of ablation technique:from WPW to complex arrhythmias. Eur Heart journal (Supplement): 1116—1121. 2007. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - ^ Forrest J, Rehder K, Cahalan M, Goldsmith C. Multicenter Study of General Anesthesia III (1992). „Predictors of severe perioperative adverse outcomes”. Anesthesiology. 76: 3—15. .
- ^ а б в г Миливоје П. Достић, Анализа фактора ризика за настанак аритмија током опште анестезије, Докторска дисертација, Универзитет у Крагујевцу, Медицински факултет, Крагујевац 2012.
- ^ а б в г Миливоје П. Достић, Анализа фактора ризика за настанак аритмија током опште анестезије, Докторска дисертација, Универзитет у Крагујевцу, Медицински факултет, Крагујевац 2012. стр. 23
- ^ Morady F:Radiofrequency ablation as treatment for cardiac arrhythmias.New Engl J Med1999,340-534
- ^ Das, G.; Ferris, J. (1988). „Esmolol in the treatment of supraventricular tachyarrhythmias”. Can J Cardiol. 4: 177—80..
- ^ The American Heart Association, in collaboration with the International Liason Committee on Resuscitation Guidelines 2000 for Cardiopulmonary Resuscitation and Emergency Cardiovascular Care. „Part 6: advanced cardiovascular life support 7D: the tachycardia algorithms”. Circulation. 102: 1158—65. 2000..
- ^ Hampton JR (1986). The ECG made easy, 3 eds. Edinburgh: Churchill Livingstone. 31-34, 59,61,65-68, 79,85.
- ^ Oxorn, D.; Knox, J. W.; Hill, J. (1990). „Bolus doses of esmolol for the prevention of perioperative hypertension and tachycardia”. Can J Anaesth. 37: 206—209..
- ^ Atlee, J.; Bosnjak, Z. (1992). „Mechanisms for cardiac dysrhythmias during anesthesia”. Anesthesiology. 76: 3—15..
- ^ Миливоје П. Достић, Анализа фактора ризика за настанак аритмија током опште анестезије, Докторска дисертација, Универзитет у Крагујевцу, Медицински факултет, Крагујевац 2012. стр. 59-60
- ^ Salukhe TV. Dob D, Sutton R. Pacemakers and defibrillators: anaesthetic implication. Br J Anaesth 2004; 93; 95-104.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |