Исак Дукa Ватац
| Исак Дукa Ватац | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1187 |
| Датум смрти | 1261 |
| Место смрти | Ђенова, |
| Породица | |
| Потомство | Јован Дукa, Стратигопулина |
| Родитељи | Василије Ватац |
Исак Дука Ватац (грч. Ισαακιος Δουκας Βατατζης, око 1188-1261) је био брат Никејског цара Јована III Дуке Ватаца 1222- 1254).
Живот[уреди | уреди извор]
Његово тачно порекло је нејасно: вероватно је рођен око 1188, био је најстарији од три брата, поред Јована III (најмлађег) и анонимног средњег брата.[1] [2] Њихови родитељи су непознати, али савремени научници сматрају да су вероватно били генерал Василије Ватац и његова непозната жена, која је била рођака византијских царева Исака II Анђела и Алексија III Анђела.[2] [3] [4]Као и његов брат Јован III, [5] Исак је изгледа напустио презиме „Ватац“ и био је познат само као „Исак Дука“.[6] [7]
-
Портрет Исаковог брата, цара Јована III Дуке Ватаца из 15. века
О његовом животу се врло мало зна. Имао је чин севастократора 1253. године,[7] а 1261. године, присуствовао је потписивању Нимфејског уговора са Ђеновском Републиком, носећи чин пансеваста и севаста и положај паракомимомена великог печата (сфендоне). ).[6] [7]Затим је послат у амбасаду у Ђенову да ратификује уговор, заједно са Теодором Кривикиотом и Лавом, архиђаконом Свете Софије.[8] Исак је умро током преговора, и сахрањен је у катедрали у Ђенови.[9] [10]
Породица[уреди | уреди извор]
Имао је најмање двоје деце: сина по имену Јован, који је умро млад, и анонимну ћерку која се удала за Константина Стратигопулоса.[6] [7] Јован се оженио Евдокијом Анђел и био је отац царице Теодоре Палеолог, жене Михаила VIII Палеолога (1259–1282), оснивача династије Палеолога.[6][9] [10]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Varzos 1984, стр. 855–857
- ^ а б Polemis 1968, стр. 107–109
- ^ Varzos 1984, стр. 851–853, 855–857
- ^ Macrides 2007, стр. 150
- ^ Polemis 1968, стр. 107–108
- ^ а б в г Polemis 1968, стр. 109
- ^ а б в г PLP, стр. 5691. Δούκας Ἰσαάκιος.
- ^ Geanakoplos 1959, стр. 86
- ^ а б PLP, стр. 5691. Δούκας Ἰσαάκιος, 6228. Εὐδοκία.
- ^ а б Macrides 2007, стр. 269–270
Литература[уреди | уреди извор]
- Geanakoplos, Deno John (1959). Emperor Michael Palaeologus and the West, 1258–1282: A Study in Byzantine-Latin Relations. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. OCLC 1011763434.
- Akropolitēs, Geōrgios; MacRides, R. J. (19. 4. 2007). George Akropolites: The History: Introduction, Translation and Commentary. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-921067-1..
- Polemis, Demetrios I. (1968). The Doukai: A Contribution to Byzantine Prosopography. London: The Athlone Press.
- Trapp, Erich; Beyer, Hans-Veit; Walther, Rainer; Sturm-Schnabl, Katja; Kislinger, Ewald; Leontiadis, Ioannis; Kaplaneres, Sokrates (1976–1996).
- Trapp, Erich; Walther, Rainer; Beyer, Hans-Veit (2001). Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit. Vienna: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften. ISBN 3-7001-3003-1..
- Varzos, Konstantinos (1984). Η Γενεαλογία των Κομνηνών [The Genealogy of the Komnenoi] (PDF) (in Greek). Vol. B. Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies, University of Thessaloniki. OCLC 834784665.
